Od 1974.godine Ženeva je kanton bez lova. Bez lova, ali ne i bez propisa. Primer jelena iz šume  Versoika jasno pokazuje da čovek mora da interveniše kako bi garantovao ravnotežu i da je sveti primer Ženeve loš primer.

Previše jelena u šumi Versoik

Šta se dešava u kantonu Ženeva? Čuveni kanton „bez lova“, čiji primer navode sve organizacije protiv lova, planira da svake godine odstreli oko deset jelena. Zašto ? Odgovor je jasan: radi se o zaštiti šuma i poljoprivrede. Kao što bi rekao Franc-Aller, „I da Jean-Kevin, priroda se ne reguliše“.

Šef zaštite životne sredine kantona Ives Bourguignon izjavljuje da se „U poređenju sa 2000-im, kilometarski indeks brojnosti jelena (drugim rečima, njihova procenjena gustina) udvostručio, a stopa pregledavanja (udeo drveća koje su pojele životinje ) nastavlja da se povećava.

Odgovorni smo da pronađemo ravnotežu između različitih javnih politika, poljoprivrede, biodiverziteta, šumarstva i da uzmemo u obzir želje naših partnera. ”Zbog toga je planirano odstrel oko deset jedinki godišnje. Čak i Philippe Roch, bivši državni sekretar za životnu sredinu, jedan od glasača ovog zakona iz 1974. godine, danas priznaje da se zalaže za ovu meru. „Ako u šumi Versoik ima previše jelena, to može biti i loše za njih. Povećava se rizik od bolesti, kao i rizik od nezgoda na putevima. ”

Ženeva loš primer

Glasanje iz 1974. godine koje je dovelo do zabrane lova u kantonu primoralo je vlasti da preduzmu niz mera koje su koštale značajne sume ženevskih poreskih obveznika i za koje se ispostavilo da imaju štetne posledice po životnu sredinu.

Prestanak lova više nije podstakao povećanje populacije jelena, srndaća i divljih svinja. Očigledno su usevi i šuma pretrpeli štete. Zbog toga je bilo neophodno uspostaviti propis koji su provodili kantonalni službenici i postaviti kilometarske ograde za zaštitu poljoprivrednog zemljišta i šume. Ove ograde su dovele do fragmentacije teritorije i sprečavaju slobodno kretanje velike faune (poznati ekološki koridori). 70 km ograda na tako malom području izgleda da ne šokira anti-lovačku populaciju  jer se ne bune protiv onih raspoređenih u Sologni. Da li je to nedoslednost, licemerje ili samo nesposobnost. Ja bih rekao sva tri.

Očigledan zaključak: zabrana lova koju je 1974. izglasalo pretežno gradsko stanovništvo bez ikakvog znanja o pitanjima agro-lovnog bilansa dovela je do neravnoteže, do fragmentacije teritorija, do propisa koji su službenici sprovodili bez ikakvih briga za lovačku etiku.

Tamo pucamo na toliko životinja koliko i drugde, ali moral je siguran, oni nisu lovci! To pokazuje da se za borbu protiv lova ne računa takozvana dobrobit životinja već mržnja lovaca

izvor:www.jaimelachasse.fr

preveo sa francuskog: Dejan Džakula

foto: Lov i još ponešto