Ustavni sud Madjarske je odredio sudije dva suda koji se bave predmetom štete od divljači!

Vozač je tražio odštetu kada je jelen koji je udario u njegovo zaustavljeno vozilo, ne samo teritorijalno nadležno lovačko udruženje, već i Okružni sud u Vaču i Okružni sud u Budimpešti odbili su njegov zahtev, navodi Index.

Ustavni sud je, pak, presude proglasio neustavnim i poništio presude sudova jer je njima povređeno pravo predlagača na pravično suđenje.

U predmetu u kome se vodi postupak, jelen je naleteo na automobil u vlasništvu podnosioca zahteva, oštetivši njegovo vozilo. Sve se to dogodilo 24. februara 2015. godine uveče u Aći u Peštanskoj županiji. Vozač je ispred grada primetio da stado jelena pretrčava put, pa je stao. Međutim, nakon toga, jelen je udario u bočnu stranu vozila koje je stajalo, oštetivši karoseriju automobila. Pričinjenu štetu kasnije je, uzimajući u obzir zastarelost, utvrdio veštak za motorna vozila za više od 300.000 HUF ( oko 830€).

Vlasnik oštećenog automobila je tražio odštetu. Međutim, teritorijalno nadležno lovačko udruženje odbilo je tužbeni zahtev. Po njenom mišljenju, znak koji ukazuje na opasnost na putu bio je postavljen na celoj deonici predmetnog puta, članovi lovačkog udruženja nisu bili u lovu za vreme nezgode i, štaviše, nema značajnijeg uticaja na kretanje divljači.

Okružni sud u Vacu je odbio tužbu oštećenog. Odluku o slučaju nesumnjivo je komplikovala činjenica da je u vreme nezgode još uvek bio građanski zakonik 6: 563. koji je regulisao slučajeve odgovornosti za štetu koju je prouzrokovala divljač. Ovom odredbom se navodi da je šteta naneta lovcu sa čije teritorije potiče divljač, a lovac se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je šteta nastala iz neizbežnog uzroka van njegove kontrole.

Da, ali je nakon nezgode na snagu stupila izmena Zakona o lovstvu prema kojoj se primenjuju pravila Građanskog zakonika o susretu divljači u slučaju odgovornosti za štetu koju je prouzrokovala divljač i odgovornosti za visokorizične životinje.

U prvom slučaju pogođeno je lovačko društvo, dok je u drugom pogođen vlasnik vozila. I iako se nezgoda dogodila u vreme kada je zakonodavac još uvek isključio sa liste visokorizičnih aktivnosti slučajeve divljači i čoveka-visoka aktivnost, sud nije odlučio o tužbenom zahtevu oštećenog.

Kao rezultat 4-6.000 udesa divljači godišnje, ovakvim ulaganjem lovačka društva bi bila potpuno finansijski upropaštena, a trenutno se put ne može na drugi način zaštititi od divljači, poput zeca, koji svuda prolazi.

Obrt

Okružni sud u Budimpešti, koji je vodio drugostepenu raspravu, potvrdio je presudu prvostepenog suda. Prema njegovom obrazloženju, novi Građanski zakonik nije želeo da menja dosadašnju sudsku praksu, drugačija regulativa je u suštini rezultat zakonske nedoslednosti, koja je otklonjena izmenom Zakona o lovstvu. 

Prema obrazloženju odluke, zadatak prvostepenog suda nije bio da ispituje ko bi, po njegovom mišljenju, bio celishodan da snosi pričinjenu štetu, već je u svojoj presudi trebalo da odluči ko je to po zakonu obavezan.

Prema ustavnim sudijama, pozivanje na „nedoslednost zakona“ nije pravni razlog; naprotiv, izričito priznanje da prvostepeni sud sebe ne smatra predmetom važećeg zakona. Dodali su da lično uverenje sudije oji je doneo presudu nikada ne može biti osnov za contra legem (protiv zakona) tumačenje zakona; da je prvostepeni sud, iz bilo kog razloga, ocenio da je merodavni zakon toliko nepraktičan da je već dostigao nivo neustavnosti, ne samo da bi imao pravo već bi bio dužan da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. ”.

Stručnjak za transport Atila Pető, odgovorio je vozaču: „Vi niste odgovorni, niko to ne tvrdi. Za sada vam niko neće nadoknaditi štetu. Ali može postojati više razloga da ne vozite ovako."

izvor: index.hu

Preveo sa madjarskog Dejan Džakula