Dugo očekivani bizoni, jedan mužjaka i četiri ženke su stigli u Srbiju iz Poljske.

Po dolasku je obavezan karantin od 40 dana kako bi se jedinke prilagodile na novu sredinu i saživele sa jelenima sa kojima će deliti teritoriju.

Zahvaljujući zajedničkoj saradnji NP”Fruška gora” sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, porodica bizona koju sačinjavaju četiri ženke i jedan mužjaka su stigli u svoj novi dom. Smešteni su na jednoj od najlepših lokacija u Nacionalnom parku. Nakon obaveznog karantina i perioda adaptacije, bizone će imati priliku da upoznaju i svi posetioci. 

Višegodišnje čekanje

Naime, prilikom prikupljanja dokumentacije, naši zakoni nisu prepoznavali bizone kao životinjsku vrstu. Nekoliko godina je proteklo u čekanju, da bi se na kraju shvatilo u čemu je bila greška – Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je u dokumentaciji naveo reč „reintrodukcija“ umesto „introdukcija“. Ovo je naizgled sitnica, ali reintrodukcija podrazumeva ponovno naseljavanje neke životinjske vrste, što dalje zahteva dostavljamje dokaza da je vrsta nekada nastanjivala to područje.

Pošto je namera uprave Nacionalnog parka „Fruška gora“ bila da kroz donaciju dovedu jednu porodicu bizona, postupak pribavljanja dokaza da su bizoni nekada nastanjivali Frušku goru bio bi previše obiman i skup posao. Stoga su ušli u nov postupak prikupljanja dokumentacije za donaciju, ovaj put sa rečju „introdukcija“, što podrazumeva prvo naseljavanje neke vrste na neko područje.

Nakon reintrodukcije evropskog jelena i  introdukcije muflona, u Nacionalni park Fruška gora pre tri dana stigli su i evropski bizoni, vrsta životinja koja je do nedavno bila potpuno zaboravljena na ovom području. Smatra se da je poslednji bizon u našoj zemlji odstreljen pre više od 200 godina, a Fruška gora je novo mesto u Evropi na kojem ponovo počinju da se razmnožavaju ove i danas fascinantne životinje.

Pre skoro 100 godina, evropskih bizona je u Evropi bilo svega pedesetak. Krajem sledeće godine kada se zaokružuje vek od početka borbe za njihovo očuvanje, stručnjaci procenjuju da će ih na istom prostoru biti više od 10 hiljada. Jedan mužjak i četiri ženke poreklom iz Poljske, već treći dan žive u svom novom domu, na Fruškoj gori. 

Puštanje ovih bizona u karantinski deo koji je pripremljen ranije za njihovu adaptaciju, zaista je veliki događaj ne samo za NP “Fruška gora” već i za celu Srbiju. Pre 5 godina kada smo posetili nekoliko rezervata evropskog bizona u Evropi, bili smo fascinirani ne samo veličanstvenošću ovih životinja i njihovim značajem za eko sisteme, već i time kolika su turistička atrakcija. I poželeli smo to i u našoj zemlji. Ideja i želja su se rodile brzo ali smo pristupili pripremama ovog razvojnog Projekta  vrlo pažljivo i studiozno. Zahvaljujući prvenstveno Vladi Republike Srbije koja je stala uz nas i podržala našu inicijativu, kao i Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu poljoprivrede evo, dočekali smo dan kada su iz Poljske stigli evropski bizoni i sada ih zajedno gledamo u četrdesetodnevnom periodu karantina i adaptacije, nakon čega će i građani moći da ih vide i dožive isto - ne krije zadovoljstvo Radoslav Krunić, direktor NP “Fruška gora”.

Ideja o (re)introdukciji zubra u Srbiji: Površnost pristupa i neznanje 

U prethodnim godinama, jedinke ovih bizona pažljivo su birane od strane najvećih svetskih i evropskih stručnjaka životinjske genetike i očuvanja prirode, koji su iz Poljske i Španije stigli u pratnji bizona kako bi pomogli stručnim licima iz JP "Nacionalni park Fruška gora" da ceo proces prođe besprekorno. Ceo njihov transport je pomno praćen, kao i ispuštanje u unapred pripremljeni prostor na Fruškoj gori. 

Divno je videti ih dvadesetčetiri sata nakon transporta da su smireni i da se u novoj sredini ponašaju kao da su oduvek tu. Ovo su mlade jedinke, mužjak je star dve godine, dok su ženke uzrasta od dve do tri godine. To znači da će uskoro svi biti potpuno polno zreli, te su neke procene da bi ste prvu mladunčad mogli dobiti već za možda godinu dana, najviše dve - rekla je Vanda Olek Piasečkasa, profesorka na Univerzitetu u Varšavi, koja je vodeći svetski stručnjak za evropskog bizona. 

Ma koliko svi jedva čekali da ih vidite, sačekajte da prođe period karantina i adaptacije.

Profesorka Vanda Olek Piasečkasa je  zajedno sa kolegom iz Španije, obišla  mesto na Fruškoj gori u kom su novopristigli bizoni smešteni i gde će danonoćno biti praćeni 40 dana, nakon čega će tek biti moguće da ih uživo vide građani Srbije i svi posetioci našeg najstarijeg Nacionalnog parka. 

Ja sam pre pet godina prvi put došao na takozvano izviđanje terena i procenjivanje da li je ovaj deo prirode podoban za uzgoj evropskog bizona. Sada sam se vratio da svedočim realizaciji ovog fantastičnog projekta, ali i da podsetim da su ovo velike i divne životinje koje mnogo doprinose očuvanju prirode te, ma koliko svi jedva čekali da ih vidite, budite strpljivi dok se one same prvo ne adaptiraju, što je najbitnije. Lepo se hrane danas (prvog dana od svog dolaska) što znači da nisu pod stresom i ovi Poljaci mogu polako već da stvaraju srpsko poreklo - našalio se Fernando Moran Kastiljo, rukovodilac španskog projekta Centra za očuvanje evropskog bizona. 

Ovaj međunarodni program inače, potekao je od doktora biologije Srđana Dimitrijevića i direktora JP "Nacionalni park Fruška gora” čime su pokrenuti ideja, potom donacija doktora Dimitrijevića i danas realizacija za prvih pet jedinki bizona za početak projekta njihovog očuvanja i promocije.

Zanimljivosti o evropskim bizonima

Kao rezultat dugoročnog sprovođenja kontinuiranih mera zaštite, populacija evropskog bizona u divljini porasla je sa oko 1800 jedinki u 2003. godini na preko 6200 u 2019. godini. Nakon što su poslednje jedinke u divljini odstreljene u Bjeloveža šumi i na Kavkazu 1921. i 1927, preostali bizoni su opstajali samo u zatočeništvu. Prvi program za povratak u divljinu sproveden je 1954. godine. Danas se najveće subpopulacije ove vrste nalaze u Poljskoj, Belorusiji i Rusiji. Trenutno, u Evropi postoji 47 krda bizona koja se slobodno kreću, od kojih je najveće krdo u Bjeloveža šumi na granici Poljske i Belorusije i broji oko hiljadu jedinki. Ženka bizona kao i domaća krava, nosi mladunče devet meseci. Evropski bizon postao je simbol ambicioznih poduhvata očuvanja velikih divljih prostranstva u Evropi. Ovaj petogodišnji projekat NP “Fruška gora” realizovan je uz podršku Vlade republike Srbije, Ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva poljoprivrede, a realizaciju je podržala i ambasada Poljske u Srbiji.

NP”Fruška gora”