Dana  20. maja 2020.  u Briselu  je objavljena Strategija EU za biodiverzitet za 2030. godinu, u kojoj su navedeni planovi za rešavanje krize biodiverziteta tokom naredne decenije u Evropi u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih Nacija o biodiverzitetu i ciljevima održivog razvoja.

User Rating: 5 / 5

COVID-19 pogađa sve delove društva, privrede i životne sredine i podseća nas koliko je nestabilno naše postojanje u ovom svetu uprkos našim tehnološkim i naučnim dostignućima.

Briga o životinjama pravo je merilo koliko je jedno društvo napredovalo.

Ukoliko ste se vozili putevima kroz Nemačku i Austriju, sigurno ste primetili natputnjake koji su rezervisani za prelaz divljih životinja. Jedan takav most sada se gradi i u SAD u saveznoj državi Juta i to na auto-put I-80 koji je poznat po velikoj smrtnosti divljih životinja koje pokušavaju da ga pređu. Sada bi taj problem trebao da bude rešen.

Deonica autoputa Interstate 80 (I-80) duga 21 kilometar, važi za jednu od najopasnijih po divlje životinje. Tokom protekle dve godine, prelazeći autoput, život je izgubilo 122 jelena, četiri losa i tri kuguara. Kako bi se sprečilo dalje stradanje životinja, nadležni organi u Jutu su najavili izgradnju natputnjaka koji će omogućiti životinjama da bezbedno pređu iz jednog dela šume u drugi.

Meštani obližnjeg grada Park City, zabrinuti zbog stradanja životinja, osnovali su neprofitnu organizaciju Save People, Save Wildlife i na taj način prikupili oko 50.000 dolara, piše Inhabitat. To je bio početni korak u rešavanju problema.

Prvobitno rešenje, koje je podrazumevalo izgradnju ograde duž puta, nije urodilo plodom. Životinje su dolazeći do barijere, svoj put nastavili duž nje i ponovo pokušali da pređu put na mestu gde se ograda završavala. Potom je podnet predlog da se izgradi natputnjak, što su čelnici prepoznali kao dobru ideju i najavili njegovu izgradnju za 2018. godinu.

Natputnjak bi trebalo da bude širok 13,5 metara, a dugačak 105 metara. Još uvek se razmatra da li bi trebalo da bude prekriven vegetacijom ili bi trebalo da bude otvoren kako bi životinje jasno videle drugu stranu.

Menadžer projekta Džon Montoja rekao je: “Nama je najbitnije da izgradimo most koji će „raditi“ i koji će veće životinje koristiti za prelaz.“ – i dodao da su oni svesni da bi taj proces mogao da potraje i godinama i da će se životinje verovatno prvo skupljati duž ograde ali da će se na kraju prilagoditi i početi da koriste svoj natpunjak.

izvor: gradnja.rs

Odložite vašu adventuru, nemojte je otkazivati – pokažite solidarnost. U ovim veoma nesigurnim vremenima, CIC stoji uz sve koji su, na ovaj ili onaj način, pogođeni COVID-19 pandemijom.

Naročito stojimo uz naše partnere, prijatelje i udruženja, kao i sve one koji se bave održavanjem i zaštitom lovišta, a posebno uz one čiji život i rad zavise od divljači, uključujući autohtono stanovništvo, zaštitare, profesionalne lovce, vodiče, snabdevače i radnike u lovnom turizmu. Sprečenost mnogih klijenata da učestvuju u zakazanom lovu, foto-safariju i drugim ranije planiranim aktivnostima dovodi mnoge pojedince i njihove porodice u tragičan položaj. Svi su pogođeni, i mnogima je budućnost neizvesna. Pošto je mnogo ljudi ostalo bez posla i osnovnih životnih sredstava, zaštita divljači i lovišta može postati manje bitna stavka, dok će divljači biti izložena većem riziku od krivolova i crnog tržišta.

Molimo sve lovce i druge turiste da se jave svojim snabdevačima i tur-operaterima, bez obzira da li u Africi, Evropi, Americi, Aziji ili u Pacifičkom regionu i da zatraže da odlože umesto da otkažu  sve zakazane aktivnosti. Time će lovačkim udruženjima, turističkim organizacijama, profesionalnim lovcima, vodičima i snabdevačima dati do znanja da nisu zaboravljeni i dozvoliti im da planiraju unapred i nađu izlaz iz trenutne krize.

