Kako biste opisali ulogu i ciljeve Društva sokolara Srbije?

Društvo sokolara Srbije ima za cilj očuvanje, obnovu i razvoj sokolarstva kao dela lovstva i lovačke tradicije, kao i kulturnog nematerijalnog nasleđa našeg naroda. Uloga Društva sokolara Srbije je da podržava i promoviše sokolarstvo kao važan deo lovačke kulture i tradicije u Srbiji. Kroz aktivnosti kao što su obuke, edukacija, organizovanje takmičenja i događaja, DSS radi na očuvanju i prenošenju znanja o sokolarstvu na buduće generacije, istovremeno negujući i promovišući kulturno bogatstvo i identitet našeg naroda.

Koje su glavne aktivnosti koje Društvo sokolara Srbije sprovodi u cilju očuvanja sokolarske tradicije?

Glavne aktivnosti koje Društvo sokolara Srbije sprovodi u cilju očuvanja sokolarske tradicije obuhvataju su redovno održavanje skupština društva radi donošenja zajedničkih odluka i planova za sprovođenje aktivnosti. Proslava Krsne Slave Sv. Trifun, što predstavlja važan događaj za sokolare i lovačku zajednicu. Organizacija i održavanje Međunarodnog Sokolarskog Skupa koji je značajan datum u istoriji društva i lovstva u Srbiji. Učešće na sajmovima lova radi edukacije i predstavljanja javnosti, kao i promocija sokolarstva i lovstva uopšte. Zaštita sokolarstva kao nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije kod UNESCO-a. Dodela mentora i praćenje razvoja sokolarske karijere novim članovima. Učestvovanje u javnim raspravama o donošenju zakona i pravilnika koji se tiču lovstva i sokolarstva. Organizacija seminara i javnih nastupa članova na temu sokolarstva radi edukacije i promocije ove tradicije.

Možete li nam reći nešto više o istoriji i tradiciji sokolarstva u Srbiji?

Sokolarstvo u Srbiji ima duboku istoriju koja seže u srednji vek, posebno u doba Nemanjića, kada je imalo izuzetno važnu ulogu kako u socijalnom, tako i u materijalnom smislu. Tokom tog perioda, sokolarstvo je bilo veoma cenjeno i zauzimalo je istaknuto mesto, što potvrđuju brojna umetnička dela, poput pesama, priča, slika, toponima, skulptura, grbova, zastava, izreka i poslovica. Primera radi, Turci Osmanlije su često koristili istrenirane ptice za naplatu poreza, posebno kada su oporezivali srpske manastire i crkve. Poznato je da su neki od tih manastira, poput Dečana, imali veze sa sokolarstvom, što se ogleda i u samom imenu manastira, jer reč "Đerekar" ili "Derekar" predstavlja stari naziv za sokolara. Stoga, ime Dečana bi se moglo slobodno prevesti kao "SOKOLARI" na savremeni srpski jezik. Međutim, tokom komunističke Jugoslavije, sokolarstvo je bilo zabranjeno, što je dovelo do prekida u tradiciji i oslabljivanja ove veštine u današnje vreme.

Kako Društvo sokolara Srbije sarađuje sa lovačkim udruženjima, Lovačkim savezom Srbije i institucijama u promovisanju sokolarstva?

Društvo sokolara Srbije ostvaruje saradnju sa lovačkim udruženjima na više načina. Prvo, saradnja je usmerena na komercijalne izlaske u lov, gde se realizuju aktivnosti neophodne za organizaciju i sprovođenje lova sa pticom. Takođe, članovi DSS se uključuju u lokalna lovačka udruženja koja omogućavaju treninge i lov sa pticom na terenima koja su dostupna članovima udruženja. Osim toga, DSS sarađuje sa udruženjima u organizovanju edukativnih manifestacija i pruža podršku u promociji lovstva među građanstvom svih starosnih grupa.

Koje su najveće izazovi s kojima se sokolari suočavaju danas u Srbiji?

Najveći izazovi sa kojima se sokolari suočavaju danas u Srbiji su mnogobrojni i složeni. To uključuje nerazumevanje lovačkih društava, nedostatak divljači, uništavanje staništa i trovanja divljači, razvoj saobraćajne infrastrukture, postavljanje žičanih ograda i elektrifikacija. Međutim, predrasude i nemar rukovodstava lovačkih udruženja se ističu kao glavna prepreka razvoju sokolarstva. Potrebna je izmena lovne osnove i usaglašavanje sa stručnjacima i rukovodstvom oko termina i lokacije terena za sokolarski lov, što često predstavlja izazov zbog nepopustljivosti većine. Takođe, problem predstavljaju i drastična odstupanja od preporučenih cena za sokolarski lov, što može rezultirati gotovo dvostrukom cenom u odnosu na lov puškom. Teško je uveriti ljude u benefite sokolarstva za lovstvo, lovni turizam i ekologiju. Dodatno, maligni uticaj nevladinih organizacija koje se bave degradacijom tradicionalnih vrednosti i nacionalnih znamenja dodatno otežava situaciju i čini svaki korak u sokolarstvu težim i skupljim.

