Sve Novosti

Divlje svinje zagospodarile njivama u Tuzlanskom kantonu

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive
 

Mljekari iz Tuzlanskog kantona danas su održali zajedničku sjednicu i hitno zatražili sastanak sa kantonalnim premijerom i resornim ministrom, te 500 KM po grlu u što je uračunata interventna pomoć, ošteta zbog suše i divljih svinja te jesenja sjetva. To su zadnji pokušaji da se spasi stočasstvo u TK, poručuju.

Pšenica, ječam, zob, trikal, kukuruz su uglavnom žitarice koje se uzgajaju u TK. Godina nije dobra. Počela je sa enormnim cijenama gnojiva, sjemena, goriva, nastavila sa sušom, a završit će sa devastiranim njivama gdje su se nastanile divlje svinje.

“Ja sam u mom žitu zatekao čopor, od možda 30 komada. U pola 12 navečer. Ne možeš ti to ni otjerati. Nisam smio izaći iz traktora. Nisam znao šta raditi pa sam svirao i pobjegle su. Ja sam otišao kući da jedem jer je bio ramazan. Kada sam se vratio, one su uništile 10 dunuma”, kazao je Hasan Mujić, poljoprivrednik iz Gradačca.

“Ako ne držimo noćne straže, mi ne možemo izaći na kraj sa kukuruzom. Moramo ga čuvati svaku noć. Ako jednu noć omašimo, dođemo sutra, imamo šta i vidjeti”, kaže  Fedahija Hrnjić, poljoprivrednik iz Sapne.

Sve to utiče na količinu proizvede hrane za stoku. Tuzlanski kanton ima 1.350 proizvođača mlijeka i 8.500 muznih grla. Bez pomoći države, stočarstvo neće opstati u TK, rečeno je danas.

“Što se tiče naših farmi, mi ćemo morati smanjivati brojno stanje grla u štalama. Mi nemamo dovoljno kabaste hrane da ishranimo svoju stoku na ovakvoj suši, sa ovakvim stanjem silaže. Januar- februar je naš vrh što se tiče hrane”, kazao je Eldin Glibanović iz Udruženja mljekara TK.

Suši se očito ne može stati u kraj, a može li divljim svinjama, pitaju stočari nadležne institucije i ministarstva od kojih zahtjevaju pomoć.

“Mi imamo sa svih opština Tuzlanskog kantona prijave od naših članova kada su u pitanju štete od divljih svinja. Mi smo slali dopise i tražili direktno od federalnog ministra da se divlja svinja proglasi štetočinom i da se odstrel radi tokom cijele godine. Nismo dobili podršku”, kaže Suad Selimović iz Kantonalne privredne komore Tuzla.

A ne može se dobiti ni odšteta ako njiva nije zagrađena u čak deset redova žica. Ko ima sredstava da zagradi hektare zemljišta, pitaju se ratari i naglašavaju da mnogi koriste državno zemljište.

“Da li oni garantuju da svinja neće provaliti kroz tih deset žica? Kaže, ne garantuju ali možeš pokrenuti postupak pa se ganjaj po sudu”, kaže poljoprivrendik Hrnjić.

“Opština nam je izašla prošli puta u susret i došli smo do ministarstva, dobili odstrel, ali ne za dovoljan broj. Ove godine čujem da im je podignut odstrel sa 30 na 50 komada, ali tek od 1. oktobra. Do tada će naše sve biti uništeno”, dodaje njegov kolega Mujić.

Stočari po danu rade teške fizičke poslove u nivama, a po noći dežuraju i tjeraju divlje svinje, izlažući se opasnosti. Nažalost, dok ih otjeraju na jednoj strani, one unište usjeve na drugoj. Ratari strahuju, nadležni ne reaguju, a divlje svinje zagospodarile njivama u TK.

izvor: N1

Lov i još ponešto©2022 Sva prava zadržana. Design & SEO by Lov i još ponešto

Radio Lovac uživo

Search