Novosti

Digitalizacija u LSS – sporni momenti

User Rating: 1 / 5

Star ActiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive
 

Tokom proleća 2020. godine LSS je pokrenuo posebnu aplikaciju za distribuciju lovnih karata, preko koje se lovne karte trebuju, uz dostavljanje spiska lovaca i njihovih ličnih podataka. Ideja dobra, digitalizacija je nešto što nas svakako čeka u svakom segmentu života, i nešto čemu treba težiti jer olakšava i ubrzava obavljanje nekog posla, pa i podele lovnih karata.

Medjutim, kao što se često dešava, u sprovodjenju ideje dodje do problema koji donekle obesmisle celu priču. Idemo redom:

-Po Zakonu o divljači i lovstvu, lovnu kartu izdaje Ministarstvo poljoprivrede, a distirbuciju lovne karte mogu da obavljaju isključivo privredna društva registrovana za delatnost lovstva (ZODL, član 7.). Dakle, LSS kao i bilo koji drugi savez nije privredno društvo nego udruženje gradjana, i samim tim ne može da radi poslove distribucije. Poslovi koje može da radi neki savez striktno su odredjeni zakonom (ZODL, član 8.). Dakle, već u startu je postavka pogrešna, zaobidjene su odredbe  Zakona o divljači i lovstvu. Javna preduzeća (JP), Nacionalni parkovi, i privredna društva koja su osnovana od strane lovačkih saveza mogu da rade te poslove, a zašto ne rade, to je pitanje za one koji odlučuju, i koji su se upustili u diskutabilan posao sa zakonske strane. Uprava za šume bi morala da objasni na osnovu kog člana ZODL je distribuciju lovnih karata ustupila LSS-u, da li je to poveren posao, i da li posao prkupljanja i obrade ličnih podataka može da radi udruženje gradjana za račun države?

- Sama aplikacija za distribuciju lovnih karata je naručena i plaćena od strane LSS, i funkcionalna je sa tehničke strane. Medjutim, ono što ’devojci sreću kvari’ je vrlo osetljivo pitanje zaštite podataka o ličnosti. Naime, svaki lovac koji podnese zahtev za izdavanje lovne karte u nekom LU potpisuje izjavu da dobrovoljno prihvata da se njegovi podaci prikupljaju i obradjuju, i to čak 5 godina nakon potpisivanja od strane LU, LSS i Ministarstva. I to nije sporno, propisi predvidjaju takvu mogućnost. Ali u praksi se preko pomenute aplikacije svi podaci o svim lovcima koji su dobili lovne karte u Srbiji mogu videti od strane svakog ko uz šifru pristupi aplikaciji, a takvih ljudi je u ovom momentu više stotina! Dakle, jedan čovek, npr., iz Subotice može preko aplikacije da vidi sve podatke o lovcima iz Niša, i obrnuto. Čovek iz Prijepolja može da vidi podatke o lovcima iz Beograda, itd. Šta je sve moguće uraditi sa zbirkom ličnih podataka od 60.000 lovaca u Srbiji možemo samo pretpostaviti – ti podaci u pogrešnim rukama su pravo blago, neprocenjivo za neke koji bi te podatke rado upotrebili za svoje svrhe. Sama aplikacija ne može da registruje ko je od nekoliko stotina ljudi sa pristupom npr. odštampao kroz banalnu ’print screen’ komandu spiskove lovaca, sa svim njihovim podacima, uključujući i najvažniji JMBG! Dakle, rizik od kompromitacije ličnih podataka preko ove aplikacije je veoma velik, a sami podaci su nedovoljno zaštićeni i dostupni većem broju ljudi iz LU širom Srbije (procena: 200-300). Već se čuju glasovi negodovanja zbog ovakvog rešenja, pa čak i najave tužbi sudu zbog kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Da priča bude kompletna, distribucija lovnih karata preko aplikacije ne obuhvata lovne karte koje dele Javna preduzeća i Nacionalni parkovi. Predsednik LSS Ćirković je o ovim primedbama obavešten, sa akcentom na zaštitu ličnih podataka, ali komentar je bio ’neka ostane ovako’, uz opasku da ako neko podatke kojima pristupa neovlašćeno učini dostupnim drugima, krši zakon. Nije bilo komentara na činjenicu da je upravo LSS svojom aplikacijom otvorio pitanje rizika i mogućnost zloupotrebe! Da budemo jasni: nije problem prikupljanje i obrada podataka zbog lovne karte, problem je zaštita tih podataka! Naš predlog je bio da ovlašćeno lice iz LU koje unosi podatke može da ima uvid samo u podatke koje je uneo, a ne u celokupnu bazu podataka o lovcima u Srbiji; takvo softversko ograničenje nije neka prevelika mudrost, samo je potrebna volja da se to uradi i da se rizik od kompromitacije cele baze podataka svede na minimum. Za sada nema najava da će se to uraditi i kada, a šta dotle? Cifra od 60.000 JMBG sa imenima i prezimenima je vrlo skupa stvar, a iole upućeniji znaju za postojanje svojevrsnog ’crnog tržišta’ ličnih podataka na Internetu. Da li bi bilo koji lovac u Srbiji bio srećan da, ne daj Bože, jednog dana sazna da su njegovi lični podaci zloupotrebljeni i korišćeni u ko zna koje svrhe? Ili, drugi primer: da li bi neke organizacije samozvanih zaštitara bile srećne da dobiju podatke i JMBG o svim lovcima članovima LSS? Podsećamo: JMBG sadrži u sebi podatke o datumu rodjenja, o opštini, i još neke, pa je uz ime i prezime vrlo lako zlonamernima da naprave džumbus, i nekom pojedincu, ali i i celoj lovačkoj populacijia u Srbiji. Lovci kao obučeni vlasnici oružja imaju svoju ulogu i u sistemu odbrane zemlje. Pa vi vidite.

Na potezu su su Uprava za šume i LSS, a vi lovci bacite neki put pogled i oko sebe šta se dešava, a ne samo na mušicu cevi. Bolje to uraditi na vreme, nego da nas sutra boli glava zbog olakog pristupa problemu.

izvor: srbijalov.com

Lov i još ponešto©2020 Sva prava zadržana. Design & SEO by NewNowMedia

Search