1. Lovačka laž

Lovci čuvaju šume i polja od šteta divljači.

 

POGREŠNO !

 

Baš naprotiv, lov izaziva drukčije štete od divljači. Lovom se životinje nepotrebno plaše, čime se potreba za hranom, a time i štete od ishrane, često povećavaju. Rasprostranjeni argument da divlje životinje prouzrokuju znatne štete, služi samo kao izgovor lovcima kako bi postigli dužu lovnu sezonu i veće kvote za odstrel.

 

"Često su lične i materijalne štete, što su ih lovci prouzrokovali, veće nego štete od divljih životinja u poljoprivredi.''

( Mathieu Roger, 1987. )

 

Kao što dokazuje standardno delo ''O besmislu lova'' zoologa Karla Konsinija sa Rimskog Univerziteta, štete od ugriza (glodanja) u najviše slučajeva su minimalne i najčešće pogađaju znatno manje od 2% biljnog, odnosno drvnog fonda. Osim toga se branjevine i sadnice mlade šume mogu zaštititi od ugriza (glodanja) npr. zaštitnim ogradama ili mrežama.

 

" Štete od brstenja'' u šumama i poljima, nastaju zato jer se danas više ne ostavlja hrana životinjama:- Pre je prilikom žetve na poljima padalo mnogo žita na tlo ili je ostajalo u tlu krompira. Tako je uvek bilo nečega i za životinje na poljima.

- Danas uz moderne mašine ne preostaje ništa - životinjama se oduzima svako zrno.

- Pre su životinje mogle pasti na livadama.

- Danas su i livade pretežno poorane ili pokošene - čak ni pricama ne ostaje skoro ništa.

- Pre su se polja i livade obrađivale prirodno.

- Danas su polja i livade zatrovane sredstvima za prskanje, veštačkim đubrivom kao i stajskim đubrivom.

Moderna je poljoprivreda divljim životinjama uzela izvore hrane. Lovac ''reguliše'' neravnotežu: Ako divlje životinje uđu u polja tražeći hranu, bivaju odstreljene. Životni prostor životinja u zadnjim decenijama se sve više sužavao - uzročnik je čovek. Oduzimanje životnog prostora je krađa! Moraju li se regulisati životinje kojima je oduzet životni prostor ili se mora regulisati krivac, čovek?

 

2. Lovačka laž

Lovci su zamena za izumrle ''grabljivce''

 

POGREŠNO !

 

Novija istraživanja pokazuju da takozvani grabljivci nisu odgovorni za regulaciju tj. brojčanu kontrolu životinja koje su njihov plen. Grabljivci love pre svega, stare, bolesne i slabe životinje, odnosno žderu lešine i tako doprinose zdravijoj populaciji divljači. Lovac koji puca na velikoj udaljenosti, samo u najređim slučajevima može da proceni da li je životinja bolesna ili stara. Međuti, pošto je lovcima pre svega stalo do raskošnih životinja, trofeja, lov praktikovan od ljudi naprotiv, po svim pravilima dovodi do pogrešne protivprirodne selekcije. Jedan lovac kaže: ''Lov takođe znači ne ubijati samo slabe i bolesne, već i ''prekobrojne'' potpuno zdrave životinje'' (ko bi još jeo ubogaljene i bolesne ?). ( Divljač i pas, 13/2001 )

 

3. Lovačka laž

Lov je u službi zaštite prirode

 

POGREŠNO !

 

Lov znači poremećaj prirodne ravnoteže eko-sistema. On može dovesti do smanjenja ili istrebljenja životinjskih vrsta. Lovci su korisnici prirode ali nisu zaštitnici. Oni u svakom slučaju neguju one vrste životinja koje su im zanimljive kao ulov. Uostalom u međuvremenu sami lovci opovrgavaju ovu tvrdnju:

 

''Lov u službi zaštite prirode'' ili ''Lovci kao istinski zaštitnici prirode'' i tako dalje - sve dobro i lepo. ''Međutim uprkos tome aktivisti društva za zaštitu prirode nas ne prihvataju. Zašto više ne stanemo iza smisla i svrhe naše lovačke prakse?... Lov upravo na prvom mestu nije nega već u pravom smislu reči plenidba, a mi zaista i hoćemo da plenimo. Nije pokvareno osećati radost kada pođe za rukom odstreliti neku divljač. Ne. Svakako da sme pričinjavati radost kada primerak divljači skonča bezbolno posle jednog čistog hica.''...

(Divljač i pas, 13/2001)

 

U Švajcarskom kantonu Ženeva 1975. god. stanovnici su se referendumom odlučili za opštu zabranu lova sisara i ptica. U sledećim godinama spektakularno se povećao broj vodenih ptica, koje prezimljuju na obalama Ženevskog jezera i Rone, to je bez sumnje posledica izostalih poremećaja uzrokovanih lovom. Pre referenduma zastupnici lova su tvrdili da poljskom zecu u Ženevskom kantonu, bez lova preti istrebljenje od grabežljivaca. Dogodilo se suprotno. U međuvremenu, Ženevski kanton se raduje zdravoj populaciji poljskih zečeva sposobnoj za razmnožavanje, najvećoj populaciji poljskih zečeva u Švajcarskoj. Bojazan poljoprivrednika da će im zabrana lova doneti veće štete na poljoprivrednim kulturama, nije se obistinila.

 

Brojne vrste na koje je još uvek dozvoljen lov (poljski zec, kuna zlatica, šumska šljuka, jarebica) nalaze se na saveznoj ili zemaljskoj crvenoj listi ugroženih vrsta. Lov nije uvek jedini razlog ugroženosti, ali odstrel ugroženih vrsta svakako ne pridonosi njihovom održavanju.

