U eri brzog protoka informacija, dostupnosti znanja na "klik" i sveobuhvatnog tehnološkog napretka, čini se paradoksalnim da se edukacija lovaca suočava sa ozbiljnim izazovima.

Savremeno doba, sa svim svojim prednostima, istovremeno donosi i zabrinjavajući pad u standardima znanja i veština koje lovci treba da poseduju, smatra Branislav Anđelković, predsednik Lovačkog udruženja "Zemun".

Pisana reč: Od temelja do zanemarivanja

„Knjige nisu debele, već obimne“, kaže Anđelković, osvrćući se na nekadašnje priručnike za lovce. U prošlim vremenima, kandidati za lovce morali su da savladaju opsežno znanje o flori, fauni, staništima divljači, ali i bezbednosnim merama i pravilnoj upotrebi oružja i municije. Pored toga, lovci su prolazili rigorozne provere, stažiranja i sticali iskustvo pod budnim okom mentora.

Danas, dodaje Anđelković, sve se promenilo. Knjige su postale kraće, zahtevi blaži, a na ispitima se često „gleda kroz prste“. Rezultat toga su „instant lovci“ – osobe koje formalno ispunjavaju uslove, ali praktično nemaju dovoljno znanja i veština da odgovore na izazove modernog lovstva.

Lov kao zanat i kultura

Anđelković naglašava da se lov ne svodi samo na odstrel divljači, već predstavlja kompleksan spoj znanja, etike i kulture. „Poznavanje lovnog zakonodavstva, statuta, pravilnika i Etičkog kodeksa samo su osnova. Briga o etici i kolegijalnom ponašanju u lovu, kao i odnos prema odstreljenoj divljači, ključni su aspekti koji čine pravog lovca“, ističe.

Nažalost, prema njegovim rečima, ti aspekti su u opadanju. Sociološki, društveni i ekonomski faktori su promenili temelje lovstva. Nekadašnji postulati, poput solidarnosti, empatije i jedinstva, sve više se gube, dok moderni lovci često zanemaruju suštinske vrednosti ove drevne veštine.

Od tradicije do savremenosti

U prošlosti, proces postajanja lovcem bio je dugotrajan i zahtevan. Kandidati su prolazili kroz sve faze lovačkog zanata, od nošenja ranca starijim kolegama do pripreme hrane i zimskih prihrana za divljač. Taj period oblikovao je lovce koji su trajali decenijama.

Danas, kako navodi Anđelković, taj „materijal“ nestaje. U savremenom lovstvu nedostaju i tradicija i posvećenost, što dovodi do pada kvaliteta ne samo pojedinaca, već i celokupnog sistema.

Refleksija društva

„Stanje u modernom lovstvu nije izolovan problem, već refleksija društva u celini“, zaključuje Anđelković. Promene u vrednostima, ubrzan tempo života i nedostatak zajedništva odražavaju se i na ovu oblast.

Ipak, i u takvom okruženju, on apeluje na lovce svih generacija da se vrate osnovama, da neguju lovačku kulturu, etiku i znanje. „Lov je više od hobija – on je način života i odgovornost prema prirodi i društvu.“

fotografija: Branislav Anđelković