Sve Novosti

Promenama u lovačkom organizovanju do boljitka - Kako dalje (1. deo)

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive
 

Suzbiti uticaj dnevne politike i ličnih interesa

Lov je generativna aktivnost čoveka koja se kroz vreme razvijala od borbe za opstanak, preko rekreacije privilegovane manjine i „narodnog” lova (sa sve primetnijim raslojavanjem između lovaca, u zavisnosti od debljine novčanika i snage političkog i finansijskog uticaja), do planskog i održivog gazdovanja lovnim vrstama divljači, kojim se bavi (ili bi trebalo da se bavi) lovna nauka i struka. U toku svih transformacija čoveka, razvijali su se i negativni aspekti njegovog delovanja kroz: uništavanje prirode; zagađenje životne sredine; nekontrolisano iscrpljivanje prirodnih resursa; pojavu prirodnih i neprirodnih bolesti; fragmentaciju vekovnih staništa divljih životinja i ugrožavanje njihovih bioloških procesa.

Da li to može da se promeni? Može, ali uz ogromne napore. Osnovni uslov je da se svi “dozovemo pameti” i da, pod hitno, napokon počnemo da poštujemo Prirodu i njene zakone, a time i same sebe.

Učiti, primeniti naučeno i kontrolisati primenjeno. Lovni radnici i lovci obavljaju mnogobrojne opštekorisne funkcije, od kojih su mnoge nepoznate široj javnosti. „Mi kontrolišemo stanje svih vrsta divljači u lovištu, prihranjujemo ih i u najtežim vremenskim uslovima, spašavamo prilikom elementarnih nepogoda, štitimo od predatora, a naročito od lovokradica i krivolovaca nam narušavaju ugled u javnosti” – najčešća je „odbrana” lovnih radnika i lovaca od „napada” onih koji sebe nazivaju „zaštitarima”, pri čemu to nikako ne treba i ne sme da bude argument odbrane, jer je sve to prava istina kojom bi svaki human i požrtvovan čovek trebalo da se ponosi. Većina lovaca sve to radi spontano, bez ikakvih interesa, i ne znajući kolika je opšta korist od njihovog angažovanja.

Napokon, kroz lov, kao alat u lovstvu koji se koristi za regulisanje brojnosti lovnih vrsta divljači u prirodi - radi dobijanja što kvalitetnijih struktura populacija, lovni radnici i lovci doprinose: očuvanju ekološke ravnoteže i biodiverziteta; unapređenju genetske, polne, starosne i trofejne strukture divljači; sprečavanju hibridizacije sa domaćim vrstama; redukciji šteta od divljači i na divljači, sprečavanju konfliktnih situacija između ljudi i životinja, kao i monitoringu, kontroli i suzbijanju brojnih zaraznih i parazitarnih bolesti, od kojih su neke opasne i za ljude.

PRIJAVITE SE NA YOU TUBE KANAL LOV I JOŠ PONEŠTO I GLEDAJTE SVE EPIZODE SA SVETSKE IZLOŽBE LOVA I PRIRODE!

Sve ovo čak ni najostrašćeniji „zaštitar” ne može da ospori, osim ako nema neki, finansijski dobro podržan, lični interes. Na žalost, divljač, lovstvo, nauka, struka i lovci su prilično daleko od najvišeg stepenika…

Pred svima nama je dug i težak put ka vrhu, sa decenijama akumuliranim teretom kojim smo natovareni… U velikom broju objavljenih naučnih i stručnih akata, navodi se nezadovoljavajuće stanje divljači i njihovih staništa, pa se nameće pitanje da li su i u kojoj meri, i sami naučnici i lovni radnici, svojim činjenjem ili nečinjenjem, kumovali takvom stanju…

Unapređenje stanja u lovstvu je moguće kroz: donošenje savremenih, primenljivih i sledljivih propisa iz oblasti lovstva, veterinarstva i zaštite životne sredine; formiranje državne lovočuvarske službe; rigoroznu selekciju kadrova u lovstvu - od ispita za licence koje izdaje Lovačka komora Srbije do periodičnih provera i ocenjivanja njihovog rada; uvođenje ozbiljne obuke i ispita za lovačku licencu pod precizno propisanim uslovima; stručnu selekciju i izbor strateški značajnih projekata i programa i njihovo strogo kontrolisano sprovođenje; suzbijanje uticaja dnevne politike i ličnih interesa na stanje u lovstvu i dr.

 

M. Strnad

Magazin Predator feb.

Lov i još ponešto©2022 Sva prava zadržana. Design & SEO by Lov i još ponešto

Radio Lovac uživo

Search