Iz­u­zet­no vru­ća lje­ta, suve i to­ple zi­me, te ve­o­ma ki­šna i hlad­na pro­lje­ća sa ne­rav­no­mjer­no ras­po­re­đe­nim ko­li­či­na­ma pa­da­vi­na ko­je iza­zi­va­ju niz po­pla­va, od­ro­na i kli­zi­šta, po­tvr­đu­ju da je na na­šim pro­sto­ri­ma i te ka­ko pri­su­tan sce­na­rio ak­tu­el­nih kli­mat­skih pro­mje­na ko­je su za­hva­ti­le ci­je­lu našu pla­ne­tu.

Na­rav­no, po­slje­di­ce ovih pro­mje­na se ma­ni­fe­stu­ju na cje­lo­ku­pan eko-­si­stem, u ko­ji svakako spa­da i di­vljač. I ak­tu­el­no iz­ra­zi­to to­plo i su­šno vri­je­me u ovom zim­skom pe­ri­o­du nesumnjivo po­ka­zu­je da se na­la­zi­mo pod uti­ca­jem kli­mat­skih pro­mje­na.

Va­žno je is­ta­ći da ze­mlje u raz­vo­ju, u ko­je se ubra­ja i BiH, pri­pa­da­ju gru­pi ko­je su osje­tlji­ve na ne­že­ljen uti­caj glo­bal­nih kli­mat­skih pro­mje­na, što su po­tvr­di­la i do­sa­da­šnja du­go­go­di­šnja is­tra­ži­va­nja. Pro­cje­ne uka­zu­ju da će pod­ruč­je BiH bi­ti traj­no iz­lo­že­no ovim uti­ca­ji­ma, a ko­ji će za­si­gur­no sve vi­še ima­ti uti­caj na cje­lo­ku­pan eko­-si­stem ze­mlje. Mo­guć­no­sti za­šti­te od tih uti­ca­ja na lo­kal­nom ni­vou do­sta su ogra­ni­če­ne, me­đu­tim broj­ne su mo­guć­no­sti pri­la­go­đa­va­nja na iz­mi­je­nje­ne kli­mat­ske uslo­ve. Na­zna­če­na pro­ble­ma­ti­ka glo­bal­nih kli­mat­skih pro­mje­na i nji­ho­vog uti­ca­ja pret­po­sta­vlja de­fi­ni­sa­nje no­vih mo­de­la ži­vot­ne sre­di­ne, stra­te­gi­ja raz­vo­ja, sek­tor­skog i in­te­gral­nog, na svim ni­vo­i­ma: lo­kal­nom, re­gi­o­nal­nom, en­ti­tet­skom i dr­žav­nom, ko­ji će ima­ti obi­ljež­je odr­ži­vog raz­vo­ja.

NA­SA je ove go­di­ne ob­ja­vi­la iz­vje­štaj na ko­jem je ra­di­la oko 40 go­di­na, i u ko­me sto­ji da je to­plje­nje led­ni­ka na An­tark­ti­ku ne­za­u­sta­vlji­vo, i da se u na­red­nih 500 go­di­na oče­ku­je pot­pu­no to­plje­nje istog. Ova po­ja­va će uslo­vi­ti po­ve­ća­nje ni­voa mo­ra za de­vet me­ta­ra, pri če­mu će sa li­ca ze­mlje ne­sta­ti mno­gi pri­o­bal­ni gra­do­vi, ali i ze­mlje po­put Ho­lan­di­je, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i dr. Ja­sno je da će pro­ces to­plje­nja le­da bi­ti kon­stan­tan, či­me će bi­ti uslo­vljen svake godine rast ni­voa mo­ra, a ko­ji za po­slje­di­cu ima di­rekt­nu pro­mje­nu kli­me.

Na ža­lost, nezapamćene vre­men­ske ne­po­go­de, ko­je se ma­ni­fe­stu­ju kroz po­pla­ve, eks­trem­ne i du­go­traj­ne su­še, ve­li­ke ko­li­či­ne pada­vi­na u krat­kom vre­men­skom in­ter­va­lu, grad, i dru­go, a ko­je sve če­šće za­hva­ta­ju pod­ruč­je Re­pu­bli­ke Srp­ske i BiH, upra­vo pot­kre­plju­ju go­re na­ve­de­ne či­nje­ni­ce. Ja­sno je da naj­ve­će po­slje­di­ce ova­kvih kli­mat­skih eks­tre­ma, naj­vi­še osjećaju ko­ri­sni­ci pri­rod­nih do­ba­ra, me­đu ko­ji­ma za­si­gur­no spa­da­ju i ko­ri­sni­ci lo­vi­šta. 

