Od Svetske izložbe lova i zaštite prirode u Budimpešti 2021. do strateških partnerstava na Paliću 2023. godine 

Saradnja kroz tradiciju, kulturu i održivi razvoj  

piše:Dr. Siladji Baj Peter, Madjarska

Saradnja između Srbije i Mađarske u oblasti lovstva i zaštite prirode u poslednjih nekoliko godina doživela je značajan procvat. Važan prelomni trenutak bio je učešće Srbije na Svetskoj izložbi lova i zaštite prirode održanoj u Budimpešti 2021. godine, gde je Srbija, kao vodeća među stranim gostima, predstavila najveći štand na događaju. Više od 800 trofeja iz Srbije i impozantna postavka, transportovana u osam kamiona, simbolizovali su ne samo lovačke uspehe već i bogatu prirodnu i kulturnu baštinu zemlje. 

Ovaj spektakularni nastup nije prošao nezapaženo. Pored posetilaca iz celog sveta, srpski štand bio je mesto susreta brojnih delegacija, diplomatskih predstavnika i kulturnih organizacija, što je omogućilo uspostavljanje novih profesionalnih veza i saradnji. Uspeh postignut u Budimpešti dodatno je osnažen susretom predsednika dve države na Paliću 2023. godine, gde su dogovoreni dalji koraci u unapređenju bilateralnih odnosa, uključujući osnivanje Mađarsko-srpskog strateškog saveta za saradnju.  

Mađarska javnost tradicionalno doživljava Srbiju kao zemlju sa bogatom tradicijom i netaknutim prirodnim lepotama, posebno u južnim planinskim krajevima. Lovstvo, kao zajednička tačka interesa, oduvek je spajalo narode dve zemlje, ali su do skora te veze bile ograničene na neformalne, prijateljske i rodbinske odnose.  

Kulturne i ekonomske veze kao osnova razvoja  

Osim lovstva, značajan deo odnosa Srbije i Mađarske oslanja se na kulturne veze. Srpska zajednica u Mađarskoj, posebno u mestima kao što su Segedin i Sentandreja, odigrala je ključnu ulogu u očuvanju srpske kulture i tradicije. S druge strane, Mađarska sve više prepoznaje vrednost saradnje sa Srbijom u oblastima kao što su zaštita prirode, poljoprivreda i ruralni razvoj.  

Poljoprivreda, kao ključna oblast saradnje, zauzima centralno mesto u razvojnim strategijama obe zemlje. Srbija je prepoznata kao lider u očuvanju tradicionalne proizvodnje i promociji domaćih, ručno izrađenih proizvoda. Potrošači u Srbiji sve više traže autentične, lokalno proizvedene namirnice i proizvode, što je doprinelo jačanju nacionalne svesti o značaju očuvanja domaće baštine. Zlatiborski vuneni proizvodi, tradicionalni srpski specijaliteti i ručno rađeni tekstilni proizvodi postali su simbol ove obnovljene svesti.  

Lovstvo kao most između naroda  

Lovstvo, iako specifična oblast, predstavlja most između naroda Srbije i Mađarske. Prema rečima Dejana Džakule, novosadskog novinara i stručnjaka za lovstvo, ova aktivnost povezuje ljude na način koji prevazilazi ekonomske ili političke interese. Lovci iz Mađarske često posećuju Zlatibor i druge delove Srbije, uživajući u gostoprimstvu i prirodnim lepotama koje ova zemlja nudi. Isto tako, srpski lovci neguju prijateljske veze sa mađarskim kolegama, što dodatno jača međusobno poverenje i saradnju.  

Primer održivog razvoja u lovstvu može se videti u nacionalnim parkovima poput Tare, koji simbolizuju generacijsku i nacionalnu vrednost. Tara i slični zaštićeni prostori svedoče o sposobnosti Srbije da balansira između očuvanja prirode i promocije lovnog turizma. Istovremeno, Mađarska koristi iskustva Srbije u očuvanju prirodnog balansa, posebno u situacijama poput povratka vukova u mađarske šume.  

Strateška saradnja za budućnost  

Strateško partnerstvo između Srbije i Mađarske postavlja osnove za buduće projekte koji obuhvataju poljoprivredu, turizam, zaštitu prirode i obrazovanje. Do 2023. godine, Aleksandar Vučić i Viktor Orban sastali su se čak 36 puta, čime su postavili temelje za trajnu i efikasnu saradnju.

Osnivanje Mađarsko-srpskog strateškog saveta za saradnju pokazuje posvećenost obe zemlje unapređenju odnosa na svim nivoima.  

Jedan od najvažnijih ciljeva ove saradnje jeste uklanjanje barijera za ljude i robu na granici. Brži i jednostavniji prelazak granice olakšao bi ne samo ekonomske aktivnosti već i kulturnu razmenu. Na taj način, prijateljski odnosi i uzajamno razumevanje pretvorili bi se u konkretne projekte koji bi doneli korist za obe strane.  

Lovstvo kao simbol zajedništva  

Lovstvo ne samo da povezuje zajednice već simbolizuje i istorijsku i kulturnu dubinu odnosa između Srbije i Mađarske. Očuvanje tradicije i promocija održivog razvoja kroz lovni turizam, zaštitu prirode i poljoprivredu ključni su faktori u daljoj izgradnji ovih odnosa.  

Kako se dve zemlje suočavaju sa izazovima savremenog sveta, saradnja u oblastima kao što su obrazovanje, istraživanje i zaštita prirodnih resursa pruža mogućnost za zajednički napredak. Lovstvo, kao aktivnost koja oslanja na tradiciju i održivost, može postati primer kako kultura i ekonomija mogu koegzistirati u harmoničnom razvoju.  

Srbija i Mađarska stoje pred promenama, ali najvažnije pitanje ostaje: kakva budućnost očekuje dve zemlje? Odgovor leži u generacijama koje dolaze, u njihovoj sposobnosti da prepoznaju prilike za saradnju i izgrade stabilne odnose koji će doneti korist i jednom i drugom narodu.