Skoro pa svako mesto (grad, selo) ima svoje lovačko udruženje, društvo-sekciju. To selo ima svoju seosku slavu, vašare, razne skupove i manifestacije na kojim će lovci da imaju svoj štand, gde će promovisati lov. 

Lovački Savezi da naprave konkurs i da svi lovci koji se bave izradom lovačkih rukotvorina poput lovačkih kravata, noževa, daski za trofeje, dermopreparata, fotografijom, pišu lovačke knjige, prave vabilice i ostale slične stvari, budu probrani na tom konkursu. 

Odabrane predmete da lovački savezi otkupe i da u dogovoru sa Lovačkim udruženjima budu izloženi na tim štandovima. 

Lovački savezi da naprave stručne radionice gde će se lovci dobrovoljci odredjene starosne dobi, jedan mladji i jedan stariji, najbolje jedan lovac i jedna lovkinja, obučiti kako da promovišu lov i lovstvo na takvim manifestacijama, kako će biti obučeni, kako treba da izgleda taj štand...

Izlaskom medju narod, i svojim predstavljanjem moguće je privući nove ljude da se priključe našim redovima. 

Ponudom mesnih preradjevina od divljači, ili jednostavnim lovačkim gulašom, kao i lovačkim vinom, bi se privukla pažnja posetilaca, da probaju ukusne djakonije a samim tim bi se i zainteresovali za ostale predmete na lovačkom štandu. 

Kupovinom lovačkih suvenira, neki novi klinci će se možda i “zaraziti” lovom. 

Kroz razgovor sa kritičnom masom, približiti im lov, argumentovano braniti naše stavove, i dokazati im da greše kada kažu da je lov ovakav ili onakav.

Korist ovakvog promovisanja lova je višestruka. 

Kao prvo, pokazujemo da smo izuzetno organizovani. 

Kao drugo, razbićemo predrasude o lovcima koje su sve negativnije. 

Kao treće, lovačka populacija bi se podmladila.