Kako mladi ljudi mogu postati uključeni u aktivnosti Društva sokolara Srbije i učiti o sokolarstvu?

Mladi ljudi koji žele da se uključe u aktivnosti Društva sokolara Srbije mogu to učiniti tako što će se obratiti DSS putem e-maila na adresu Cette adresse e-mail est protégée contre les robots spammeurs. Vous devez activer le JavaScript pour la visualiser.. Nakon toga, DSS će im poslati literaturu, a prva godina članstva je namenjena teorijskoj pripremi i sticanju osnovnih znanja, uz tzv. stažiranje koje podrazumeva učešće u lovu i drugim aktivnostima društva sa ostalim članovima. Tokom te godine, novi član treba da položi lovački ispit ukoliko već nije, što mu omogućava da stekne lovnu kartu. Nakon pripremnog perioda, novi član može nabaviti pticu i uz pomoć mentora je uvodi u lov, nastavljajući da lovi tokom lovne sezone na divljač koju je odabrao.

Kakvi su planovi i projekti Društva sokolara Srbije za budućnost?

Planovi i projekti Društva sokolara Srbije za budućnost su usmereni ka održavanju trenutnog nivoa rada i aktivnosti, kao i ka zaštiti sokolarstva kao kulturne nematerijalne baštine Srbije kod UNESKO, što predstavlja izazovan zadatak. Naš cilj je uspostavljanje kontakta sa što većim brojem lovačkih udruženja i angažovanje svih zainteresovanih za saradnju u omogućavanju sokolarskog lova u njihovim lovištima. Neophodno je osigurati terene na kojima možemo redovno praktikovati sokolarski lov kako bismo nastavili sa našim aktivnostima.


Kako vidite budućnost sokolarstva u Srbiji i šire?

Vidimo budućnost sokolarstva u Srbiji i šire s optimizmom, iako će napredak biti spor i zahtevaće puno truda od istaknutih članova Društva sokolara Srbije. Sokolarstvo sve više dobija na popularnosti i prepoznaje se kao ekološki prihvatljiv način lova, što ga čini sve prisutnijim u razvijenim društvima. Takođe, primena sokolarstva u biološkoj zaštiti od neželjenih ptica, kao i njegova uloga kao turističke atrakcije ili edukativne predstave, doprinose širenju njegove popularnosti. Benefitima sokolarstva obuhvaćeni su kako opšti, tako i individualni aspekti, jer podstiče boravak u prirodi, fizičku aktivnost, odgovornost i posvećenost.

Koje su vaše vizije i ciljevi u tom smislu?

Radimo po planu i trudimo se da dođemo do što većeg broja zainteresovanih kako za sokolarstvo tako i onih koji žele da otvore svoja lovišta za nas, dobrodošli su i simpatizeri i sponzori.

Koje su najvažnije lekcije koje ste naučili tokom svog angažmana u Društvu sokolara Srbije?

Ništa se neće rešiti samo treba svi da budu uključeni i da rade na projektu za koji se zalažu. Ljudi su vrlo zatvoreni i teško prihvataju novine, najčešći je problem u komunikaciji između DSS i okruženja. Ali upornost se isplati i rezultati dođu!

Da li postoji neka posebna priča ili događaj iz vašeg iskustva u sokolarstvu koji biste podelili sa nama?