Džordž Aman,

Predsednik CIC u ime celokupnog članstva CIC.

foto:Rudolf Hahn

izvor: cic-wildlife.org

„Izgradnja saveza“ bio je moto CIC-a tokom učešća na ovogodišnjoj konvenciji Dalaskog safari kluba (DSC) u Dalasu u SAD. 

Decenijama unazad, godišnja konvencija Dalaskog safari kluba, koji je ove godine održan od 9. do 12. januara 2020. u Kej Bejli Hačison centru i Omni hotelu u Dalasu, SAD, je ne samo postavio standarde za sportske entuzijaste širom sveta, već i organizovao seminare na razne teme, od poljske medicine i genetike jelena do suzbijanja krivolova u Africi kao i u ostatku sveta. Ovogodišnja konvencija, pod nazivom „Nasleđe“, okupila je više od 30.000 ljubitelja prirode, i prikupila nekoliko miliona dolara za podršku očuvanju divljači i obrazovnim programima DSC-a i Dalaske ekološke fondacije.

Međunarodni savez za zaštitu divljači (CIC) su predstavljali Džordž Aman, predsednik CIC, i Tamaš Margesku, generalni direktor CIC. CIC je u bliskoj saradnji sa DSC-om, i učešće CIC na ovoj konvenciji je dovelo do daljeg unapređenja osnovnog cilja CIC, izgradnje saveza među lovačkim udruženjima na svetskom nivou. Džordž Aman je pozvan da se obrati skupu Sportske fondacije Kongresa SAD, u okviru konvencije DSC, gde se zahvalio DSC-u što je omogućio CIC-u da uspostavi saradnju sa američkim udruženjima. 

Jedan od najvećih problema sa kojima se lovstvo suočava je nemogućnost obezbeđivanja adekvatnih finansijskih sredstava za unapređenje komunikacija između lovaca i javnosti. U ovom kontekstu je naglasio CIC-ovu inicijativu „1 evro po lovcu“ pokrenutu prošle godine. Pretnje lovstvu su globalne prirode. Predsednik je naglasio da su komunikacija i međunarodna saradnja ključni za uspeh u borbi sa kojom se lovci suočavaju u današnje vreme.

Unutar ove konvencije, CIC je zajedno sa DSC organizovao prvi Nacionalni simpozijum novinarstva na temu zaštite i održanja divljači. Cilj ovog jednodnevnog skupa je bio da okupi novinare, pisce i fotografe iz raznih sfera radi diskusije o najboljim načinima za predstavljanje problema u vezi sa zaštitom divljači i lovišta, i lovcima kao značajnim učesnicima u tom procesu, publici koja nije iz sveta lova. 

Glavna tema je bila uticaj medijskog spina na uspešnost očuvanja prirode, na gore ili na bolje. Bez obzira da li su u pitanju mediji specijalizovani za lovstvo ili ne, implementacija i konačni uspeh projekata zaštite i očuvanja je često slab zbog nemogućnosti lovnih i nelovnih organizacija da sarađuju ili čak uspostave komunikaciju u cilju unapređenja zaštite divljači. 

Učesnici su diskutovali o ovakvim dešavanjima, uključujući trenutne događaje, i izneli neke predloge rešenja. Tokom simpozijuma učesnici su navodili primere kako su negativni medijski spin i novinarstvo zasnovano na emocijama izazvali posledice u stvarnosti, i na koji način bi bilo moguće pokrenuti konstruktivnije diskusije između medijskih organizacija i lovaca.

Takođe je skrenuta pažnja na temu kako javno mnjenje i medijske kampanje na „Zapadu“ utiču na ostatak sveta pozitivno i negativno, i kako lovci mogu da unaprede tu strategiju u svom svakodnevnom radu. Jedan od ishoda ovog skupa je da priče o uspehu treba objavljivati samo iz proverenih izvora, i da poruke treba prilagoditi ne samo ciljnoj publici, već i kanalima komunikacije. Ovo je naročito značajno u SAD, gde su društvene mreže pretekle štampane medije, a influenseri formiraju javno mnjenje.

izvor: cic-wildlife.org