Dosadašnjim praćenjem di­vlja­či, utvr­đe­ne su sa­mo ne­ke od pro­mje­na na po­na­ša­nju i bi­o­lo­gi­ji di­vlja­či, a ko­je su uslo­vlje­ne kli­mat­skim promjenama. Naža­lost ove pro­mje­ne su za­si­gur­no sa­mo po­če­tak pro­mje­na bi­o­lo­gi­je di­vlja­či, ko­je će vje­ro­vat­no bi­ti traj­no ugra­đe­ne u ge­net­ske ko­do­ve sva­ke je­din­ke.

Ipak, va­žno je is­ta­ći da go­re na­ve­de­nom ne­že­lje­nom dej­stvu pri­rod­nih pro­ce­sa na bi­o­lo­gi­ju di­vlja­či, u ve­li­koj mje­ri po­ma­že čo­vjek. Mo­žda tre­nut­no naj­vi­dlji­vi­ji efe­kat si­ner­gi­je pri­rod­nih pro­ce­sa i čo­vje­ka je­su pro­mje­ne na di­vljoj svi­nji. Pri­la­go­đa­va­nje bi­o­lo­gi­je di­vljih svi­nja na kli­mat­ske pro­mje­ne se ma­ni­fe­stu­je i kroz pro­mje­ne u po­na­ša­nju i re­pro­duk­ci­ji, kao i na­glom po­ve­ća­nju broj­no­sti ovih po­pu­la­ci­ja. Na­i­me, ra­ni­je su hlad­ne zi­me, ni­ske tem­pe­ra­tu­re i vi­so­ki snje­žni na­no­si bi­li uzrok vi­so­kog mor­ta­li­te­ta mla­dih, dok po­sljed­nje bla­ge zi­me po­go­du­ju ne­u­o­bi­ča­je­nom po­ve­ća­nju bro­ja mla­dih po le­glu i vi­so­koj sto­pi pre­ži­vlja­va­nja. Žen­ka sa­da do­no­si mla­de u ja­nu­a­ru i fe­bru­a­ru, dok su za­bi­lje­že­ni i slu­ča­je­vi pa­re­nja i raz­mno­ža­va­nja svi­nja to­kom ci­je­le go­di­ne. Sve ovo do­vo­di do po­ja­ve sma­nje­ne tje­le­sne ma­se pod­mlat­ka. Kli­mat­ske pro­mje­ne su i je­di­ni kri­vac ko­ji do­vo­di do sve če­šće po­ja­ve pa­re­nja na­zi­mi­ca, ko­je u no­vem­bru do­no­se po­tom­stvo sa sma­nje­nom tje­le­snom te­ži­nom i sni­že­nom ot­por­no­šću na in­fek­ci­je. Na­kon du­go­go­di­šnjeg pra­će­nja di­vljih svi­nja u lo­vi­šti­ma Sr­bi­je, utvr­đe­no je da pro­sječ­na te­ži­na mla­dih je­din­ki umje­sto oče­ki­va­nih 60 kg iz­no­si od 15-20 kg, dok im je kre­ta­nje i po­na­ša­nje jed­na­ko ka­te­gori­ji pra­sa­di. Broj­nost je­din­ki je znat­no uve­ća­na, ali je kva­li­tet sma­njen.

Na­i­me, sve če­šće iz na­ših lo­vi­šta se mo­gu vi­dje­ti fo­to­gra­fi­je sa nad­zor­nih ka­me­ra na ko­ji­ma su vi­dlji­ve kr­ma­če sa pra­sa­di­ma u „pi­dža­mi“ go­to­vo to­kom ci­je­le go­di­ne. Ta­ko na pri­mje­ru iz do­boj­skog lo­vi­šta ima­mo fo­to­gra­fi­ju na ko­joj su 18. de­cem­bra 2019. go­di­ne za­bi­lje­že­na pra­sad sa ne­pu­nih par sed­mi­ca ži­vo­ta. Pot­pu­no je ja­sno i pri­rod­no da ova pra­sad ima­ju veo­ma ma­lu šan­su za pre­ži­vlja­va­nje u to­ku su­ro­vih zim­skih mje­se­ci. Me­đu­tim, upra­vo zi­ma ko­ja je na iz­ma­ku osta­vlja mo­guć­nost da ova pra­sad pre­zi­me, ali on­da osta­je otvo­re­no pi­ta­nje da li su te jedinke pra­vil­no ot­hra­nje­ne, s ob­zi­rom na to da u zim­skom pe­ri­o­du kva­li­tet is­hra­ne ni­je na za­vid­nom ni­vou. Uko­li­ko i pre­ži­ve, tre­ba­ da se za­pi­tamo ka­kvo će po­tom­stvo ta­kve je­din­ke mo­ći do­ni­je­ti, i na­rav­no ka­da će ih do­ni­je­ti!? Isto­vre­me­no se otva­ra pi­ta­nje ka­kav će uti­caj ne ukup­nu genetiku ima­ti ta­kve je­din­ke uko­li­ko bu­du uče­stvo­va­le u raz­mno­ža­va­nju.

