Novosti

Tamaš Margesku: Šta čeka nas lovce nakon COVID-19?

User Rating: 5 / 5

Star ActiveStar ActiveStar ActiveStar ActiveStar Active
 

COVID-19 pogađa sve delove društva, privrede i životne sredine i podseća nas koliko je nestabilno naše postojanje u ovom svetu uprkos našim tehnološkim i naučnim dostignućima.

Smanjenje međunarodne trgovine, prekid međunarodnog transporta, zatvaranje granica, policijski čas i ograničenje kretanja - sve rezultira konkretnim akcijama i planovima, koje ukazuju na trend odstupanja od globalizacije ka lokalizaciji. Samoodrživost je ponovo postala cilj kojem mnogi teže. Ja sam, na primer, u svojoj bašti izgradio kokošinjac sa 10 koka nosilja i uzgajam povrće za svoju porodicu. Kao i tokom bankarske krize 2008., javljaju se glasovi koji pozivaju na novu, zeleniju ekonomiju. Predlaže se da se trenutna COVID-19 kriza iskoristi kao prekretnica. Pitanje je naravno, kakav će položaj zauzimati održiva  upotreba divljači u toj novoj zelenoj ekonomiji?

S početkom krize, kada su mnogi počeli da skupljaju namirnice kao hrčci, počeo sam da brojim municiju koju sam imao kod kuće, jer ako dođe do nedostatka hrane, i dalje bih mogao da odem u lov na divljač. S obzirom da je sveže meso dragocena roba u slučaju nestašice hrane, mogao bih da ga menjam za druge namirnice. Iako se može činiti da predaleko razmišljam, za mene je to bila umirujuća misao. Ovo me dovodi do teme ovog članka - lova i divljih životinja.

Na primer, u Evropi, mnogi izvori izveštavaju o pojavi divljači u oblastima gde je decenijama nije bilo. Neke vrste divljači, koje su počele da se kriju ili da se kreću samo noću, usled antropogenih poremećaja, uključujući lov, ponovo se mogu videti tokom dana. Neki bi mogli reći da je ovo predivno, ali  ta divljač se takođe neometano hrani na poljoprivrednim kulturama, uzrokujući ogromne štete. Lov u nekim zemljama je ograničen zbog propisanih policijskih časova ili čak putem moratorijuma na lov, delom proglašenim zbog nesigurnih veza između širenja virusnih bolesti i prometa divljači. Ako državna vlast ograničava lovne aktivnosti, odgovornost za nadoknadu štete od divljači u poljoprivrednom sektoru prelazi sa lovca na nadležno vladino telo. Verovatno će doći do pravnih konflikta po ovom pitanju nakon COVID-19.

Bili smo usred širenja afričke svinjske groznice u Evropi, koja je desetkovala populaciju divljih svinja u mnogim zemljama. Mnogi profesionalni lovci još uvek su na poljima i šumama pokušavajući da prate razvoj bolesti. Intenzitet uništenja populacije divljih svinja je verovatno smanjen, što bi moglo ubrzati širenje bolesti. Ipak, situaciju će morati biti procenjena nakon krize COVID-19. Uspostavljene linije odbrane protiv bolesti verovatno će trebati da se modifikuju.

"Ako ništa drugo, ova kriza podvlači ulogu lova kao neophodne komponente u održanju, kao i u kontroli i održivom upravljanju populacijom divljači na globalnom nivou. Treba da iskažemo solidarnost tokom vremena krize i izgradimo robusniji sistem za budućnost divljači i lovstva".

Ako lov može početi ponovo nakon krize, mi lovci ćemo biti pod pritiskom da nadoknadimo izgubljeno vreme u ispunjenju propisanih lovnih kvota. Mogli bismo dati prioritet oblicima lova koji brzo umanjuju brojnost populacije divljači, poput pogonskog lova. S tim dolazi i veći rizik od grešaka u odabiru ispravnih životinja za odstrel i smanjuje se potencijalni prihod od lovnog turizma. Jasno je da će aktuelni kolaps lovnog turizma širom sveta rezultirati velikim finansijskim štetama i gubicima radnih mesta u ovom sektoru. To ima nepredvidive posledice. Već postoje izveštaji da se krivolov povećao zbog smanjenih mera protiv krađe. Neki tur-operateri  će se možda potpuno zatvoriti, što će imati nesagledive posledice. Već se pojavljuju izveštaji o povećanju krivolova usled smanjenih lovočuvarskih aktivnosti. Zaposleni u lovnom turizmu možda će biti primorani da se bave krivolovom kako bi zaradili prihod za svoje porodice. Takođe je jasno da proizvođači opreme moraju preispitati strukturu svog poslovanja, diverzifikovati svoje aktivnosti i profil proizvodnje, kako bi bili manje zavisni od turizma. Mi kao lovačka zajednica moramo da pomognemo. CIC je već pozvao svoje članove da ne otkazuju rezervisane ture, već ih odgađaju kako bi pomogli tur-operaterima da makar okvirno planiraju buduće aktivnosti. CIC je takođe pokrenuo i koordinira sa sa Dalaskim Safari klubom zajedničko pismo CITES-ovim nacionalnim ograncima, uglavnom u Južnoj Africi, savetujući ih kako mogu da zakonski povećaju svoje dozvole za izvoz u 2021. godini, i time delimično nadoknade sve neiskorišćene izvozne kvote u 2020. CIC takođe poziva svoje članove da razmotre načine ublažavanja ekonomskog opterećenja koje osećaju pojedinci, kompanije i organizacije nakon COVID-19, uključujući sektor lovnog turizma.

"Već postoje izveštaji da se krivolov povećao zbog smanjenih mera protiv krađe".

Ako ništa drugo, ova kriza podvlači ulogu lova kao neophodne komponente u održanju, kao i u kontroli i održivom upravljanju populacijom divljači na globalnom nivou. Treba da iskažemo solidarnost tokom vremena krize i izgradimo robusniji sistem za budućnost divljači i lovstva. Sve predložene zabrane prometa divljači će nesumnjivo ugroziti samu srž održivosti populacije divljači. U nastavku moramo biti svesni, ujedinjeni i informisani. CIC, kao i svi lovci, moraju pratiti sva dešavanja tokom i nakon krize.

Tamaš Margesku,

Generalni direktor CIC

 

Lov i još ponešto©2020 Sva prava zadržana. Design & SEO by NewNowMedia

Search