Doista smo po mnogo čemu specifični pa i u lovstvu . Umesto da se stvarno stručno usavršavaju, pojedinci se samoproglašavaju stručnjacima i zatrpavaju nas projektima, tu su i takozvani kontroverzni biznismeni koji bi da privatizuju lovišta ...

Ovo je delić trenutnih aktuelnosti u našem lovstvu, a na zahtev urednika magazina , iako smo u nekoliko navrata pisali o zubru i njegovom naseljavanju , ukratko vas podsećamo .

Zubr je jedina životinjska vrsta koja je nestala sa određenih područja, ne zbog neadekvatne hrane, promene klime ili nekih drugih faktora već isključivo zbog dejstva čoveka. Jednostavno čovek je proterao zubra pošto je suživot težak odnosno nemoguć.

Introdukcija evropskog bizona uspešno započeta

Ova životinja je veoma pokretna, dnevno prevaljuje i do 15 km, jede 40-60 kg hrane, treba to naći, a pošto je nema dovoljno u prirodi mora se prihranjivati, kao što to rade u svim zemljama gde ih trenutno ima.

Osim toga zubr uopšte nije bezopasna životinja. U Poljskoj savetuju sigurnosno rastojanje od 50 m, u Rumuniji od 100, u Bugarskoj su upozoravali, a i danas to čine, da se električnoj ogradi ne prilazi bliže od 25 metara.

U nastojanju da se zubr naseli u Srbiji ima i prilično neadekvatnih saopštenja na Simpozijumima. Tako je u Minsku 2019. na Međunarodnom simpozijumu predstavljen referat u kome se, na karti "Zaštićena prirodna dobra u Srbiji" prikazuje 8 Nacionalnih parkova i Parkova prirode kao moguća mesta za smeštaj zubrova.

Dok Ustavni sudovi Nemačke i Švajcarske zabranjuju slobodno držanje zubrova u tim zemljama, kod nas se propagira takav način držanja. Apsolutno bez bilo kakve logike, osnove ili potrebe.Ako su zubrovi toliko ljupki, interesantni i bezopasni zbog čega gospoda iz Holandije, da ne pominjemo firmu, koji propagira  "podivljavanje Evrope", ne organuzuju uzgoj zubra u svojoj zemlji. 

Zubr je opasnost za šume jer guli koru i obara stabla što im je neophodno u sistemu ishrane . 

Telesna masa i agresivnost su drugi razlog za izbegavanje puštanja u slobodnu prirodu .

Ako postoji finansijer onda smo za držanje zubrova u ograđenom prostoru, bogatstvo faune koja se može videti i sa kojom se mladi mogu upoznati uvek je dobra. Samo, odraslo grlo jede 9-10 tona hrane godišnje, od toga 1,5 tona moraju biti pupoljci, mladice, kore drveta, ne bilo koga. Ako u Srbiji postoje takvi uslovi onda su zubrovi dobro došli. A dotle, svako ko želi može posmatrati "on line" 24 časa iz Beloveške šume na sajtu npbp.by .

​​​​dr sci. M. Urošević

Magazin Predator 02/2021