Svetska izložba lova bila je izuzetna prilika, ali možda i poslednja, gde je ljudska dimenzija tradicionalnog, životnog, održivog pristupa vrednostima prikazana u skladu sa prirodom.

Pedeset godina nakon uspeha legendarnog "World of Hunting Expo" 1971. u Budimpešti, Mađarska je u 25.09.2021. ponovo zauzela svoje zasluženo mesto na vrhu svetskog lovstva i očuvanja prirode.

Da bismo razumeli značaj „Jedni sa prirodom“ – Svetske izložbe lova i prirode, neophodno je spomenuti šta su sve „tamnozeleni“ radili protiv ovog dogadjaja. 

To je lažni, površan i izuzetno agresivan pseudoprirodni aktivizam koji je po svojoj prirodi u stanju da eksploatiše najmračnije strane masovne komunikacije, utiče na mase, efikasno napada skoro svaku odabranu metu i nanese ogromnu štetu. To je fenomen koji preti našem svetu, koji ne samo da može da onemogući lov, već može da uništi značajan deo života naše planete. Na to je vladin poverenik Zoltán Kovač skrenuo pažnju mnogo pre početka svetske izložbe, kako na priliku koju pruža manifestacija, tako i na činjenicu da će nam ovo biti poslednja prilika da normalno rešimo temu i uspostavimo koristan dijalog. O tome su govorili svi od počasnih gostiju do eksperata koji su govorili na konferencijama, a nekoliko diskusija je posvetilo problemu poseban blok. Mnogi od njih zahvalili su se Mađarima na hrabrosti da se u današnjem javnom raspoloženju sa pomešanim poštovanjem suprotstave temi lova. 

“Svetska izložba lova i prirode, dolazi u izuzetno pravovremenom trenutku, kada se mnogo raspravlja o lovu i prirodi.“ - grof Karl von Habsburg-Lothringen, ambasador izložbe

Citirajući definiciju kulture od kulturnog antropologa lorda Raglana, grof je rekao da je „kultura otprilike sve što radimo, a majmuni ne“. Kada govorimo o lovu i očuvanju, dodao je, ne govorimo samo o prirodi, već i o kulturi.

 „Tamo gde vidim ulogu ove izložbe je stvaranje mosta između kulture i očuvanja, a duž ovog mosta nalazimo našu strast koja je lov“, rekao je grof. 

Prema rečima potpredsednika vlade Zsolta Semjena, koji je i predsednik Mađarske nacionalne lovačke asocijacije, odabir programa na Svetskoj izložbi teži da pokrije čitav spektar polja vezanih za lov i prirodu, poput nauke, gastronomije, sporta i umetnosti. Iako je čovekova osnovna priroda da lovi, Semjen je primetio da smo danas u nepovoljnom položaju u poređenju sa organizatorima izložbe “Svet lova” 1971. godine. Prema njegovom mišljenju, to je uglavnom zbog tri razloga: anti-lovačkog stava vodećih medija i politike; posledične manipulacije određenih mađarskih političara i medijskih ličnosti; i pandemija koronavirusa.

„Ne moramo se samo baviti zelenom ideologijom, već i "tamnozelenom ideologijom". Možemo napraviti oštru razliku između naših zelenih prijatelja koji ulažu hvale vredne napore u zaštiti prirode i „eko-terorista“ tamnozelene ideologije-koji su često skloni borbi protiv ljudi", rekao je potpredsednik vlade Madjarske.

George Aman, sada već bivši predsednik Međunarodnog saveta za očuvanje divljači i prirode (CIC), rekao je da za lovce postoji stalna potreba za delovanjem, jer bez prirode nema divljih životinja, a bez divljih životinja nema ni lova. U vreme kada se ljudi u svetu sve više odvajaju od prirode, dodao je Aman, posebno je važno organizovati događaje, poput ovog, koji nam pomažu da na pravi način saopštimo svoje postupke.

Posebno je zadovoljstvo što je stotine hiljada dece i mladih učestvovalo u centralnoj manifestaciji Svetske izložbe i jednom od pratećih programa, jer je do njih najteže doći sa programima van stimulativnog onlajn prostora. Ne samo da organizatori i posetioci sve ovo smatraju uspešnim, već i slušanje „protivnika lova“ pokazuje da su pogrešili kada su tvrdili da niko, pa ni sami lovci, nisu zainteresovani za Svetsku izložbu. Rezultati uključuju retko iskustvo i prilike za učenje koje takav gigantski događaj koji uključuje sve segmente društva može da pruži. Rukovodioci i zaposleni u državnim institucijama, radnici i volonteri nevladinih organizacija, lovci, šumari i čuvari prirode, poslovni preduzetnici i radnici naučili su da rade zajedno, organizuju, logistički rešavaju zajednički cilj, mnogo malih i često neobičnih koraka za savladavanje prepreka. Nikad, ništa ne pruža tako intenzivnu priliku za razvoj privrede i institucionalnog sistema jedne zemlje kao organizacija i realizacija velikih svetskih događaja. Naravno, ostaje niz opipljivih rezultata, jer većina eksponata, alata i prepariranih životinja završava u nekom od postojećih muzeja ili staništa otvorenih za javnost. Ovde spadaju i intelektualni proizvodi, znanja sa konferencija i umetnička dela, koja potom dodatno obogaćuju jedinstveno lovno i prirodno kulturno nasleđe.

Od Sjedinjenih Država preko Evrope do afričkih zemalja, lovački napadi su prijavljeni svuda, sa huškačkim kampanjama bez naučne osnove, pa čak i potpunim odbacivanjem zasnovanim isključivo na emotivnim reakcijama, koje nažalost na mnogim mestima uspešno utiču na političke odluke. Njihov rezultat govori sam za sebe. Tamo gde je lov bio zabranjen, mnoge životinjske vrste su došle na ivicu izumiranja. Mnogo se govorilo i o tome koja sredstva, kako se boriti protiv javnog mnjenja i tako uticati na donosioce odluka. Postojao je konsenzus da se treba pridržavati obrazloženja zasnovanog na nauci, istovremeno pomažući da se obnovi oštećeni prestiž nauke. Pored toga, treba da zaštitimo seoski i tradicionalni način života, da podržimo one koji ga izaberu i da jasno stavimo do znanja građanima metropola da i oni imaju vitalni interes za selo i prirodu koja ih hrani, a ne za trenutne internet blagostanje. Ljudima treba objasniti da čak i ako lov nije ravan seoskom načinu života, on je sastavni, neizostavni deo onoga što bez održivog gazdovanja šumama, poljima i divljači, nema ni održivog očuvanja prirode. Serija programa One with Nature - Svetska izložba lova i prirode je završena, ali posao koji treba da se uradi da bi imao smisla tek sada počinje. Ako ne, možemo se oprostiti od sveta koji smo nasledili od predaka.