Drago i Neđeljko dobri su prijatelji, ali ipak zamalo ne dođe između njih do lovačke kavge. 

Bješe to u januaru. Šarokrpno je iza slaba snijega, pa teško pratiti zvjerku po tragu. „Svejedno“, veli Drago. „Naći će moj Cigo zeca, pa taman da je i u rupi – iako mu je to prvi lov“. 

Dok su oni, izvukavši iz uprtnjače pljosku, guckali „medicinu“, Cigo se je nešto vrzmao u dnu potoka.

„Mjeri mu broj opanaka“ – veli Drago – „a do nas je da ga izujemo“. 

Cigo se je i dalje vrzmao mjereći opanke, a Drago i Neđeljko povukoše se još malo naviše, pa odlučiše da će jedan od njih preći na drugu stranu potoka. Taman se dogovaraju koji će preći, a koji ostati, kad ispod njih, ispod jednog žbuna pod puteljkom, skoči zec i nadade uz do, prema jednoj šikari. 

Potegoše oba i grunuše dvije puške – i Dragina i Neđeljkova, a – zec nesta. 

„Šta bi?“ veli Neđeljko. „Ode!“ 

„Ja bi rek‘o da ne ode“, veli Drago. „Pao je on u šikari“, pa se uputi u pravcu kud je zec zamakao. 

Ne bi malo, a Drago nosi zečinu.

„Velim ja tebi da je on moj. Znao sam ja kad sam gađao da mu je dženaza“, veli Drago. 

„E, ti gađao, a što sam ja onda radio?“ veli Neđeljko. „On je od moga metka morao pasti –  k‘o amin!“ 

Drago se na ovo naljuti, pa tresnu zeca pred Neđeljka. 

Kako ga tresnu, zec skoči, pa nadade uz do, a Drago viknu: „Pucaj sad, a ako ti izmakne, ja ću u tebe!“ 

Neđeljko okide jednu, pa drugu, a zec ponovo izmače u šikaru i izgubi se. 

Na ovu pucnjavu dođe i Cigo, pa zaštekta po tragu, kud je zec bio dva puta prošao. Uleti Cigo u šikaru i izbi sa zecom na jednu kosu. Vrati ga ponovno niz kosu, pa zbode preko jedne njive i izbi na put koji je vodio Dragi i Nedjeljku – a oni začuđeno gledaju. 

Zec je pred kerom na dobrih 150 metara i, podloživši uši po leđima, grabi uzbrdicom. Grunuše opet dvije puške – i Dragina, i Neđeljkova. Zec se preturi, Drago mu priđe i strpa ga bez riječi u uprtnjaču, a Neđeljko samo reče: „Daj da opet malo potegnemo!“ 

Drago se nasmija, izvuče „medicinu“ i doda: „Jeftin zec – šest metaka! A da si rekao da si ga ti ubio, on bi opet utekao. Zato odsad – ćuti!"

Poslije se je Cigo postarao da i Neđeljko izuje zecu opanke, da bude obojici pravo.

Iz dnevnika lovca - Zbirka najlepših lovačih priča za period 1935-2020

Vojo Vuković

Lovački list, glasnik Saveza lovačkih društava Narodne Republike Bosne i Hercegovine

god. IV, br.7-8, jul-avgust 1949.