Ovaj citat autora Roberta Ruarka izražava suštinu iskustva lova i njegovu posebnu prirodu. On naglašava da lov, iako se odvija u prirodnom okruženju punom života i aktivnosti, nosi sa sobom svoju unutrašnju tišinu.

Kada ulazite u divljinu kao lovac, oko vas se često odvija buka prirode - cvrkut ptica, šum vetra, kretanje životinja i druge zvukove koje stvaraju prirodni elementi. Međutim, u samom činu lova, lovac treba da pronađe unutrašnju tišinu. To znači da mora biti usredsređen, strpljiv i pažljiv, prilagođavajući se okolini i prirodi koja ga okružuje.

Tišina u buci prirode takođe može se tumačiti kao potraga za ravnotežom i unutrašnjim spokojem. Lovac se povlači iz svakodnevnog života i ulazi u divljinu da bi pronašao trenutke mira i povezao se sa prirodom. Kroz ovu tišinu, lovac postaje svestan svog okruženja, postaje deo celine i razume povezanost svih živih bića.

Ovaj citat ukazuje na to da je lov mnogo više od pukog odstrela divlje životinje. To je iskustvo koje može pružiti dublje razumevanje prirode, razviti strpljenje, poštovanje prema životu i njegovim ciklusima, kao i otkrivanje unutrašnjeg mira i ravnoteže.

Lovac koji može pronaći tu unutrašnju tišinu u buci prirode ceni lepotu i neizrecivost prirode, povezuje se sa svojim okruženjem na dublji način i postaje deo veće priče koju priroda ispriča.

Dejan Džakula