Novosti

U KOM GRMU LEŽI ZEC?

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive
 

Narodna poslovica koja dobija novo značenje zbog nedoumica oko opstanka zeca.

Zec je vitalna živuljka poznata po svojoj plodnosti. Plodnost zeca, brojna legla, veliki broj mladunaca do sada su bili važan faktor u opstanku ove vrste. Na žalost populacija zeca sve teže se nosi sa brojnim negativnim uticajima. Lovci i biolozi nabrojali su negativne uticaje od primene hemijskih sredstava u poljoprivredi, povećanog broja predatora, porasta brojnosti pasa i mačaka u lovištu bez nadzora vlasnika, do klimatskih promena. Smanjenje lovnih površina takođe negativno utiče na populaciju zeca. Nabrojani negativni uticaji su povezani i dešavaju se u dužem vremenskom periodu.

Populacija zeca u Centralnoj Srbiji

Svi negativni uticaji mogu da se svedu na zajednički imenitelj. U ovom slučaju to je čovek, ili ako lepše zvući antropogeni uticaj. Čovek se hiljadama godina prilagođavao prirodi! Danas čovek prilagođava prirodu sebi i to ne uvek na dobar način.

Antropogeni uticaj na prirodu, samim tim i populaciju zeca je sve intenzivniji u zadnjih pedeset godina. Centralna Srbija ima površinu oko 56.000 km2. Na tom prostoru živi preko 5 miliona ljudi i tu su skoncentrisani intenzivna poljoprivredna proizvodnja, industrija i naselja. Procena je da na površini od  35.000 km2 postoje optimalni uslovi za razvoj i opstanak populacije zeca. Na mapi se naziru konture budućih megalopolisa. Crvene površine označavaju naselja. Dobar primer je dolina Zapadne Morave, gde na potesu od Čačka, preko Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika i Kruševca naselja su skoro povezana. Grade se nove moderne saobraćajnice koje unapređuju privredu i povezuju ljude. Ali ono što je korisno za čoveka sasvim izvesno nije korisno za divlje životinje.

Optimalan broj divljači zavisi od čitavog niza ekoloških faktora. U prvom redu od dostupne hrane, vode, klime i mira u lovištu. Upravljanje divljači na određenom prostoru bazira se na bonitiranju lovišta i  oceni osnovnih ekoloških faktora. Bonitiranjem lovišta određuje se broj jedinki zeca na 100 hektara lovno produktivne površine. Na osnovu lovno produktivne površine projektuje se optimalan broj jedinki u lovištu.

Šta to znači?

Naseljavanjem nizinskih predela, intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje i urbanizacijom došlo je u Centralnoj Srbiji  do smanjenja lovnih površina, tj lovno produktivnih površina na štetu oranica i livada, gde se nalaze najbolji boniteti za sitnu divljač. Svakih deset godina potrebno je ažurirati status lovnih i nelovnih površina, a kod lovnih površina stanje lovno produktivnih i lovno neproduktivnih. Površine u lovištu osnov su za bonitiranje lovišta i određivanje kapaciteta lovišta i optimalne brojnosti. Uvažavajući navedeno nužne su redovne provere i ažuriranje kartografskih podataka za lovišta. Premer i računanje površina u lovištu vršeno je, barem do sada,  na  osnovu starijih izdanja vojno topografskih mapa. Provera površina u lovištu, u ne tako dalekoj prošlosti, je bio skup i dugotrajan proces, zato što nije bilo moguće pristupiti katastarskim podacima bez velikih troškova i dužeg rada. Donekle razumljivo što korisnici lovišta nisu redovno ažurirali kartografske podatke i stanje površina u lovištu. Danas je u pogledu dostupnosti informacija o površinama situacija drastično povoljnija. Smanjenje lovne, posebno lovno produktivne površine je relativno dugotrajan proces, započet sedamdestih godina prošlog veka, a intenziviran poslednjih petnaest godina. Staništa divljih životinja se polako, ali sigurno smanjuju.

Na grafikonima u prilogu prikazan je pojednostavljen model gazdovanja zecom za koji je utvrđena lovno produktivna površina od 11.000 ha i optimalna brojnost od 920 jedinki zeca. Prate se promene kod matičnog fonda i prirasta (1,40 od broja ženki starih dve i više godina), sa procenjenim gubicima 35% od matičnog fonda, za period od 20 godina. Na grafikonima prikazani su podaci fonda pred lov i mogućeg planiranog lova. U modelu zbog jednostavnije obrade podatka prirast i planirani gubici su konstanta u navedenom dvadesetogodišnjem periodu. U modelu je pretpostavljeno da  posle deset godina dolazi do smanjenja lovno produktivne površine za 1.500 ha, i da je zbog tih promena  optimalna brojnost  početkom druge dekade smanjena za 230 jedinki zeca.

