- Svet
- Hits: 1361
Istraživanje rizika o uklanjanju mesa divljači iz globalnog sistema prehrane
Pandemija COVID-19 dovela je do zaoštravanja zategnutog odnosa čovečanstva sa prirodom, pozivajući na prekid trgovine i konzumiranja divljeg mesa, radi zaštite javnog zdravlja i biodiverziteta.
Međutim, značaj divljeg mesa za ishranu ljudi i njegove tele-spojnice sa drugim sistemima za proizvodnju hrane, znače da bi potpuno uklanjanje divljeg mesa sa dijeta i sa tržišta predstavljalo šok za globalne prehrambene sisteme.
Negativne posledice ovog šoka zaslužuju razmatranje u odgovorima politike na COVID -19. Pokazujemo da bi iznenadni gubitak divljeg mesa iz prehrambenih sistema izazvan politikom mogao imati negativne posledice po ljude i prirodu. Gubitak divljeg mesa zbog ishrane mogao bi da dovede do nesigurnosti u hrani, usled smanjenog unosa proteina i ishrane, i / ili podstakne promene namene zemljišta da bi izgubljene hranljive materije zamenili životinjskom poljoprivredom, što bi moglo povećati gubitak biodiverziteta i novi rizik od zaraznih bolesti.
Procenjujemo veličinu ovih posledica za 83 zemlje i kvalitativno istražujemo kako bi se zabrane mogle odigrati na 10 mesta za proučavanje slučaja.
Rezultati ukazuju da su rizici najveći za nacije u razvoju koje nisu sigurne u industrijskoj proizvodnji hrane, gde su izvodljive, održive i socijalno poželjne alternative divljeg mesa ograničene.
Neke razvijene nacije takođe bi se suočile sa šokovima, i dok bi se prehrambeni sistemi velikog kapaciteta mogli lakše prilagoditi, određena mesta i ljudi bi bili srazmerno pogođeni.
Pozivamo donosioce odluka da razmotre potencijalne neželjene posledice šokova izazvanih politikom usred COVID-19; i zauzeti holistički pristup intervencijama trgovine divljači, koji priznaju međusobnu povezanost globalnih prehrambenih sistema i prirode, i uključuju zaštitne mere za ranjive ljude.
15 zemalja identifikovano je u riziku od prehrambene nesigurnosti zbog zabrana divljeg mesa!
Dodatno poljoprivredno zemljište za zamenu proteina divljeg mesa stokom iznosi 124.000 km2!
Ova promena namene zemljišta mogla bi globalno dovesti do izumiranja> 260 vrsta!
Faktori specifični za kontekst umereni rizici od nesigurnosti hrane i gubitka biodiverziteta!
izvor: sciensedirect.com