Arktički zečevi mogu da odu veoma daleko. Pripadnik Lepus arcticus-a u severnoj Kanadi putovao je dalje nego što je iko znao da je moguće da ova rasa putuje.

BBYY, kako je odrasla ženka poznata, napravila je divlji trk od više od 388 kilometara za 49 dana – što je najveća udaljenost ikada zabeležena među arktičkim zečevima, zečevima ili bilo kojim drugim rođacima – izveštavaju istraživači.

– Pomisliti da je tako mala životinja, koja živi u tako ekstremnim uslovima, putovala u proseku osam kilometara dnevno tokom sedam nedelja, zaista je zapanjujuće, kaže Džoel Berger, ekolog sa Državnog univerziteta Kolorado u Fort Kolinsu i viši naučnik u Društvu za zaštitu divljih životinja u Bronksu, koji nije bio uključen u studiju.

Arktički zečevi – koji su otprilike teški kao kućne mačke, oko četiri kilograma – poželjan su plen lisica i vukova u arktičkoj tundri. S obzirom na važnu ulogu zečeva u arktičkoj mreži ishrane, ekolog koji proučava sisare, Domink Bertoks, sa Univerziteta Dominque Berteaux of the Université du Québec à Rimouski, želeo je da sazna kako se životinje kreću po sušnim predelima.

Godine 2019, Bertoks i kolege su postavili ogrlice za satelitsko praćenje na 25 zečeva uhvaćenih u blizini severnog vrha ostrva Elsmere u Nunavutu, Kanada. Dok su zečevi brzo odskakali, istraživači nisu imali pojma da stvorenja počinju neverovatnu ekspediciju preko tundre, kaže Berto. To je zato što zečevi i njihovi rođaci, zvani lagomorfi, obično provode svoje živote na jednoj poznatoj teritoriji gde je hrane u izobilju i lako ju je pronaći.

Arktički zečevi su poneli taj trend, a većina je putovala između 113 i 310 kilometara. Niko se nije približio BBYY, koja je preminula od nepoznatih uzroka oko mesec dana nakon što je stigla na svoje konačno odredište.

Da bi zec izdržao tako opasno putovanje, mora da izbalansira potrebu da pronađe hranu, a da ne postane hrana, kaže Denis Marej, kopneni ekolog sa Trent univerziteta u Piterboru u Kanadi, koji nije bio uključen u posao. To čini BBYY-jin izlet još impresivnijim, kaže on.

Berto i kolege se nadaju da će podaci iz BBYY-a i drugih zečeva pomoći da se stručnjaci informišu o strategijama očuvanja ekosistema polarnih pustinja. Ali čak i u ovoj ranoj fazi, uzbudljivo je pronaći nešto neverovatno u životinji za koju smo mislili da dobro poznajemo, kaže Berto.

izvor:sremskevesti.rs