Obrađene su dve varijante. U varijanti A korisnik lovišta u drugoj dekadi nije registrovao, ili nije reagovao na smanjenje lovno produktivne površine. U varijanti A, korisnik lovišta postigao je optimalnu brojnost od 920 jedinki zeca krajem prve dekade. Prolećnim brojanjem pre izrade nove lovne osnove konstatovano je da ima 927 jedinki zeca i na osnovu toga radi se nova lovna osnova. Zbog smanjenja lovno produktivnih površina kapacitet lovišta realno je smanjen, i dolazi već u drugoj godini druge dekade do smanjenja matičnog fonda i smanjenja prirasta. Čak i na ovom uprošćenom i "ubrzanom" modelu vidi se da ako korisnik lovišta ne primeti nastale promene i pokuša gazdovati lovištem kao da nije smanjena lovno produktivna površina posledice nisu odmah primetne, ali su značajne. Promene postaju vidljive tek u drugoj polovini druge dekade. Zbog smanjenog prirasta i matičnog fonda, plan realizacije lova nije moguć, vidljiva je  strma kriva smanjenja matičnog fonda, prirasta i fonda pred lov. Na kraju druge dekade  brojnost zeca neminovno dolazi u okvire definisane realnim smanjenjem lovno produktivne površine. U varijanti A korisnik lovišta pokušava smanjenjem lova u drugoj polovini druge dekade povećati brojnost na prethodno projektovanu vrednost od 920 jedinki. Paradoksalno ali to će verovatno imati loše posledice na stabilnost populacije zeca, Kriva prirasta u drugoj dekadi ima nagli pad. Korisnik lovišta pokušaće u 17. i 18. godini preduzeti određene mere smanjenjem plana lova, ali to neće doneti zadovoljavajuće rezultate. U slučaju da dođe do poplava ili povećanja predatora ili nekih drugih problema moguće je očekivati i gori scenario sa dugoročno lošim posledicama.

U varijanti B, korisnik lovišta izvršio je proveru površina u lovištu. Lovnu osnovu i planove  prilagođava novonastaloj situaciji u drugoj dekadi. U varijanti B korisnik lovišta konstatovao je promene kod lovno produktivne površine i preduzeo potrebne upravljačke mere zato što posle premera površina ima jasnu informaciju da je došlo do smanjenja lovno produktivne površine, a tim i do smanjenja kapaciteta i optimalne brojnosti u gazdovanju populacijom zeca. U ovom slučaju kriva matičnog fonda, prirasta i fonda pred lov imaju zaravnjenu, ravnomerniju formu. To znači da će populacija na kraju druge dekade biti stabilnija i vitalnija i dostići novoprojektovanu optimalnu brojnost. Održavanjem optimalne brojnosti na određenoj površini sprečavaju se oscilacije u populaciji i populacija se održava vitalnom. U ovom slučaju populacija zeca bila bi spremna da preživi eventualne dodatne stresove kao što su poplave ili povećan brojnost predatora. Interesantno je da u  varijanti B, u drugoj dekadi  moguće je očekivati za više od 30% veći prirast, od onog u varijanti A gde nisu preduzimane na vreme adekvatne mere.

Smanjenje lovnih površina ima veliki uticaj na populaciju zeca

Zbog mnogobrojnih uticaja, populacija zeca je u stalnoj opasnosti. Može izgledati nebitna promena lovno produktivne površine od 5% do 10%, ali rezultat može biti zapanjujuće loš. Održavanje optimalne brojnosti i dugotrajno stabilne populacije uslovljeno je čitavim nizom drugih faktora; kao što su klimatske promene i nadasve intenzivnog uticaja čovek na prirodu. Smanjenje lovnih, tj lovno produktivnih površina ima veliki uticaj na populaciju zeca. Taj uticaj, sa drugim negativnim uticajima  biće dugotrajniji, sa većim posledicama ako se površine lovišta ne ažuriraju na vreme.

Ažuriranje površina u lovištu moguće je danas uraditi relativno lako i brzo koristeći  GIS aplikacije. Za lovačka udruženja interesantna je aplikacija Kvantum GIS (QGIS). Reć je o kompjuterskom programu kojim se može formirati geografski informacioni sistem dovoljan za potrebe korisnika lovišta. Softver je slobodan, aplikacija se preuzima sa interneta (https://www.qgis.org/en/site/). Kvantum GIS omogućava upotrebu šejpfajl formata koji je kompatibilan sa drugim sličnim programima, između ostalog i ArkGIS-om.

Zakon o divljači i lovstvu, osim ovih mera koje se odnose na ažuriranje planskih dokumenata i površina, obavezuje da se preduzimaju i druge mere. Zakonom je zabranjeno vršiti žetvu i kosidbu poljoprivrednim mašinama koje nemaju uređaje za plašenje i za isterivanje divljači. Zakonom o divljači i lovstvu regulisano je korišćenje sredstava budžetskog fonda za razvoj lovstva Republike Srbije i budžetskog fonda za razvoj lovstva autonomne pokrajine. Kreativnijim korišćenjem navedenih sredstava moguće je finansirati i nabavku plašilica za divljač. Korisnici lovišta trebalo bi samostalno, ili uz pomoć države izvršiti analize zemljišta zbog korišćenja hemijskih sredstava u poljoprivredi. Moguće je i za ove poslove odvojiti deo sredstava iz budžetskog fonda za razvoj lovstva.

Potrebna je promena Zakona o dobrobiti životinja. Psi i mačke koje su vlasnici ostavili i napustili, a nalaze se u poljima i šumama nedopustivo je da budu i dalje "tuđa" briga. Briga o dobrobiti životinja svakako je potrebna i dobro je što ima zakonske okvire, ali je krajnje vreme da se konkretizuju  mere i odgovornost  za napuštene životinje koje prave štetu u lovištu kao predatori. U tom kontekstu treba shvatiti i obavezu korisnika lovišta da prate i regulišu broj predatora pogotovo lisice i šakala.

Ako se preduzmu odgovarajuće upravljačke mere od ažuriranja  planskih dokumenata i lovnih površina, do konkretnih mera zaštite na terenu, zec će imati dobre šanse da opstane.

 

izvor: LSCS  mr Branislav Šarčević

 

Lov i još ponešto©2021 Sva prava zadržana. Design & SEO by NewNowMedia

Search