Upotreba pesticida u poljoprivredi je uobičajena praksa koja ima za cilj zaštitu useva od štetočina i bolesti. Međutim, ova agrotehnička mera i proizvodi koji se koriste mogu imati ozbiljne posledice ne samo na ciljane organizme, već i na divlje životinje koje žive u blizini tretiranih polja ili koriste tretirane površine za ishranu i stanište.

Pesticidi su sastavni deo savremenog života i moderne poljoprivrede. Koriste se u domaćinstvima, za održavanje higijene u komunalnim prostorima, kao i na poljoprivrednim površinama. Nema sumnje da bi proizvodnja hrane bez pesticida rezultirala malim količinama hrane koje bi bile nedovoljne za prehranu sve većeg svetskog stanovništva.
Opšte mišljenje među lovcima i radnicima u oblasti lova o uticaju pesticida u poljoprivredi je negativno, mada postoje i drugačija gledišta. U ovom tekstu ću se fokusirati na opasnosti koje pesticidi predstavljaju za divljač, sa ciljem smanjenja potencijalnih šteta. Ovo je posebno važno imajući u vidu da mnogi lovci obavljaju i poljoprivredne radove, te su korisnici pesticida u zaštiti useva.
Bilo da su direktna ili indirektna, trovanja divljači pesticidima mogu izazvati ozbiljne negativne posledice po njihovo stanište, zdravlje i opstanak. Ova sredstva za zaštitu bilja mogu imati štetne efekte na divljač, kako kroz direktno izlaganje, tako i kroz posledice koje imaju na životnu sredinu.

Pesticidi koji se koriste u poljoprivredi mogu dospeti u prehrambeni lanac divljih životinja kroz različite puteve, uključujući konzumiranje tretiranih useva, vode ili plena koji je kontaminiran pesticidima. Kada divlje životinje unesu ove toksine u svoj organizam, mogu se nakupiti u njihovim tkivima i organima, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Jedan od najčešćih načina na koji pesticidi utiču na divlje životinje je putem njihovog reproduktivnog procesa. Mnoge vrste divljih životinja, poput ptica i sisara, mogu biti izložene pesticidima putem hrane ili vode, što može dovesti do smanjenja plodnosti, povećane stope pobačaja ili deformacija kod mladunaca. Ovo može imati dugoročne posledice na populaciju divljih životinja i njihovu sposobnost da se održi u vremenu intenzivne poljoprivredne proizvodnja ali i sve brže urbanizacije.

Najčešći primeri direktnog trovanja divljači

Direktna trovanja divljači obično se događaju usled izloženosti rodenticidima ili sredstvima za suzbijanje štetnih glodara poput miševa i pacova. Uobičajeno je da se takva trovanja dešavaju u jesenjem, zimskom i ranoprolećnom periodu, kada se vrši suzbijanje miševa na pšeničnim poljima i starim lucerištima. Najčešći slučajevi trovanja javljaju se kod srna, fazana i zečeva. U ovim situacijama koriste se gotovi-fabrički mamci koji sadrže cink-fosfid ili antikoagulanse poput varfarina i kumatetralila. Ovi mamci se obično postavljaju direktno u rupe miševa, ali neodgovorni radnici često ostavljaju mamce na površini zemljišta, izvan rupa.
Mamci sadrže aktivnu materiju nanetu na zrna pšenice, zbog čega divljač često pojede ove mamce, misleći da je to slučajno rasuta hrana. U slučaju mamaca sa cink-fosfidom, smrtnost trovane divljači je obično velika i brza, dok se kod mamaca sa antikoagulansima simptomi trovanja mogu videti nakon nekoliko dana. Ovi rodenticidi izazivaju sprečavanje koagulacije krvi kod toplokrvnih životinja, što može dovesti do unutrašnjeg krvarenja i letalnog ishoda. Otrovana divljač obično pokazuje krvave tragove oko analnog otvora i oko zuba.
Druga direktna trovanja se dešavaju prilikom ili neposredno posle aplikacije pesticida. Ova trovanja obično nisu letalna, ali mogu izazvati akumulativne efekte koji mogu dovesti do promena na divljači. Insekticidi su najopasniji u ovom kontekstu, iako su većina njih zabranjena od strane ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Trovanja divljači su česta u vreme prolećne setve kukuruza, kada se koriste insekticidi protiv insekata koji oštećuju seme i klijanje. Jedan od najčešće korišćenih insekticida u tu svrhu bio je Furadan, koji je imao visoku otrovnost kod ptica. Srećom, određena sredstva su zabranjena od pre par godina, što može doprineti obnavljanju populacije fazanske divljači.

