O lovstvu u Šumadiji i Centralnoj Srbiji, kao i putevima srpskog lovstva, na regionalnoj televiziji Kragujevac, 6. jula 2022. godine, govorio je Tomica Radosavljević, predsednik Lovačkog saveza Centralne Srbije.
O lovstvu u Šumadiji i Centralnoj Srbiji, kao i putevima srpskog lovstva, na regionalnoj televiziji Kragujevac, 6. jula 2022. godine, govorio je Tomica Radosavljević, predsednik Lovačkog saveza Centralne Srbije.
U praksi Lovačkog saveza Centralne Srbije, ima dosta primera lovačkog druženja iz kojih su proizašle mnoge akcije vrdne poštovanja. Tako su složni lovci u svojim sredinama nosioci brojnih lovnih, komunalnih, radnih akcija i kulinarskih manifestacija.
Lovačko udruženje "Zemun" iz Surčina, kao društveno odgovorna organizacija, aktivno radi na podizanju svesti lokalnog življa, odnosno poljoprivrednika.
„Razvijanje edukacije o uticaju aktuelnih klimatskih promena na lovni turizam“ je jedinstven projekat pokrenut u Srbiji.
Suzbiti uticaj dnevne politike i ličnih interesa
Čovek je lovio puškom za koju nema dozvalu i čija krađa je prijavljena pre nekoliko godina.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za raspodelu sredstava iz budžetskog fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine za 2022. godinu.
Povodom izvršenog nezakonitog odstrela medvjeda u Gacku, na teritoriji posebnog lovišta „Zelengora”, Lovački savez Republike Srpske najoštrije osuđuje ovaj događaj kojim je zaustavljen započeti proces praćenja medvjeda u Republici Srpskoj za potrebe nauke i istraživanja.
Skupština Lovačkog saveza Centralne Srbije, održana 14. juna 2022. godine, u prisustvu predstavnika – delegata lovačkih udruženja članica ovog Saveza, razmatrala je aktuelna pitanja iz prošlogodišnjih aktivnosti kao plan rada za ovu godinu.
Gacko – U srijedu 15. juna 2022. godine, na teritoriji posebnog lovišta „Zelengora” kojim gazduje JU Nacionalni park „Sutjeska”, od strane članova Interventnog tima za zbrinjavanje krupnih zvijeri Republike Srpske, pronađena je nožem presječena GPS/GSM telemetrijska ogrlica koja je 9. maja 2022. godine postavljena na jedinku medvjeda u privrednom lovištu „Vrbnica”.
U lovištu „Deliblatska peščara“, potez Dragićev hat 14.6.2022. godine utvrđena je afrička kuga svinja kod jedne uginule divlje svinje, koja je pronađena 13.6.2022. godine.
Lov i još ponešto uskoro počinje sa emitovanjem prvog lovačkog internet radija.
Припадници Министарства унутрашњих послова, новоформиране Јединице за сузбијање еколошког криминала и заштите животне средине која је образована на иницијативу министра полиције Александра Вулина, заједно са колегама из Полицијске управе у Панчеву, у сарадњи са Основним јавним тужилаштвом у Смедереву, поднеће кривичну пријаву против четрдесетдвогодишњег мушкарца из Белегиша, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело незаконит лов.
Slika „Lovci u snegu” smatra se za najpoznatiju sliku zime u umjetnosti zapadne Evrope.
Uroš Đoković, predsednik Skupštine Lovačkog saveza Centralne Srbije, zakazao je redovnu sednicu Skupštine za utorak 14. jun 2022. godine.
Svakog prvog i petnaestog u mesecu od 20:00h biće objavljena po jedna epizoda.
Obaveštavamo Vas da je Odlukom Skupštine Lovačkog saveza Vojvodine, članski doprinos prema Lovačkom savezu Vojvodine, za lovca – člana lovačkog udruženja za 2022/23. godinu iznosi 900,00 dinara (600 din. Za funkcionisanje LSV, 200 din. Članski doprinos za LSS i 100 din. osiguranje lovaca).
U subotu 21.05.2022. godine u Pozorištu Paraćin u Paraćinu održana je redovna sednica Skupštine Lovačkog saveza Srbije.
Broj šakala je u prethodnom periodu znatno povećan. Prema procenama lovaca sada ih ima pet puta više u odnosu na prethodne godine. Šakal je po prirodi predator i svaštojed koji narušava populaciju drugih vrsta divljači. Nije neobično ni toda napada i domaće životinje.
