Izrael je jedna od najrazvijenijih zemalja u poljoprivredi, dok istovremeno brine o očuvanju prirode - godišnje pruža mir za 500 miliona ptica selica.

Tako da, tokom proleća, Sveti kraj, domaćin fotografa prirode, takođe privlači pažnju tokom jesenjeg seljenja. Međutim, tokom poslednjih decenija, pojavio se šakal u Izraelu, čije se širenje čini nezaustavljivim čak i uz pomoć savremene tehnologije. Dr Robert C. CastelPh.D. govorio je za Poredak o izazovima koje šakali predstavljaju, kao i o mogućnostima širenja vrste, vodeći tim zaštite prirode Izraelske agencije za zaštitu prirode od Eilata do Golan visoravni. On je i lovac i vojnik.

Globalno se primećuje pojava divljih životinja u gradovima, i predatora koji se naseljavaju na područjima koja su ranije izbegavali. Urbanizacija se povećava i u vezi sa šakalom, što postavlja mnoga pitanja - i ovde u Izraelu. Strahujući da se domaći ljubimci mogu mešati sa šakalima, prvo smo prikupili uzorke - započeo je dr Robert C. Castel. Ispitivanja su pokazala najmanje mešanje, što je umirujuće, jer ne moramo brinuti da li će šakali postati pitomiji prema psima u Izraelu. 2. juna 2023. godine, AgroJager izvestio je da je izraelski Arutz7, Izrael National News, preneo da je krzno i ponašanje jednog šakala očigledno promenjeno, što izaziva zabrinutost. Posmatrani primeri pokazuju znakove pripitomljavanja, a proces domestikacije, čiji kraj trenutno niko ne vidi, već je započet.

Šakal je postao ozbiljan izazov u Izraelu u poslednjih nekoliko godina, toliko da se problem morao priznati i u poljoprivredi, ne samo u vezi sa očuvanjem prirode. Šteta koju pravi šakal nije prisutna samo u stoci, već i u sistemima za navodnjavanje u zemlji koja je siromašna vodom, jer žvaće cevi. Ova situacija zahteva veći nadzor od strane poljoprivrednika koji se bave navodnjavanjem - nastavio je dr Robert C. Castel.

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, poljoprivrednici danas uzgajaju u visoko razvijenim staklenicima i plastenicima, a predatori oko njih iskorištavaju blizinu ljudi. Čovek više nije opasnost za njih, već osoba koja im obezbeđuje hranu, a na to je šakal reagovao - upozorio je dr Robert C. Castel.
I upravo ova blizina nosi u sebi rizik za ljudsko zdravlje, jer pojedine jedinke dolaze iz Sirije, Libana i Gaze, donoseći besnilo. U ovim zemljama veterinarski propisi gotovo da ne postoje, i iako možda ne svakodnevni, u Izraelu moramo živeti sa besnilom. Šta to znači? Ono što su nam bake uvek govorile: ne mazite nepoznate životinje, mačke, pse. Treba računati s tim da može doći do pojave bolesti na granici. Nažalost, na severu, na Golanu, došlo je do nekoliko napada šakala, jer su vojnici ostavljajući hranu nenamerno privukli grabljivice, koje su u poslednje vreme napale i vojnike. Zbog besnila su propala goveda, ali nažalost, dogodilo se i da je jedan farmer izgubio život nakon ujeda.

Ponašanje šakala se promenilo pod uticajem hrane i širom zemlje karakteristično je za vrstu koja rado posećuje smeće. Prevće kante i šakal je siguran da će tako doći do hrane. Ova velika količina hrane dovela je do promene strategije razmnožavanja, gde se veći broj mladunaca uspešno odgaja.
Kao rezultat svega toga, sve očiglednija je šteta prirodi, kada su svi stanovnici i životinje na zemlji praktično uništeni. Smanjuje se broj jarića Nubijskog jarca, a Akacijeva gazela već je ugrožena istrebljenjem. Istovremeno smo primetili da šakali pretražuju gnezda i jaja morskih kornjača, a pustinja bi takođe patila da prepustimo nacionalne parkove same sebi - nastavio je stručnjak.

Šakal obično živi u čoporu, ali, prema opažanjima, u Izraelu lovi sam. Deli svoje teritorije u sektore, a noću patrolira, a na nekim mestima, gde se oseća sigurnije, može se primetiti čak i usred bela dana. Klimatske promene će svakako ubrzati njegovo širenje, a danas je već prisutan i u baltičkoj regiji nakon Balkana.
Dr Robert C. Castel istakao je da upravljanje otpadom, odgovorno postupanje ljudi, turista i poljoprivrednika sa selektivnim upravljanjem otpadom, može biti prvi korak ka rešenju problema kada ne bacaju kuhinjski otpad ili smeće koje je dostupno divljim životinjama.

Međutim, u međuvremenu, u Izraelu su obučeni profesionalni lovci i čuvari prirode, koji svakodnevno, naoružani najvišom tehnologijom, pucaju na šakale koristeći noćne optičke nišane, termalne kamere, vabilice, iz dana u dan, posebno na mestima gde divlje životinje više ne mogu podneti ekološki pritisak izazvan šakalom.
Šakal brzo uči, a profesionalni lovci ne smeju grešiti, jer nakon svakog promašaja, ne samo jedan primerak uči kako prevariti čoveka, već izgleda da se u okviru čopora i međusobno uče.

U borbi protiv šakala, nažalost, toplije vreme ne ide u korist nama, već ovoj prilagodljivoj vrsti - nastavio je dr Robert. C. Castel - koja se veoma dobro prilagodila ljudskoj nepažnji i činjenici da više nema vrhunskih predatora iznad nje. Više ne možemo izlagati mrtve životinje prirodi kako bi ih droti i jastrebovi brzo eliminisali. Jastrebovi to mogu pojesti, ali za njima idu i šakali.

Ovo ne donosi takav profit, zapravo ima suprotan efekat! Uspon predatora već predstavlja ozbiljne opasnosti!
Pitanje šakala čeka rešenje u Izraelu, ali Srbija još uvek ima priliku da postigne rezultate sa promišljenim, svesnim upravljanjem otpadom koje uključuje stanovništvo i poljoprivrednike i da zaustavi širenje šakala. A prednost Srbije u odnosu na Izrael je što ovde ima 80.000 lovaca, što bi trebalo da se iskoristi u korist očuvanja prirode. Nažalost, Izrael ne može iskoristiti ovu priliku - završio je svoje izveštavanje dr Robert C. CastelPh.D.

pripremio Dr Szilágyi Bay Péter LL.M.
preveo sa mađarskog i obradio Dejan Džakula

izvor: Časopis Poredak