Razvojem lovstva negovali su se i razvijali običaji i navike koji su deo kulture i tradicije naroda. 

Ti običaji su nekada i glavni događaji lovačkih druženja,  proslava društava i pojedinaca. U svim tim prilikama lovci se moraju primereno ponašati i slediti potrebu lovaca da na prikladan način izraze svoja osećanja kako pre, u lovu tako i posle lova.

Običaj koji je u svim sredinama ustaljen, je lovački pozdrav. Prilikom polaska u lov sreća se poželi sa: "Dobar pogled". Ovaj pozdrav je nastao iz verovanja, jer ako se lovcu ne poželi sreća u lovu to može doneti nesreću kao i ukazivanje počasti ulovljenoj divljači po završetku

lova. 

Početak lova na divljač se oglašava u zavisnosti od tradicije, lovačkim trubama tj. lovačkim rogom. 

Tok lova se isto prati znacima iz navedenih istrumenata, a po završetku lova se odaje počast odstreljenoj divljači. Pre nego što se divljači ukaže počast, divljač se složi u redove od desnog prema levom krilu, tako da leži na desnoj strani. Ako su se lovila i sitna i krupna divljač u prvi red dolaze jeleni, košute, divlje svinje, srmeća divljač, a potom sitna divljač i to prvo zečevi, fazani, pa na kraju predatorsksa divljač. 

Da bi se utvrdio broj tako poređane odstreljene divljači, svaki deseti primerak se izvuče malo unapred iz reda. Preko tako složene divljači se ne prelazi, jer se time iskazuje nepoštovanje. 

Kada je tako složena divljač, najčešće se zapale lovačke (logorske) vatre. Kada je divljač tako složena i zapaljene vatre, rukovodilac lova poziva učesnike da se postroje u vrste iza divljači. Pošto lovnik opiše tok i rezultat lova kao i primedbe za vreme lova, pozove učesnike u lovu na odavanje pošte odstreljenoj divljači. Tradicionalni običaji u lovu na krupmu divljač su: predaja grančice umočene u krv divljači, lovcu koji je odstrelio divljač.

Posebna ceremonija je "krštenje lovca" koja se primenjuje kada lovac prvi put odstreli neku vrstu divljači. Ovaj čin se najčešće obavlja posle obavljenog lova i odavanja počasti divljači u lovačkom domu. Organizator lova objavi da je mladi lovac po prvi put odstrelio određenu vrstu divljači, te bi ga po običaju trebalo krstiti da bi se njegovo znanje proverilo. Ovaj običaj se, što nije dobro u mnogim sredinama, trivijalno obavlja, pa prerasta u kažnjavanje, a ne ono što mu je cilj i namena.

Lovci su od davnina u lovu tražili pomoć od različitih svetaca, zavisno od vere i običaja. Stari Grci su slavili Artemidu, ćerku vrhovnog boga Zevsa i sestru bliznakinju Apolona, kao boginju lova. Rimljani su kao boginju lova slavili Dijanu.

Danas se medu lovcima slavi Sveti Jevstatije, vojni zapovednik cara Trajana, koji je loveći naišao na belog jelena s krstom medu rogovljem i potom prešao u hrišćanstvo. 

Sveti Jevstatije se obično na slikama prikazuje kao vitez na konju i ispred njega jelen koji medu rogovljem ima beli krst. Vrlo slična tradicija je i kada je u pitanju Sveti Hubert, koji je kao mladić loveći na veliki petak isto ugledao belog jelena s krstom medu rogovljem, što ga je uplašilo i prešao u hrišćanstvo i odustao od lova i zamonašio se. 

Na slikama umetnika Sveti Jevstatije je prikazivan kao rimski vojnik s oklopom, a Sveti Hubert u lovačkoj odeći. Sveti Jevstatije se slavi kod pravoslavaca, a Sveti Hubert kod katolika.

Idealan poklon za svakog lovca. Poručite vaš primerak porukom na telefon 0694150557 po ceni od 800,00 dinara (+ptt) ili ga potražite na kasama u maloprodajnim objektima:  Peloponez, Temerinska 119, Novi Sad  i Ferox Hunter, Cara Lazara 6, Kruševac. Za BiH, dostava iz Dvorova, Bijeljina (14km+ptt).

Kod mnogih lovaca se pod uticajem austrijskih i nemačkih lovaca raširio i običaj pijenja levom rukom. O ovom običaju kruže razne legende. 

