Pred sam početak nove lovne sezone nazire se i početak jednog mogućeg ozbiljnog skandala oko overe lovnih karata za sezonu 2021./22. O čemu se radi?

Naime, važećim zakonom i pravilnicima je predvidjeno sledeće: nadležno ministarstvo-Uprava za šume štampa i izdaje lovnu kartu; tako odštampanu lovnu kartu preuzimaju distirbuteri – privredna društva registrovana za oblast lovstva ili korisnici lovišta direktno za svoje lovce. Na lovnu kartu se rukom upisuju podaci o lovcu i lovna godinu za koju važi lovna karta, a unos tih podataka svojim pečatom overava isključivo korisnik lovišta. Dakle, to je procedura predvidjena propisima.

Šta se, medjutim, desilo ove godine? Lovački savez Srbije je do pre par meseci bio korisnik lovišta koji je gazdovao lovištima preko lovačkih udruženja, sve do konkursa kojim su lovišta, nakon 10 godina važenja Zakona o divljači i lovstvu konačno dodeljena lovačkim udruženjima direktno, bez posrednika u vidu LSS. Time je LSS izgubio status korisnika lovišta, pa samim tim i pravo da distribuira i overava lovne karte. Ali, kao i uvek, postoji ono ’ali’ koje ’devojci’ sreću kvari. Naime, od prošle godine je u LSS preostao izvestan broj lovnih karata koje nisu bile iskorišćene, pa su te lovne karte razdužene u Upravi za šume, a zatim odmah i ponovo zadužene, kako ne bi propale; medjutim, niko nije obratio pažnju da je na blanko lovnim kartama udaren pečat LSS, što takvu overu sada, posle dodele lovišta, čini vrlo spornom, a validnost lovnih karata dovodi u pitanje. ’NEKO’ je /čitaj: LSS/ ipak takve lovne karte prodavao i time napravio po svemu sudeći ozbiljan karambol. Tačan broj takvih lovnih karata je za sada nepoznat, a pretpostavlja se da ih ima čak nekoliko hiljada, što se može lako videti preko aplikacije i po serijskim brojevima. Šta se dalje dešavalo?

Poznato je da je Vojvodina deo Srbije u kojem se najviše odvija lovni turizam, bilo da su u pitanju domaći lovci ili stranci. Samim tim je Vojvodina i najveći potrošač lovnih karata za komercijalni lov. Prošle godine, dok je LSS još imao status korisnika lovišta, napravljena je aplikacija-kompjuterski program za distribuciju lovnih karata. Izrada tog programa je išla preko LSS, a finansirala ga je Uprava za šume. Sve bi bilo u redu da ’komande’ za aplikaciju nije zadržao LSS, pa je početkom aprila ove godine neko iz LSS  dobio ’genijalnu’ ideju da mimo LSV i pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu nadležnog i za lovstvo u Vojvodini prošlogodišnje preostale lovne karte proda vojvodjanskim LU, šaljući samo njima direktno mejlove sa ponudom, istovremeno blokirajući pristup aplikaciji drugima koji su ranije imali uvid. Naravno, nastala je velika zbrka, usijali su se telefoni, a pametnjaković koji je sve to zamesio je ovom fintom uspeo da proda priličan broj spornih lovnih karata. Ko mu je to dozvolio i tolerisao, ili je to uradio na svoju ruku, nije na nama da istražujemo, ali jedno nije sporno: u lovištima se nalazi odredjen, za sada nepoznat broj lovaca /sumnja se na par hiljada/ sa lovnom kartom koju nije overio korisnik lovišta, nego neko ko na to nije imao pravo, a to je LSS. Kada bi hteli da se šalimo sa ozbiljnim stvarima, rekli bi smo da su tako mogli da stave na lovnu kartu i pečat nekog restorana ili kafane, sa istom validnošću. Elem, sirće je prosuto, i sada je na nadležnima iz Uprave za šume i iz vrha LSS da pokušaju kako znaju i umeju da ozbiljnu brljotinu isprave, ako je uopšte moguće. A lovci koji kreću u lov sa tako overenim lovnim kartama /vidi sliku uz tekst/ treba da razmisle da li će im možda neki revnosni lovni inspektor ili lovočuvar ili upravnik lovišta osporiti pravo na lov, a možda čak postoji i opasnost da vlasnik tako overene lovne karte bude u prekršaju koji može da podrazumeva i oduzimanje oružja ako ga zateknu u lovu sa takvom overom? Razmislite o tome, do čega sve može da dodje jer je ’NEKO’ umislio da može da radi šta hoće, pa čak i ono što nije po propisima. Da li je neko uopšte mislio o posledicama petljanja sa lovnom kartom i lagodnim udaranjem pečata kako kome dune i na šta mu dune? Ostaje da se izjasni LSS, šta su to radili i zašto su to uopšte radili? Samo da ne bude opet ’pojeo vuk magarca’, ili ono čuveno ’nismo znali’ – njihova dužnost je da znaju. Uostalom, na lovnoj karti lepo piše 'M.P. korisnika lovišta', tako da izgovora jednostavno NEMA. Najlakše je pokušati inkasirati par miliona dinara za lovne karte, ne misleći o svim mogućim posledicama, kako zakonskim tako i moralnim. Predsednik LSS se zove Bratislav Ćirković, pa pitajte njega sa kojim pravom je LSS i sada overavao i prodavao-distribuirao lovne karte, kad na to nije imao nikakvo pravo. I ko će biti kriv ako neki lovac nadrlja na pravdi Boga, jer je pošteno platio lovnu kartu, a dobio je sa nevažećom overom?

izvor: srbijalov.com