Svakodnevno se nižu doživljaji, što kroz konkretno lov, trening, razmnožavanje ptica, kroz poslovno angažovanje oko bio. z. Svaki lov ima svoje specifičnosti. Meni je lov mužijakom jastreba na svrake možda i najveći užitak, ne mogu da ne pomenem lov ženkom surog orla na srne, to je potpuno nadrealan prizor koji jednom kad doživite teško da ga se možete odreći. Takođe ženkom jastreba kokošara loviti zeca je prava poslastica za svakog sokolara.
Ali eto recimo da je jedan lov bio vrlo poseban. Te sezone smo Hani i ja radili mlade sure orlove. Mužjak za koga sam ja bio zadužen tada je bio u fazi učenja lova na lisice. To je vrlo delikatan i za mene jedan od najlepših sokolarskih lovova. Tada je trebalo uigrati tandem surog orla i Parson terijera, jamara koji je imao zadatak da isteruje lisice iz jama, a orao je trebao da ulovi lisicu ali ne i psa! Dugo smo birali rasu, konsultovali smo čuvene terijeraše u zemlji, regionu i svetu. Hari Herak iz Hrvatske je tada radio isto, on je bio zaslužan za to da odaberemo Parson terijera za tu namenu. Trebao nam je karakter koji će biti dovoljno uporan da potera lisicu iz jame ali ne i da ostane dole predugo. Tražili smo pogodan teren, poziciju za mene jer ja sam puštao orla.
Bilo je hladno jutro! Njiva sa mladom ozimom pšenicom i slanom na njoj, sunce topi kristale leda polako, zemlja se kvasi, blago neravan - brežuljkast teren u Sremu. Prišao sam postavio stolicu , sakrio se. Hani je uzeo malenog Parson terijera pod ruku kao veknu hleba, lagano uz vetar prišao do jame pustio psa i udaljio se. Posle 15-20 minuta pas izlazi , na poziv pokretom ruke vraća se do Hanija, zajedno se povlače daleko, u kola. Ja ostajem sa orlom na ruci, preslišavam se kako to sve ide u teoriji, pipam sokolarski nož za pojasom, tu je sve i sad čekam.
U trenutku lisica kao priviđenje viri do pola iz jame, ne vidim joj rep i kraj leđa. Ne vidi ni ona mene, orao je pod kapom nema pojma šta je pred njim. Vetar na nas! Samo ja znam šta se zapravo zbiva. Treba izdržati, savladati uzbuđenje nad dugo čekanom prilikom i ispitom za mene i orla. Čekam! Treba mi momenat kada se lisica da u beg jer je uznemirena u jami i sad ne vidi psa, a strah je ostao, ako je sad uplašim ode nazad u jamu. Ne mrda lisac - kao slika! Treba mi njegova panika, iznenađenje, ne smem ni da dišem! Razmišljam kako ga poterati , nemam rešenje sem strpljenja. U sledećem trenutku shvatam da kapitalan matori lisac juri uz vetar po zelenom žitu, ustajem i uz tradicionalan povik "orao" najavljujem puštanje i podižem paniku kod lisca i ujedno bodrim orla koji zna šta sledi nakon toga. Kapa je dole, orao sada vidi lisca , kreće u napad!
Jama iz koje je izašao lisac je bila gotovo 40 metara od moje pozicije i on je sad već na skoro 100 metara, a vetar duva. Bio nam je saveznik dok je trebalo isterati ga iz jame, sada radi protiv nas, ne može orao da leti i meni nije lako da trčim za njim i budem blizu da bih rešio ishod. Orao gura kroz vetar, ja za njim, a lisac nam beži po bregovima, njemu najlakše kroz vetar!
Sokolaru valja vikati dok trči, kada se love lisice orlom, da bi održao napetost i povećao paniku kod divljači, a i za orla je bolje da hvata plen u begu. Ptica je sve bliže , pokazuje nadmoć letenja nad trčanjem, jer njemu bregovi ne povećavaju dužinu putanje. Nakon gotovo 400 metara jurnjave mladi mužjak surog orla savršeno odrađuje manevar, pokazuje svoju silu i preko krila zalama let ka zemlji, sa visine pikira i hvata lisca desnom nogom za levu plećku. Kreće borba, lisica ujeda i nije lak plen u sokolarskom lovu. Šutira, grebe, reži i daje sve od sebe da se spasi! Orao brzo shvata da je lisčevo oružje u ustima, jer lisica je njegov prirodni plen, tada instiktivno hvata slobodnom levom nogom lisca za vrh njuške i uspeva da mu drži usta zatvorena, i dalje se prevrću, lisac se nogama opire o orla, pokušava da ga skine sa sebe. Neizvesno je, a ja nikad da stignem! Orlov i moj pogled u tom trenutku se susreću, traži me! Kroz trening i lov na zeca naučio je da sam ja blizu i brzo kreće gozba, računa na pomoć, sada sam još daleko i sve je na njemu. Nadam se ulovu, trčim kao lud. Sunce je otopilo slanu i sad je zemlja vlažna, vojvođansko blato mi se nakupilo na čizme - jedva noge dižem kao da imam okove. San u kom mi neki čudan magnet ne da nikako da stignem.
Konačno stižem ali sad i lisac vidi šta je po sredi. Jak je i krupan ne pamtim da sam ranije video tolikog, kapitalac! Ne mogu sebi da dođem od umora vetar me zaglušio, čujem da mi Hani nešto govori iza mene, ma samo razmišljam kako sad se bacati i uhvatiti orlijarskom rukavicom lisca tako da u koliko ga orao ipak pusti ja ne budem sledeći koga će lisac ujesti, a i orla treba paziti, lako ga mogu zgaziti, pasti na njega ili slično. Lisac kreće da nespretno beži predamnom noseći orla na sebi. Pada, prevrću se opet, lisac reži a orao prliče! Sve je neizvesno! Pogodan položaj u tom klinču između orla i lisca, uspeo sam, držim ga rukavicom za vrat, drugom rukom sam mu izmakao prednja noge i sad nema kud. Pribili ga uz zemlju i orao i ja! Taj osećaj i toplina njegovih nogu u mojoj desnoj ruci. Magnovenje! Hani trči zamnom sa psom pod miškom i viče "Rešavaj brzo!". Pas laje, iskezio se na scenu pred njim, ne zna se ko ima više adrenalina u krvi od nas - uspeli smo!

Sada orao jede meso ulovljene divljači, pas je uz njega, a nas dvojica skačemo i vičemo, onako blatnjavi kao da smo osvojili Mont Everest! To je bio prvi zabeležen ulov lisice na takav način u Srbiji u moderno vreme! I sad se ježim kad se setim tog jutra. Ostao je trofej kapitalnog lisca, fotografije, stečeno iskustvo i neizbrisivo sećanje. To je sokolarstvo!

Razgovarao: Dejan Džakula Fotografije: Privatna arhiva