Po jednoj legendi ovaj običaj je uveo Henrik II rimsko-nemački car, koji je vladao od 1002. do 1024. godine. Zbog svoje ljubomore za vreme večere posle uspešnog lova naredio je svima da piju levom rukom, jer je primetio suparnikovu levu ruku na kolenu svoje žene, Kunigunde. 

Po drugoj legendi koja je prihvatljivija, taj običaj potiče iz srednjeg veka. U to vreme i polazak u lov je bio ceremonijal, tada bi lovac koji je u lov išao na konju, devojku koja bi mu pred polazak u lov donela pehar vina za sreću u lovu podigao desnom rukom, a levom bi uzeo pehar i pio vino. 

Ovaj običaj, bez obzira na legendu, se danas najčešće koristi u cilju da se oni lovci koji piju desnom rukom kažnjavaju, tako što će platiti piće ostalim učesnicima u druženju posle lova.

Svaki lovac da bi se bavio lovom pored oružja i psa trebalo bi da ima i adekvatnu odeću, obuću i opremu za lov, koja je različita u zavisnosti od sredine i tradicije. U svečanim prilikama lovci nose svečana odela i šešire koji su ukrašeni da li značkama, ili predmetima od delova divljači, rogova, zuba, perja, dlake ili krzna. 

Prilikom izvodenja lova u zavisnosti od vrste lova i vremenskih prilika, lovac bi trebalo da je prikladno obučen i obuven. Posebna pažnja se posvećuje u grupnim lovovima, gde bi lovci pored adekvatne odeće i obuće trebalo da nose i obeležavajuće delove odeće, koji su uočljivi i imaju za cilj da se izbegne nesretni slučaj u lovu. Sigurnosna odeća je najčešće fluoroscentne  boje, lako uočljiva. 

Postoje skup nepisanih pravila i načela sa ciljem gajenja, zaštite i racionalnog korišćenja divljači.

Ova nepisana pravila su proizašla iz iskustava kroz koji su prošli lovci tokom duge tradicije lova. 

Pravila lovca se ogledaju sa aspekta odgovornosti za opstanak životinjskog sveta kao i lepo ponašanje, drugarstvo, pružanje pomoći i odvajanje pažnje, odnosa lovca prema drugim lovcima, odnosno učesnicima lova, divljači, lovačkom psu, svom oružju i opremi, kao i prema prirodnoj okolini, ličnoj, privatnoj i drugoj imovini i o bezbednosti drugih ljudi.

Odnos lovca prema divljači ogleda se kroz mnogobrojna nepisana pravila, kao što su odstrel sitne dlakave divljači u pokretu, odstrel ptica u letu, odstrel krupne divljači u mirovanju ili blagom pokretu, odstreljivanje divljači samo na adekvatnom odstojanju. 

Pravilo prva kugla, poslednja sačma se primenjuje kada je više lovaca pucalo na istu divljač. Po tom pravilu krupna divljač, koja se lovi kuglom pripada onom ko ju je prvi upucao, a sitna divljač koja se lovi sačmom pripada onom koju je poslednji odstrelio. Takođe, pucanje na divljač u logi ili ptica na grani nije etički. 

Odnos lovca prema drugim lovcima i učesnicima u lovu podrazumeva da se u lov ne ide neispravan , da ima dovoljno municije, da ne ometa druge učesnike u lovu, da poštuje druge lovce.  

Odnos prema oružju i opremi se ogleda u tome da je rukovanje lovačkim oružjem bezbedno, da se u prekidima lova puška prazni i prelama, da se oružje održava i čisti, da se u lov ide u adekvatnoj lovačkoj odeći, s neophodnom lovačkom opremom, u zavisnosti od vrste lova i godišnjeg doba.Odnos lovca prema lovačkom psu se ogleda u tom da se u lov vodi samo obučen i poslušan pas. 

Prilikom izvođenja lova držati psa na adekvatnoj razdaljini i pratiti rad psa, ne vikati i ne tući psa pri pogrešnim radnjama. Prilikom odmora u obedovanju, u lovu psa vezati. 

Odnos lovca prema prirodnim dobrima se ogleda u tome da prilikom izvođenja lova ne pričinjava šteta na poljoprivrednim i šumskim kulturama, da ne zagađuje prirodnu okolinu bacanjem smeća kao i odnos prema lokalnoj zajednici u smislu dobronamernog funkcionisanja bez obzira na suprotne stavove i uverenja !

Interpretacija teksta D.Paunović - prof.dr M.Beuković  i prof.dr Z.Popović ( Lovstvo, 2014.)

Dobar pogled !