Ali gdje je u sve­mu ovo­me čo­vjek? Svje­do­ci smo da­nas da ve­li­ki broj lo­va­ca za po­tre­be tre­nin­ga i obu­ke pa­sa na­ba­vlja pre­ko ra­znih ka­na­la tzv.“di­vlju pra­sad“, upit­nog ge­net­skog po­ri­je­kla, ko­ju dr­ži u ne­re­gi­stro­va­nim ogra­đe­nim pro­sto­ri­ma, hra­ne­ći ih po­put pi­to­mih svi­nja. Če­sto ove jedinke vr­še reprodukciju u tim pro­sto­ri­ma, do­no­se­ći na svi­jet pra­sad po­no­vo upit­nog ge­net­skog ma­te­ri­ja­la, koja se da­lje di­stri­bu­i­ra­ dru­gim lov­ci­ma, itd. Na­kon to­ga do­la­zi do na­mjer­nog ili slu­čaj­nog pu­šta­nja tih je­din­ki u slo­bod­nu pri­ro­du ko­je se da­lje mi­je­ša­ju sa di­vljim po­pu­­la­ci­ja­ma….

U dru­gom slu­ča­ju, ima­mo prak­su na­bav­ke di­vljih svi­nja sa pro­vje­re­nim ge­net­skim ma­te­ri­ja­lom za po­tre­be dr­ža­nja u tzv. „re­pro­cen­tri­ma“, s ci­ljem re­pro­duk­ci­je i pu­šta­nja u pri­ro­du za po­tre­be lo­va. Me­đu­tim, način is­hra­ne ovih je­din­ki, kao i uslo­vi ži­vo­ta u re­pro­cen­tri­ma na­ru­ša­va­ju iskon­ski ge­net­ski kod di­vlja­či.

Osim na­ve­de­nih ak­tiv­no­sti, i dalje u po­je­di­nim lo­vi­šti­ma ima­mo pri­sut­no ži­re­nje pi­to­mih svi­nja, ka­da do­ma­ći­ni pu­šta­ju kr­da pi­to­mih svi­nja u slo­bod­nu pri­ro­du, gdje se ne­ri­jet­ko ove je­din­ke ukr­šta­ju sa di­vljim po­pu­la­ci­ja­ma…

Sr­ne­ća di­vljač

Pra­će­njem kre­ta­nja i po­na­ša­nja sr­ne­će di­vlja­či, u po­sljed­nje vri­je­me su utvr­đe­ne evi­dent­ne pro­mje­ne. Na­i­me, kod muž­ja­ka, ali i kod žen­ki pri­mje­tan je gu­bi­tak te­ri­to­ri­jal­no­sti, či­me se re­me­ti nor­ma­lan raz­voj­ni ci­klus u cje­lo­kup­nim po­pu­la­ci­ja­ma ovih vr­sta. U ve­zi sa tim, pri­mjet­na je po­ja­va da kra­jem mar­ta i po­čet­kom apri­la, u rav­ni­čar­skim lo­vi­šti­ma, umje­sto po­ja­ve iz­ra­že­ne te­ri­to­ri­jal­no­sti i po­čet­ka obi­lje­ža­va­nja te­ri­to­ri­je, ka­da se sr­ne­ća di­vljač sre­će in­di­vi­du­al­no ili u ma­njim kr­di­ma, sve če­šći su slu­ča­je­vi po­ve­ća­nja kr­da. Ta­ko­đe, kod muž­ja­ka je sve če­šća po­ja­va ka­snog ski­da­nja ba­sta sa ro­go­va. Kao po­slje­di­cu kli­mat­skih pro­mje­na sva­ka­ko je po­treb­no na­ve­sti i već utvr­đe­nu po­ja­vu iz­o­sta­ja­nja em­bri­o­te­ni­je, te ubr­zan raz­voj em­bri­o­na i ra­ni­je la­nje­nje sr­na.

