Ekološki mostovi za divljač, ili ekodukti, su konstrukcije koje se koriste za omogućavanje životinjama da bezbedno prelaze preko saobraćajnica, naročito autoputeva ili brzih puteva ali i železničkih pruga. Ovi mostovi su dizajnirani kako bi obezbedili kontinuitet staništa i smanjili negativne uticaje fragmentacije na populacije divljih životinja.

Zeleni mostovi iznad auto-puteva i železnica predstavljaju ključnu inicijativu u spašavanju divljih životinja poput medveda, risova i vukova. Planiranje infrastrukture mora da se prilagodi kako bi se osigurala povezanost područja koja ti sisari naseljavaju i kroz koja migriraju. Auto-putevi i pruge često smanjuju njihovu teritoriju i presecaju njihove puteve kretanja, izlažući ih riziku. Zeleni mostovi, ili ekodukti, predstavljaju najefikasnije rešenje za ovaj problem, a već više od pola veka su standardna praksa u Zapadnoj Evropi zajedno sa tunelima namenjenim životinjama.

Ekološki mostovi za divljač su ključni alat u očuvanju biodiverziteta i smanjenju šteta na relaciji između saobraćaja i divljih životinja.

Evropa je lider u implementaciji ekoloških mostova, sa zemljama poput Holandije, Nemačke, Švajcarske i Švedske koje su pioniri u ovoj oblasti. Postoje stotine ekoloških mostova širom kontinenta, koji pomažu u održavanju migracijskih puteva za životinje kao što su jeleni, vukovi, medvedi, divlje svinje i mnoge druge vrste.
Prednosti ovih mostova su mnogobrojne. Oni su ključni u očuvanju biodiverziteta, omogućavajući životinjama da pristupe novim staništima, hrani i partnerima za razmnožavanje. Takođe, smanjuju rizik od sudara između vozila i divljih životinja, što smanjuje ljudske povrede i materijalnu štetu.
Ipak, iako su ekološki mostovi veoma korisni, postoje i neki izazovi i mane njihove primene. Jedan od najvećih izazova je visok finansijski trošak koji je potreban za izgradnju ovih konstrukcija. Takođe, izgradnja ekodukata zahteva precizno planiranje i saradnju između različitih sektora, što može biti složeno.
U Srbiji, primena ekoloških mostova je još uvek ograničena. Iako su postojale inicijative za izgradnju ovih mostova na nekim lokacijama, nedostatak finansijskih resursa i nedovoljna svest o značaju očuvanja migracijskih koridora za divlje životinje su glavne prepreke. Međutim, postoji potencijal za širenje ovih inicijativa u budućnosti, posebno uz podršku državnih organa, Lovačkog saveza Srbije, pojedinaca stručnjaka, fakulteta i lokalne zajednice.
Ekološki mostovi za divljač su ključni alat u očuvanju biodiverziteta i smanjenju šteta na relaciji između saobraćaja i divljih životinja. Dok su postignuća u Evropi impresivna, u Srbiji postoji prostor za unapređenje u primeni ovih mostova radi zaštite prirodne okoline i očuvanja divljih životinja. To zahteva ne samo finansijske investicije, već i kontinuiranu edukaciju i saradnju svih relevantnih aktera.
U regionu, ove ekološke pasarele su već prisutne u Sloveniji i Mađarskoj dok se njihova izgradnja sve više širi i na druge zemlje.

Postoji potencijal za širenje ovih inicijativa u budućnosti, posebno uz podršku državnih organa, Lovačkog saveza Srbije, pojedinaca stručnjaka, fakulteta i lokalne zajednice.

Karpati, kao planinski lanac koji se proteže kroz sedam evropskih zemalja, uključujući i Rumuniju i Srbiju, pružaju vitalno stanište za ove divlje životinje. U poslednjim zvaničnim izveštajima, procenjuje se da u celoj regiji živi oko 7.200 mrkih medveda, tri hiljade vukova i do 2.400 riseva. Ove vrste imaju važnu ulogu u očuvanju biodiverziteta, regulisanju populacija drugih životinja i održavanju prirodnog balansa.
Da bi se osigurala budućnost ovih divljih životinja na ovim prostorima, neophodno je uspostaviti saradnju među državama i stručnjacima, poboljšati informisanost javnosti o značaju očuvanja prirode, i implementirati odgovarajuće zakonske okvire koji će omogućiti izgradnju zelenih mostova i drugih ekoloških infrastrukturnih rešenja.

Autor: Dejan Džakula