Karakteristike šakala
„Šakal je divlja životinja, predator. Veoma brzo trči i može preći veliku udaljenost. Retko živi pojedinačno, uglavnom u čoporima i pretežno je noćna životinja. Po prirodi je svaštojed. Šakali prate tokove reka i uglavnom nastanjuju gusto šipražje i šume. Ima ih svuda po Srbiji, a kod nas su bili karakteristični u području oko Tamiša, Tise, Potisja i u okolini grada. Sad ih sve češće viđaju u gradu i u selima. Izbegava susret sa ljudima, ali zato skoro svaka životinja će stradati od susreta sa njim“, pojašnjava sekretar Lovačkog udruženja, Damir Kravarušić.
Napada i veće životinje od sebe
„Šakal ugrožava sve životinje, i ne bira koju će napasti. Može potisnuti i lisicu, jer lisica od njega beži, zbog čega lisice i ne ulaze u sela. Dešavalo se da napadne i mnogo veću životinju od sebe, kao što je bio slučaj napada i na tele. Pre nekog vremena, obratio nam se čovek koji gaji nojeve, tražeći nadoknadu štete jer su mu šakali napadali mlade nojeve. Neretko imamo i žalbe pastira, zbog napada na ovce. Šakala na našoj teritori ima zaista mnogo. Love sve što dohvate, i ne biraju da li je to lane, zec ili fazan. I sam sam naišao na šakala koji je preklao divlje prase. Zahvaljući njihovoj brojnosti, u stanju su da ozbiljno naruše prirodan poredak jedne vrste. Srneća populacija je skoro desetkovana, kao i populacija zečeva, i populacija lisica. Mi svake godine, pre sezone brojimo srneća grla, i ove godine je primetno da je broj naglo opao u odnosu na prošlu godinu“, konstatovao je Kravarušić.
PRIJAVITE SE NA YOU TUBE KANAL LOV I JOŠ PONEŠTO I GLEDAJTE SVE EPIZODE SA SVETSKE IZLOŽBE LOVA I PRIRODE!
„Jedini neprijatelj šakala može biti čovek, jer prirodnog neprijatelja nema. Šakal se boji samo vukova, a konkretan primer je bio u lovištu Deliblatska peščara. Dok su imali vuka, šakala u lovištu nije bilo. Od kada nema vuka, imaju toliko mnogo da bi rado uvezli vuka i pustili, samo da ih rastera. Šakal nije opasan po ljude, i ukoliko nije sateran u ćošak, neće napasti čoveka. Šakala je generalno teško uhvatiti, on je vrlo oprezan, ne kreće se sam, i može se reći da je prepredena životinja. Ukoliko neko uoči šakala, važno je da obavesti Lovačko društvo, ili neko od udruženja lovaca. Zahvalio bih se gradu i Gradskoj upravi na ponuđenoj pomoći u rešavanju problema sa šakalima“, naglasio je naš sagovornik.
„Šakal se boji samo vukova, a konkretan primer je bio u lovištu Deliblatska peščara. Dok su imali vuka, šakala u lovištu nije bilo. Od kada nema vuka, imaju toliko mnogo šakala, da bi rado uvezli vuka i pustili, da ih rastera. Jedini šakalov neprijatelj može biti čovek, jer prirodnog neprijatelja nema. Šakal u principu nije opasan po ljude, i ukoliko nije sateran u ćošak, neće napasti čoveka. Šakala je generalno teško uhvatiti, on je vrlo oprezan, ne kreće se sam, i može se reći da je prepredena životinja. Ukoliko neko uoči šakala, važno je obavestiti Lovačko udruženje grada, ili neko od lovačkih društava u blizini. Zahvalio bih se gradu i Gradskoj upravi na ponuđenoj pomoći, u rešavanju problema sa šakalima“, naglasio je sekretar udruženja Damir Kravarušić.
Problem ekspanzije šakala je poprimio ozbiljne razmere. Iz tog razloga grad Zrenjanin je raspisao konkurs za raspodelu sredstava, za sufinansiranje programa za suzbijanje broja šakala. Osnovni cilj konkurs je realizacija programa lovačkih udruženja, u svrhu sprovođenja zaštite ljudi i životinja od šakala.
ilovezrenjanin.com
Redovnoj radnoj sjednici Skupštine LU „Varda“ Rudo prisustvovalo je 25 članova, te članovi Upravnog odbora, predsjednici komisija i radnih tijela i lovočuvar Mile Tanasković. Sjednicom je predsjedavalo predsjedništvo Skupštine u sastavu Dragan Pavlović predsjednik Skupštine, Klačar Mujo i Anđić Slaviša.