Fa­zan­ska di­vljač

Glo­bal­ne kli­mat­ske pro­mje­ne kod fa­zan­ske di­vlja­či uslo­vlja­va­ju po­ve­ća­nu sto­pu mi­gra­ci­je, a za­tim i pro­mje­nu u po­na­ša­nju i re­pro­duk­ci­ji. Na­i­me, ne­ka­da­šnja gor­nja gra­ni­ca sta­ni­šta fa­zan­ske di­vlja­či je iz­no­si­la oko 400 m, dok je da­nas ta gra­ni­ca za­hva­lju­ju­ći kli­mat­skim promjenama po­mje­re­na go­to­vo na 700-800 m nad­morske vi­si­ne. Za­pa­že­no je da u slo­bod­noj pri­ro­di fa­za­ni pokazuju ati­pič­no po­na­ša­nje uz ne­do­sta­tak instinkta di­vlji­ne i iz­o­sta­nak gni­je­žđe­nja. Fa­zan­ke bez ika­kvog pra­vi­la ra­si­pa­ju ja­ja po lo­vi­štu, iz­vo­de pi­li­će sa ma­lom tje­le­snom ma­som i sma­nje­nom kon­di­ci­jom te u skla­du sa tim i ma­njom ot­por­no­šću na bo­le­sti. Iako, bla­ge zi­me do­vo­de do po­ve­ća­ne reprodukcije u smi­slu broj­no­sti, po­sta­vlja se pi­ta­nje šta je sa kva­li­te­tom, kon­di­ci­jom i zdravstvenim sta­njem ovih po­pu­la­ci­ja.

Me­dvjed

Ve­o­ma bla­ge zi­me na sta­ni­šti­ma me­dvje­đe di­vlja­či, do­vo­de do skra­ći­va­nja ili pot­pu­nog izostajanja zim­skog sna, što uzro­ku­je po­tre­bu za do­dat­nom is­hra­nom me­dvje­da u ovom pe­ri­o­du. Ja­sno je da je u tom pe­ri­o­du po­nu­da hra­ne bilj­nog po­ri­je­kla oskud­na, usljed če­ga ova vr­sta di­vlja­či po­tre­be za is­hra­nom zadovoljava hra­nom ani­mal­nog po­ri­je­kla, uslo­vlja­va­ju­ći ti­me šte­tu nad ple­me­ni­tom di­vlja­či ali i na do­ma­ćoj sto­ci. Ta­ko­đe, po­ve­ća­ne šte­te nad do­ma­ćom sto­kom od me­dvje­da u ljet­nim mje­se­ci­ma se go­to­vo si­gur­no mo­gu pri­pi­sa­ti po­ve­ća­noj mi­gra­ci­ji ove životinje usljed po­tra­ge za vo­dom i svje­žom hra­nom.

Ge­ne­ral­no, za sve vr­ste di­vlja­či se mo­že do­ni­je­ti ne­ko­li­ko uop­šte­nih pro­mje­na ko­je se ma­ni­fe­stu­ju kao pr­va re­ak­ci­ja na kli­mat­ske pro­mje­ne. Na­i­me, u uslo­vi­ma iz­mije­nje­ne ži­vot­ne sre­di­ne lov­na di­vljač re­a­gu­je pro­mje­nom uro­đe­nih obra­za­ca u to­ku pa­re­nja, za­tim po­mje­ra­njem re­pro­duk­tiv­ne se­zo­ne u od­no­su na ra­ni­je go­di­ne, te po­ve­ća­njem se­zon­ske plo­dno­sti i po­ve­ća­njem bro­ja pre­ži­vje­lih mla­du­na­ca, ali sa upit­nim ži­vot­nim kva­li­te­tom. Uče­sta­lo pa­re­nje pored di­vljih svi­nja, ko­je se već spo­ra­dič­no pa­re to­kom ci­je­le go­di­ne te u skla­du sa tim i po­tom­stvo na svi­jet do­no­se u toku ci­je­le go­di­ne, ova po­ja­va je sve pri­sut­ni­ja i kod osta­lih vr­sta di­vlja­či i to sr­ne­će, ze­če­va, pti­ca ko­je su ta­ko­đe znat­no iz­mije­ni­le pe­ri­o­de pa­re­nja i le­že­nja. Ta­ko­đe, kod pti­ca je evi­dent­na i pro­mje­na mi­gra­tor­nih pu­te­va.

Sve na­ve­de­ne pro­mje­ne, zah­ti­je­va­ju od ko­ri­sni­ka lo­vi­šta pro­mje­nu u na­či­nu ga­zdo­va­nja di­vlja­či, ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va  opre­zni­ji pri­stup u smi­slu pla­ni­ra­nja dinamike raz­vo­ja po­je­di­nih po­pu­la­ci­ja, sa ak­cen­tom na po­ve­ća­nju uz­goj­nog od­stre­la u po­pu­la­ci­ja­ma žen­ki i mla­dun­ča­di, a sve s ci­ljem odr­ža­va­nja do­bre ge­ne­tič­ke osno­ve u osnov­nom lov­nom fon­du.

 Izvor: lovcirs.com autor: Dar­ko Jo­va­nić