Nedelja. Hladno zimsko jutro. Po navici, u lovački dom došao sam među prvima. Po svemu sudeći, bio je to početak jednog uobičajenog lovnog dana.

Vatra u staroj peći je već gorela, ali ne dovoljno dugo da bi zagrejala veliku salu u kojoj smo se okupljali. Hladnoća i radoznalost podigli su me sa stolice i naterali da malo pogledam stare fotografije koje krase prostorije lovačkog društva Erdevik. Te fotografije, uramljene u starinske pozlaćene ramove stoje na istom mestu već decenijama. Pokušavaju da sačuvaju od zaborava neke događaje i ljude, a i same su zaboravljene. 

Među svim crno-belim fotografijama pažnju mi je privukao jedan mali uramljeni dokument. Kada sam ga malo bolje pogledao video sam da je to „Članska karta saveznog lovačkog udruženja“ iz 1924. godine. Sama činjenica da ispred mene stoji nešto toliko staro, privukla me je da ga skinem sa zida, obrišem prašinu i pogledam malo detaljnije šta na  tom dokumentu piše. Potrudio sam se da pročitam već izbledeli tekst napisan sitnim slovima. Tada, kao da je vreme stalo. Nisam mogao da verujem svojim očima. Oduvek sam lov i lovce posmatrao sa poštovanjem, a ovaj dokument mi je pokazao da su lovci nekada bili privilegovani članovi zajednice. 

Tekst koji me je uverio u to, nalazi se na poleđini članske karte, ispod kalendara lova i glasi:

"Ministar saobraćaja odobrio je 17. jula 1921. g. Br. 10591 članovima Saveznih Lovačkih Udruženja podvoz upola cene na Državnim Železnicama i Brodovima kad idu u lov. Podvozne se karte uzimaju na polaznoj stanici pošto lovac pokaže na blagajni "Dozvolu" za nošenje oružja sa svojom fotografijom, lovačku ispravu Ministarstva šuma i rudnika i Člansku kartu svojeg saveznog udruženja, snabdevenu potpisom (predsednika i sekretara) i pečatom Uprave Glavnoga Saveza Lovačkih Udruženja, za tekuću godinu. Lovci i kerovi voze se železnicom III klasom, a na parobrodu II.

Rastojanje 50 kilometara od polazne stanice."

Koliko smo danas daleko od ovakvih vrsta povlastica koje su nekad lovci imali I šta mislite da je uzrok tome da lovci više nisu privilegovani građani? Ima li nade za nas?

Darko Korda