Indirektna trovanja

Još jedan negativan aspekt je posledica indirektnih trovanja koja proizilaze iz upotrebe pesticida u poljoprivredi.U proteklih petnaest godina primena herbicida ili sredstava za suzbijanje korova postala je intenzivnija. Stara sela su ostala bez radne snage za ratarstvo, a promene u agrarnim odnosima jednostavno su nametnule ovakav način poljoprivredne proizvodnje. Ovo je dovelo do transformacije pejzaža polja i njiva. Korova je sve manje u usevima pšenice, kukuruza, soje i suncokreta. Gotovo da možete videti samo golo zemljište i useve. Ovo ima dve posledice. Prirodni korovi koji su bili deo ishrane srna, posebno zečeva, nestaju iz polja. Nedostaje ili je retko seme koje mahunarke donose, što je vitalno za jarebice, prepelice i fazane. Istovremeno, nestaje i mnogo drugih vrsta korova koji su bili važni deo ishrane divljači. Drugi deo problema je što se na taj način gubi i mesto za život i skrivanje fazanske i drugih vrsta divljači, jer su goli usevi lak plen.
Poseban problem je korišćenje totalnih herbicida na bazi glifosata na strništima, koja su oduvek bila važan izvor hrane za zečeve zahvaljujući korovima koji tu rastu. Možda se razlozi za dramatičan pad populacije i slabiji priraštaj zečeva treba tražiti u nedostatku hrane usred žitnih polja Evrope, iz gorenavedenih razloga. Istovremeno, lov i dodatno hranjenje prepelica na ovakvim strništima znatno je narušeno jer ona izgledaju kao spaljene površine.

Ovako više ne može!

Još uvek postoji mnogo toga što se može reći, kako onoga što je već poznato, tako i onoga što je manje poznato, ali uvek je važno sagledati šta rade naše komšije i šta je sledeći korak?
Poznato je da je, na primer, tržište pesticida u mnogim evropskim državama razvijenije u poređenju sa našim, te da je upotreba pesticida kod njih intenzivnija po jedinici površine. Istovremeno, podaci koje dobijamo iz susednih zemalja ukazuju da je broj divljači poput srna mnogo veći po jedinici površine uz istovremeno intenzivniju upotrebu hemikalija u poljoprivredi. Kako je to moguće? Gde pravimo grešku?
Važno je da uređenost zakonskih propisa o registraciji preparata bude jedan od prioriteta buduće vlade, ali još važnije je osigurati sprovođenje tih propisa u praksi. Nažalost, Srbija se trenutno smatra zemljom kojoj je potrebno najviše rada na usklađivanju zakonodavstva u vezi sa primenom i upotrebom sredstava za zaštitu bilja.
Preporuka korisnicima sredstava za zaštitu bilja jeste da koriste ova sredstva u skladu sa uputstvima, u odgovarajućim usevima, u pravom vremenu i u propisanoj dozi i nameni. Ukoliko niste sigurni u pravilnu upotrebu, obavezno se posavetujte sa proizvođačem ili lokalnom stručnom službom. Iako se kod nas često smatra da svi znaju sve o poljoprivredi, konsultacija sa stručnjacima za zaštitu bilja može biti od velike koristi.
Evropske države već dugo rade na razvoju poljoprivrede sa fokusom na održivom razvoju. Velika pažnja se posvećuje uticaju pesticida na životnu sredinu i posledicama po životinjski svet i ljude.

Za četiri godine zabranjeno je 50 aktivnih supstanci, a za njihovo korišćenje predviđene su kazne.
Lista zabranjenih aktivnih supstanci: tiofanat-metil (12 preparata sadrži tu supstancu), imidakloprid (8), zeta-cipermetrin (4), mankozeb (38), haloksifop-p (3), fenbukonazol (1), alfa-cipermetrin (4), ciprokonazol (9), miklobutanil (3), flutriafol (8), diflubenzuron (2), fenoksikarb (1), famoksadon (3), indoksakarb (6), akrinatrin (1), prohloraz (7), fosmet (1).

Postoji još jedna karakteristika koja je vrlo izražena poslednjih godina, a koja znatno utiče na ponašanje i brojnost divljači kod nas. To je globalno zagrevanje, zajedno sa posledicama koje donosi. Povećanje srednje godišnje temperature, što je značajno, doprinosi razvoju i opstanku pojedinih, novih štetnih organizama, pre svega fitopatogenih gljiva koje do sada nisu bile prisutne ili ih nije bilo u toj meri i sa takvim posledicama. Svedoci smo značajne pojave aflatoksina poslednjih godina, kao samo jednog od mnogih pratećih pojava globalnog zagrevanja. Divljač tu svakako nije izuzeta, jer jede hranu sa naših njiva i na taj način dolazi u kontakt sa tim mikotoksinima. Konkretno, aflatoksini direktno utiču na reproduktivnu sposobnost jedinki. Moguće je da jedan od uzroka smanjenog broja graviditeta srna i brzog opadanja populacije zečeva treba tražiti i u toj činjenici.

Šta bi se moglo pokušati?

Da bi se zaštitila divljač od štetnih efekata pesticida, neophodno je preduzeti preventivne mere. To može uključivati smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi, promovisanje organske poljoprivrede, uspostavljanje zaštićenih područja za divlje životinje i edukaciju poljoprivrednika o alternativnim metodama zaštite useva. Takođe je važno sprovoditi monitoring divljih životinja kako bi se pratila izloženost pesticidima i identifikovali potencijalni problemi.

Autor: Dejan Džakula fotografije: Dejan Džakula