Mnogi građani su procenili da im je lakše da se odreknu svojih pištolja i pušaka nego da se bore sa komplikovanom procedurom preregistracije.

Oružje u Srbiji nikad nije bilo jeftinije, a upućeni kažu da je to posledica toga što se građani masovno odriču pušaka i pištolja jer nemaju novca, a ni živce, da se bore sa nametima, papirima i dozvolama koje je doneo novi zakon o oružju i municiji. Oni koji prodaju svoje puške i pištolje vode se logikom – bolje da uzmem bilo šta nego da oružje poklonim državi.

Duško Ilić, iz Nacionalne asocijacije za oružje Srbije (NAOS) kaže za „Politiku” da u našoj zemlji trenutno ima nešto manje od 900.000 komada legalnog oružja koje je u vlasništvu oko 580.000 ljudi i da taj broj iz dana u dan pada jer je poslednjih godina „trend” da se građani odriču svog oružja zbog skupe preregistracije.

„Sve je to posledica nameta koji su prema mom mišljenu neosnovani i protivzakoniti”, naglašava Ilić.

Naš sagovornik, koji je ceo radni vek proveo kao policajac, smatra da Zakon o oružju i municiji mora da se liberalizuje.

„Utisak je da EU i Evropska komisija pišu kojekakve direktive u vezi sa oružjem. Te direktive važe za male države, za nove članice i naročito za države kandidate za ulazak u EU. I onda se nad tim zemljama trenira strogoća. Traže nam nemoguće stvari, a njihove države to ne poštuju. Na primer, Češka je promenila ustav da bi izmenila zakon o oružju i municiji. Česi su građanima izdali 300.000 dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost. A kod nas građani imaju muku da preregistruju dozvolu za pištolj koji uredno poseduju 20-30 godina”, navodi Ilić.

Rok za preregistraciju oružja u Srbiji je sa 5. marta 2020. godine odložen za dve godine, to jest do 5. marta 2022, odlučila je Skupština Srbije, koja je i izglasala izmene Zakona o oružju i municiji. Do ovog odlaganja došlo je jer oko pola miliona građana nije pokrenulo postupak za zamenu oružnog lista upravo iz razloga komplikovane procedure. Prema mišljenju članova NAOS-a, zamena starih oružnih listova za nove biometrijske nije uspela u datom roku zbog nepoštovanja stečenog prava građana.

„Kada menjamo ličnu kartu ili pasoš plaćamo samo vrednost tog dokumenta, a u slučaju oružnih listova plaća se taksa kao da osoba tek prvi put registruje oružje, radi se terenska provera, traži se niz dokumenata, i kao najvažnije, ne poštuje se stečeno pravo”, kaže Ilić.

Zbog svega ovoga, pojedini građani su procenili da im je lakše da se oružja jednostavno odreknu. Neki su ga poklonili državi dok su pojedini na prodaju stavili kvalitetne pištolje i puške koje nude za „male pare”. Domaći pištolj ’tetejac’ može da se kupi po ceni od 20 do 50 evra. U ponudi ima i pušaka. Lovački karabin sa optikom može da se nabavi za 120 evra.

„Više vredi optika i futrola nego što je celokupna cena sa tom puškom. Pištolji i revolveri koji su koštali od 1.500 do 2.000 evra, ili maraka svojevremeno, sada se prodaju za 200-300 evra”, objašnjava Ilić.

Kada je reč o nelegalnom oružju u Srbiji, naš sagovornik naglašava da niko nema tačnu evidenciju o tome kao i da je to tamna statistika.

„Kriminalci oružje nabavljaju na crno ili dolaze do njega krađom legalnog oružja koje kasnije pređe u ilegalno. Niz stvari utiče na to. Veći priliv ilegalnog oružja ljudi su doneli sa ratišta. Država ne zna koliko ga ima i kod koga se nalazi. Reč je uglavnom o vojnom oružju ali ima i civilnog”, kaže Ilić.

Naš sagovornik navodi i nekoliko apsurdnih situacija koje su primećene tokom preregistracije oružja.

„Dugogodišnji lovac podnese zahtev i nakon provere obaveste ga da nije podoban i rešenjem mu oduzmu oružje. Nisu došli pre toga, ako je, na primer, napravio neki problem – tuču, nasilje u porodici, pretnju... nešto što ga čini nepodobnim da poseduje oružje. Rešenje o oduzimanju oružja nije isprovocirano nekim njegovim krivičnim delom nego zato što je zbog novih pravila došao u policiju da podnese zahtev za preregistraciju. Na taj način se od poštenih i lojalnih građana stvaraju neprijatelji države. Od tog trenutka taj čovek počinje da mrzi svoju državu jer mu je uskratila neko pravo koje je uživao decenijama”, objašnjava Ilić.

On dodaje i da je ružna pojava to što se pojedini referenti u policijskim upravama drznu da kažu građanima da ne podnose džabe zahtev za oružje za ličnu bezbednost jer navodno načelnik to ne odobrava nikome.

„Ili, kada građani već podnesu zahtev za preregistraciju isto im to govore i odmah im nude opciju da se odreknu oružja u korist države”, zaključuje Duško Ilić.

Otvoreno pismo

Nacionalna asocijacija za oružje Srbije uputila je i otvoreno pismo političkim strankama nekoliko dana pre održavanja izbora 2020. Članovi NAOS-a u pismu su tražili da nova vlast omogući bolje propise za vlasnike oružja. Naglasili su i da legalni vlasnici oružja za ličnu bezbednost plaćaju neprimeren godišnji porez na registrovano oružje (koji skoro da ne postoji nigde u svetu) a koji često iznosi više od vrednosti samog oružja. Kritikovali su i zakon o oružju i municiji iz 2015. koji je građanima naneo veliku štetu u smislu ne poštovanja stečenog prava i naplaćivanja već jednom plaćenih taksi.

izvor:politika.rs