Ako mislite da je pucanje na fazane previše dobro za moje goste, sažvaćite ovo!

Pošto smo sada u sezoni, pravo je vreme da se pozabavimo pitanjem "pucanja na fazane".

Veoma uživam u tome, ali sam svestan da svi vegetarijanci — kao i nekoliko entuzijastičnih mesojeda — misle da je odvratno da u današnje vreme, horda, uglavnom pijanih ljudi sme da divlja po selu u odelima od tvida i Rendž Roverima, ubijajući Božija mala stvorenja iz zabave.

Poštujem ovu tačku gledišta. Jer ako bih uzgajao štence na svojoj farmi, a zatim ih pustio iz njihovih obora kako bi moji drugovi pokušali da ih upucaju dok su trčali u zaklon, bio bih poslat u zatvor, i to s pravom. Ali fazani i jarebice koje uzgajam, a zatim puštam iz njihovih kaveza da mogu da budu odstrljeni, nisu psi. Oni jedva da se kvalifikuju kao stvorenja jer imaju inteligenciju daske za peglanje i ličnost liberalnih demokrata.

Ima toga još. Ako ste mesožder, prihvatićete da životinja treba da bude mrtva pre nego što izvadite ren i zamahnete nožem i viljuškom. Što znači da neko mora da je ubije.

Pa šta to govoriš? Da osoba zadužena za ovaj zadatak mora biti nezadovoljna zbog toga? Da on ili ona ne smeju da dele šale sa svojim kolegama u klanici? I da ne bi trebalo da bude tihog flertovanja oko aparata za vodu?

Naravno da ne. Dakle, ako kažete da čovek može da bude srećan dok se bavi poslom pretvaranja krave u govedinu, zašto se onda ja ne mogu zabavljati dok pucam u svoje fazane? Ili da budemo precizniji, pucanje u komadić neba gde je nekoliko trenutaka ranije bio fazan. Nisam dobar strelac.

Iako ima i gorih. Postoji priča koju sam jednom čuo o poznatom džokeju koji je otišao na gađanje fazana. Neću reći njegovo ime ovde, osim da kažem da počinje na P i završava se na igott. U svakom slučaju, kada je ptica izašla iz šume ispred njega, podigao je pušku i počeo da ga prati. Njegov nosač, koji je stajao pored njega, pomislio je da to radi iz smeha i počeo je da brine samo kada se ptica približila liniji „pušaka“ — oni su ljudi u odelima od tvida — jer jedina stvar koju nikada ne radite, osim pucanja u pticu na tlu, jeste uperiti pušku u nekoga. Nikad.

Na kraju, kada je zamahnuo puškom prema ljudima, instruktor, "rumeno lice" je bio primoran da interveniše, pitajući šta naš bezimeni prijatelj tačno radi. I dobio je odgovor: "Čekam da stane."

To je stvar sa odstrelom fazana. Ne bi trebalo da bude lako. Ptica mora da leti kada pucate na nju, a čak i tada ne samo da krstari u visini glave. Pucanje fazana na nisko se smatra veoma lošom formom. Mora da bude visoko, poput Telstara, i uleće i izlazi iza oblaka dok vrišti prema vama brzinom od 45 milja na sat.

To znači da ne smete da ciljate direktno na nju, jer dok ne odlučite da pucate i kada povučete okidač i hitac pređe rastojanje do ptice, to će biti davno nestalo. Treba pucati ispred njega. Veoma ispred. Rečeno mi je da su u ratu protivavionski topnici morali da pucaju milju ispred Hajnkela ako su hteli da ga pogode. Milja!

Teško je odrediti koliko daleko ispred ptice treba da pucate. Zato što morate izračunati brzinu ptice i vetar i uzeti u obzir činjenicu da će na udaljenosti od 70 jardi vaš hitac opasti za možda 14 inča. I to morate da uradite za milioniti deo sekunde. Neverovatno neki ljudi mogu, čak i sa sačmaricama male snage sa kalibra 20. Neki čak mogu da odrede putanju, znajući tačno gde da ustrele pticu tako da ona sleti na glavu kolege lovca. AA Gill je pokušavao da mi to radi sve vreme.

