Novosti

EU:PRIRODA JE POD PRITISKOM, ALI NE ZBOG LOVA

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive
 

Brisel, 17. februara 2021. - Sve je veći pritisak  na lovstvo, da je jedan od bitnih faktora za nestanak životinjskih vrsta, a sve pod pritiskom uništavanjem prirodnog staništa. Ova pretpostavka potiče iz najnovijeg izveštaja EU o Stanju prirodnog staništa u kome se podaci prikazuju na obmanjujući način, a infografika uključuje naslove i slike lovaca.

 

Srećom, izvorni podaci za izveštaj EU o Stanju prirodnog staništa su lako dostupni. Kada se pažljivije pogledaju uticaji, pojavljuje se sasvim druga priča. Na lov otpada samo 0,66% svih visoko rangiranih uticaja. Drugim rečima, države članice su prijavile lov kao visoko rangirani uticaji na životinjske vrste i staništa u manje od 1% slučajeva.

 

Udeo lova u odnosu na sve uticaje koje prijavljuju države članice varira u zavisnosti od izabranih elemenata. Sledeće kategorije su oktrivaju nešto sasvim drugo:

Uticaj lova na staništa: 0,05% svih uticaja prijavljenih za staništa.

Od ukupno 5.596 izveštaja o visokim uticajima na staništa, postoje samo 3 izveštaja država članica o staništima pod uticajem lova.

Lov kao uticaj na vrste koje nisu ptice: 0,17% prijavljenih uticaja za vrste koje nisu ptice.

Spisak vrsta za koje je lov prijavljen kao visoko rangirani uticaj otkriva neke sumnjive situacije, na primer, atlantski losos (Salmo salar) i mediteranski jastog (Scillarides latus) su među 12 vrsta, osim ptica, za koje je „ lov “prijavljen kao uticaj visokog ranga.

Lov kao uticaj na ptice: 2,58% uticaja zabeleženih za ptice.

Jedan od glavnih razloga zašto su mediji napali lovstvo je zbog infografika koje su agencije EU koristile u najnovijem izveštaju o stanju prirodnog staništa , a koje prikazuju lov i lovce u kontekstu visokih urtisaka na prirodu.

U podacima prikupljenim od država članica, uticaji i pretnje po prirodu strukturirani su u dva hijerarhijska nivoa. Poljoprivreda, šumarstvo ili klimatske promene su na prvom nivou, ali lov je jedna od mnogih potkategorija u eksploataciji vrsta.

Iako nije potpuno jasno kako se dostiže brojka od 18% koja se odnosi na „krivolov i lov“, podaci pokazuju da lov na ptice čini samo 2,58%.

Dva su problema sa infografikom. Prvo, ljudi mogu shvatiti da su pritisci od krivolova i lova (18% predstavljenih u gornjoj infograficii) mnogo veći nego npr. šumarstvo (11%). Procenti unutar potkategorije ne bi trebali biti predstavljeni zajedno sa procentima glavnih kategorija. Drugo, grupisanje lova i krivolova nije prihvatljivo. Lov je legalno bavljenje divljači, dok se krivolov mora zasebno smatrati kriminalnom radnjom za koju je potrebna nulta tolerancija.

Izveštaj o stanju prirode tačno pominje da je lov drugi često prijavljeni veliki uticaj nakon krivolova zimskih migracija kroz EU, ali uzimajući u obzir sve uticaje na migracije, lov čini samo 6,67%.

O kojim vrstama ptica se radi?

Postoji spisak od 86 vrsta (iz Aneksa I, II i ptica koje nisu u aneksu) za koje je lov prijavljen kao visok uticaj. Najčešće prijavljene vrste bile su vrste sa sigurnim statusom populacije i sa rastućim ili stabilnim trendovima, Siva guska (Anser anser) je na vrhu te liste, a prati je Veliki kormoran (Phalacrocorak carbo sinensis).

Međutim, važno je istaći da je to u direktnoj suprotnosti sa smernicama EK o izveštavanju gde su države članice dobile uputstva da ne izveštavaju o uticajima visokog ranga za vrste koje pokazuju status sigurne populacije i rastuće ili stabilne trendove. Da se ​​sledio ovaj savet, ishod bi bio očigledno drugačiji, smanjujući relativni udeo lova.

Zašto je ovo problem?

Dobra politika očuvanja treba da se zasniva na dokazima. Izveštaj o stanju prirode je glavna prekretnica koja pruža bogatstvo informacija koje će se koristiti za sprovođenje Direktiva o pticama i staništima, kao i nove Strategije biodiverziteta. Ove informacije treba koristiti nepristrasno, bez preuranjenih zaključaka ili guranja političkih agendi.

Na nesreću, takvi nesporazumi su mediji već pokupili i koristili ih u tekućim dijalozima. Ako se kreatorima politike kaže da lov predstavlja pretnju biodiverzitetu, razumljivo je da oni mogu delovati da ga ograniče. Primarni primer su trenutni predlozi EK za „strogo zaštićena područja“, što je izazvalo reakciju mnogih zainteresovanih strana i poslanika u Evropskom parlamentu.

Odgovarajući na nejasnu sliku predstavljenu u nekoliko situacija , generalni sekretar FACE-a dr. David Scallan izjavio je: „Drago nam je da razjasnimo situaciju zbog netačnih informacija i nadamo se da će uslediti uravnoteženo izveštavanje. Važno je dublje pogledati podatke pre nego što se razviju naslovi, a to se odnosi i na agencije EU. Očuvanje funkcioniše kad ga ljudi podržavaju, pa se fokusirajmo na rad sa ključnim zainteresovanim stranama koje imaju sposobnost očuvanja prirode na terenu “.

Osnovne informacije - Šta država članica „izveštava“?

Direktive o prirodi (tj. Direktive o pticama i staništima) zahtevaju od država članica da izveštavaju o onome što smatraju glavnim uzrocima gubitka vrsta i degradacije staništa. Oni stoga izveštavaju o uticajima, koji su faktori za koje se smatra da su uticali na staništa i vrste u toku tekućeg perioda izveštavanja, i pretnje, koji su faktori za koje se smatra da će verovatno uticati tokom naredna dva izveštajna perioda. Ovi uticaji i pretnje su strukturirani u dva hijerarhijska nivoa, prvi (nivo 1) sadrži 15 sveobuhvatnih kategorija (npr. Poljoprivreda ili razvoj), dok drugi (nivo 2) identifikuje 203 aktivnosti koje su prijavljene kao uticaji/ pretnje. Istovremeno su rangirani kao „visoki“ ili „srednji“ od značaja prema njihovom relativnom uticaju. Fokus nam je bio na uticajima „velike važnosti“, s obzirom na to da su rezultati za prijavljene uticaje i pretnje uglavnom u skladu sa kategorijama.

 

preveo:Lov i još ponešto Izvor: face.eu

Lov i još ponešto©2021 Sva prava zadržana. Design & SEO by NewNowMedia

Search