 

Razvojem tehnologije oružja, štete od lova postale su ogromne: Od 17. veka su lov i uništavanje prirodnih životnih prostora od ljudi odgovorni za 57% istrebljenih vrsta ptica i za 62% istrebljenih vrsta sisara.

 

4. Lovačka laž

Bez lova divlje životinje će se namnožiti

 

POGREŠNO !

 

Ekološke studije na poljima, dokazale su da životinje raspolažu sa unutarnjim mehanizmom za regulaciju brojnosti vrste. Regulacija brojnog stanja životinja ne vrši se lovom, kao na pr. u prostranom italijanskom nacionalnom parku ili u Švajcarskom kantonu Ženeva, nisu se do sada mogla utvrditi prekomerna brojna stanja divljači. U skoro svim ostalim zemljama sveta, lov je zabranjen u zaštićenim područjima prirode, a da se do sada u njima nije poremetila prirodna ravnoteža.

 

5. Lovačka laž

Lovci ubijaju bezbolno

 

POGREŠNO !

 

Često su životinje samo ustreljene. Potraga traje, ukoliko do nje dođe, satima i danima. Do smrtnog hica, ustreljene se životinje satima i danima vuku kroz šumu sa raskomadanim telom, sa iznutricom koja visi, slomljenim kostima, bežeći od lovaca. Takođe su lovačkom sačmom bezbrojne životinje, naručito divlje ptice, istina pogođene, ali ne umiru odmah jer im nisu pogođeni vitalni organi. Često skončaju od svojih ozleda tek satima ili danima kasnije. Svaka četvrta patka živi sa ozledom od hica.

 

Kod sandučastih zamki koje navodno ''love bez ozleda'' u momentu kad se sanduk zatvara s jakim praskom, ulovljena životinja dospeva u paniku, kreće se žestoko i često se na taj način teško povređuje. Tako ''komad'' (lovački žargon) leži krvav, mučen strahovitim bolovima, neretko gladan i žedan satima, često i danima u malecnom sanduku i čeka okrutnu smrt.

 

6. Lovačka laž

Lovci štite stanovništvo od besnila

 

POGREŠNO !

 

U Evropi se ide u pravi istrebljivački pohod na lisice: sačmom, zamkama, puštanjem plina u brlog i otrovnim mamcima, i to tokom čitave godine. Ali svim tim merama nije bilo zaustavljeno širenje bolesti. Lov na lisice zbog ubrzane promene mesta preživelih životinja, dovodi čak do širenja besnila. Švajcarski kanton Valis je pomoću akcija od 1981. godine bez besnila. Te su akcije koštale Valis 106.800 franaka godišnje, dok je susedni kanton Bern, po površini samo malo veći, potrošio 818.148 franaka za ubijanje lisica i za vakcinaciju životinja, ne sprečivši širenje besnila.

 

7. Lovačka laž

Lov je kulturno dobro

 

POGREŠNO !

 

Pod kulturom se podrazumeva ''zbir duhovnih i umetničkih izraza života... jednog naroda'' kao i ''fini način života, vaspitanje i obrazovanje'' (Isp. Duden, sv. 5, 1982). Spada li u to ubijanje životinja? Svakako da ne!

To što ljudi sebi prisvajaju pravo ubijati živa bića iz zadovoljstva, koja isto kao i oni doživljavaju i osećaju bol, s moralnog stanovišta je neprihvatljivo.

 

8. Lovačka laž

Čovek je oduvek lovio

 

POGREŠNO !

 

U ranom razvoju čovek je bio sakupljač. Tek kasnije je postao lovac. Uzorci habanja mnogih kutnjaka hominida i hominoida, bez sumnje pokazuju da su te preteče čoveka jele biljnu hranu (biljna vlakna, koštunjave plodove, orahe itd.). Tipični grabljivci (npr. vuk, lav) i svaštojedi (npr. krtica, jež) imaju drukčiju strukturu zuba i oblik kutnjaka od današnjeg čoveka.

 

U pregledu Stvaranja još se održava vegetarijanska faza čovečanstva, kada u knjizi Postanka 1,29, Bog kaže: ''Evo, dajem vam svo bilje jestivo, po svoj zemlji, i sva stabla plodonosna, što u sebi nose svoje seme: neka vam budu za hranu!''. Ali kada je čovek počeo ratovati protiv svoje braće, počeo je i klati životinje. Kod ''primitivnih'' naroda, lov služi pribavljanju hrane. Kod ''razvijenih'' naroda, lov je u tradiciji feudalnih gospodara. Ali feudalna ekonomija je u međuvremenu, potpuno zastarela. U Evropi čovek više ne lovi da bi sebi osigurao hranu. Radi se jedino o zanimanju u slobodno vreme, o zabavi - uživanju u ubijanju.

 

U našem vremenu, lovac je jedini koji sme pucati na žive ciljeve sa sigurnog streljačkog tornja. Za razliku od vojnika, kojem najčešće nasuprot stoji ravnopravan protivnik sa istim šansama, lovac je kukavica. On puca samo kada se žrtva ne može braniti.

U ''krvi'' mnogih ljudi je ubijanje. Što manje ratova, to više lova! Rat je bratoubistvo a rat protiv životinja je ubistvo rođaka.

 

"Ko kolje vola, to je kao da ubije čoveka; ko kolje ovcu, to je kao da zakolje psa..."

Isaija 66,3 (prevod Daničić - Karadžić)

 

Izvor: sloboda za životinje