Srećom, i on je bio je i beskorisan. Zato što će vas fazan koji vam udari u glavu brzinom od 45mph ubiti. Ptica koju sam jednom upucao završila je na drugarovom Range Roveru i posle je izgledalo kao da je neko sletio helikopterom na haubu. Šteta je bila ogromna.

A sada se osećate neprijatno jer čitate o klanju ptica kao da je neka šala. Hmm. Da, ima lovova gde su ptice pucane na zemlji nakon što se završi dan opijanja i to je neodbranjivo. Ali na mom snimanju, svi gosti i svi batinaši idu kući sa svojom večerom. Zaista pucamo u hranu. Osim kad mi je jednom dosadilo pa sam pucao u pastrmku. To je bilo prilično nejestivo.

I to nije hrana koja je uzgajana u šupi, na veštačkom svetlu, do kolena u sopstvenom izmetu kao piletina koju danas jedete za ručak. Fazan može da odleti u bilo kom trenutku, ali bira da se mota okolo jer je hranjen i napojen i ima dom. Ima istinski srećan život.

Postoji li bolji način da se ubije od pucanja? Pa, pretpostavljam da bih mogao da mu se prišunjam u maskirnom odelu i zadavim ga, ili da ga udarim štapom po glavi, ali da li bi to bilo bolje? Nisam siguran da bi. S obzirom na izbor, definitivno bih više voleo da me upucaju.

I ima još toga. Kada se lovi, pažljivije se upravlja šumom u kojoj ptice žive, nego da se ne lovi. Lovci uklanjaju ono što je loše i ostavljaju natpise oko ivica šume i sve to čini život boljim i insektima i drugim pticama.

Gledate šta leti iz useva pre nego što fazani polete u vazduh. Stotine i stotine ptica pevačica, ptica koje ne bi imale šta da jedu i gde da se sklone da nije bilo Ruperta, Ruperta, Ruperta i Najdžela.

A od ove godine pa nadalje divljač neće biti toliko puna olova jer se olovna sačma postepeno ukida. Umesto toga moramo koristiti alternative kao što je čelik. Nisam siguran zašto, jer ne mogu da zamislim da je pticama stalo na bilo koji način. Vranama da. One tačno znaju koje oružje imate i koju municiju koristite i uvek lete van dometa. Generacije fazana, s druge strane, stalno dolaze na vas, nadajući se da će, ako rade istu stvar iznova i iznova, rezultat jednog dana biti drugačiji. I zato me stalno preleću, jer obično promašim.

Shvatam da Kris Pekam želi da se zabrani pucanje fazana, ali mislim da greši. Mislim da ako ne bi bilo pucanja, zemljoposednici bi se manje trudili da čuvaju svoju zemlju. Mislim da bi veliki broj seljaka koji zarađuju za život od lova izgubili posao.

Mislim da bi šume bile srušene buldožerima da bi se napravilo mesto za nešto što je profitabilno, i mislim da ne samo da bismo imali manje izbora šta da jedemo, već i da bi ono što bi nam se nudilo bilo nekako manje korisno.

Dakle, svakako, kampanja za okončanje pucnjave na svaki način, ali znajte ovo. Ono što vi zapravo radite je vođenje klasnog rata. Ne pokušavate da poboljšate život fazana, jer je već jako dobar i iskreno vas nije briga ni u jednom slučaju. Ne. Ono što zapravo radite jeste da pokušavate da zagorčate Rupertov život i to mi se čini pomalo sitničavim...

Izvor:www.thetimes.co.uk autor:Džeremi Klarkson

Preveo sa engleskog Dejan Džakula