Sve Novosti

Divljač

Srbija

Region

Najava događaja

Ekološki mostovi za divljač – ekodukti

Etoiles inactivesEtoiles inactivesEtoiles inactivesEtoiles inactivesEtoiles inactives
 

Ekološki mostovi za divljač, ili ekodukti, su konstrukcije koje se koriste za omogućavanje životinjama da bezbedno prelaze preko saobraćajnica, naročito autoputeva ili brzih puteva ali i železničkih pruga. Ovi mostovi su dizajnirani kako bi obezbedili kontinuitet staništa i smanjili negativne uticaje fragmentacije na populacije divljih životinja.

Zeleni mostovi iznad auto-puteva i železnica predstavljaju ključnu inicijativu u spašavanju divljih životinja poput medveda, risova i vukova. Planiranje infrastrukture mora da se prilagodi kako bi se osigurala povezanost područja koja ti sisari naseljavaju i kroz koja migriraju. Auto-putevi i pruge često smanjuju njihovu teritoriju i presecaju njihove puteve kretanja, izlažući ih riziku. Zeleni mostovi, ili ekodukti, predstavljaju najefikasnije rešenje za ovaj problem, a već više od pola veka su standardna praksa u Zapadnoj Evropi zajedno sa tunelima namenjenim životinjama.

Ekološki mostovi za divljač su ključni alat u očuvanju biodiverziteta i smanjenju šteta na relaciji između saobraćaja i divljih životinja.


Evropa je lider u implementaciji ekoloških mostova, sa zemljama poput Holandije, Nemačke, Švajcarske i Švedske koje su pioniri u ovoj oblasti. Postoje stotine ekoloških mostova širom kontinenta, koji pomažu u održavanju migracijskih puteva za životinje kao što su jeleni, vukovi, medvedi, divlje svinje i mnoge druge vrste.
Prednosti ovih mostova su mnogobrojne. Oni su ključni u očuvanju biodiverziteta, omogućavajući životinjama da pristupe novim staništima, hrani i partnerima za razmnožavanje. Takođe, smanjuju rizik od sudara između vozila i divljih životinja, što smanjuje ljudske povrede i materijalnu štetu.
Ipak, iako su ekološki mostovi veoma korisni, postoje i neki izazovi i mane njihove primene. Jedan od najvećih izazova je visok finansijski trošak koji je potreban za izgradnju ovih konstrukcija. Takođe, izgradnja ekodukata zahteva precizno planiranje i saradnju između različitih sektora, što može biti složeno.
U Srbiji, primena ekoloških mostova je još uvek ograničena. Iako su postojale inicijative za izgradnju ovih mostova na nekim lokacijama, nedostatak finansijskih resursa i nedovoljna svest o značaju očuvanja migracijskih koridora za divlje životinje su glavne prepreke. Međutim, postoji potencijal za širenje ovih inicijativa u budućnosti, posebno uz podršku državnih organa, Lovačkog saveza Srbije, pojedinaca stručnjaka, fakulteta i lokalne zajednice.
Ekološki mostovi za divljač su ključni alat u očuvanju biodiverziteta i smanjenju šteta na relaciji između saobraćaja i divljih životinja. Dok su postignuća u Evropi impresivna, u Srbiji postoji prostor za unapređenje u primeni ovih mostova radi zaštite prirodne okoline i očuvanja divljih životinja. To zahteva ne samo finansijske investicije, već i kontinuiranu edukaciju i saradnju svih relevantnih aktera.
U regionu, ove ekološke pasarele su već prisutne u Sloveniji i Mađarskoj dok se njihova izgradnja sve više širi i na druge zemlje.

Postoji potencijal za širenje ovih inicijativa u budućnosti, posebno uz podršku državnih organa, Lovačkog saveza Srbije, pojedinaca stručnjaka, fakulteta i lokalne zajednice.


Karpati, kao planinski lanac koji se proteže kroz sedam evropskih zemalja, uključujući i Rumuniju i Srbiju, pružaju vitalno stanište za ove divlje životinje. U poslednjim zvaničnim izveštajima, procenjuje se da u celoj regiji živi oko 7.200 mrkih medveda, tri hiljade vukova i do 2.400 riseva. Ove vrste imaju važnu ulogu u očuvanju biodiverziteta, regulisanju populacija drugih životinja i održavanju prirodnog balansa.
Da bi se osigurala budućnost ovih divljih životinja na ovim prostorima, neophodno je uspostaviti saradnju među državama i stručnjacima, poboljšati informisanost javnosti o značaju očuvanja prirode, i implementirati odgovarajuće zakonske okvire koji će omogućiti izgradnju zelenih mostova i drugih ekoloških infrastrukturnih rešenja.

Autor: Dejan Džakula

Lov i još ponešto©2019-2023 Sva prava zadržana. Design & SEO by Lov i još ponešto

Radio Lovac uživo

Search