Veliko je zlo, nesreća, za naše lovačke organizacije, u kojima se tera politika. Mnogi svoj prvi položaj u organizacijama iskorišćavaju u političke i partijske svrhe, što se ne sme dozvoliti. Izlišno je dokazivati i zamarati, da politika otvara put razdoru, svadji i nesporazumu. Isključuje, slogu, jedinstvo, kao i uslovne potrebe za konsolidaciju našeg lovačkog života. 

Takvi često naginju despotizmu, a demokratiji okreću ledja. Hoće svu vlast u svoje ruke, mada se to kosi sa pravilnikom društvenim i najelementarnijom skromnošću.

Prema ovakvima, gde ih ima, ne možemo imati obzira. Njihov politički uticaj, kao glavno zanimanje, još u klici ugušiti, ili u najgorem slučaju sa uticajnog mesta odstraniti. Trećega nema.

Koliko ovo važi za manje seoske organizacije, to treba da važi i za naše lovačko vodjstvo u zemlji. Mi ne trebamo ni u vodjstvima ljude od parade i bez akcije, te pri izborima, kada svoje biračko pravo iskorišćavamo, ispitujemo savesno i objektivno osobine i stručne sposobnosti, nacionalizam ljudi, koje za prve položaje preporučuju, gurnuvši u stranu sve druge lične i prijateljske veze i partijsko obeležje. 

Naš je zadatak stvoriti lovačku selekciju, jer ćemo samo njome moći stići onoj meti, na koje su sve oči naše lovačke publike uprte.

Ne treba birati figurante, ni one koji daju samo ime organizacije, a u njenom radu ne učestvuju, već treba birati oprobane lovce u prvom redu, onda one koji su sami disciplinovani i koji će svojim radom i autoritetom znati i druge disciplinovati. Mi iz prakse znamo da energični funkcioneri (ma u kojoj organizaciji) nailaze često na otpor manje disciplinovanih članova i da radi toga često bivaju nepravedno napadani, što je i razumljivo, jer bi oni lovački nevaspitani (ma iz koje društvene klase bili) najredje bez kontrole eksploatisali terene, za koje nisu nikad ništa investirali, a niti se trudili, da upoznaju pravi i razuman lov. Takvi funkcioneri ne smeju klonuti duhom u borbi za opšti stvar, već moraju na svom položaju ustrajati i tražiti što više puteva i načina, da bude svoje manje savesne drugove koji je pravi lovački put i koji vodi podizanju i racionalnom ekonomisanju sa lovištem. Oni moraju stalno propagirati druželjublje i medjusobno poštovanje, stišavati političke i druge strasti, držati predavanja, čitati i tumačiti pravila, referisati o lovnim prilikama ostalih kulturnih država, stvarati fond za sakupljanje lovačkih trofeja, lovačke čitaonice, fond za nagrade čuvarima (prijaviteljima krivolovaca i drugim organima) lova, voditi uredno administraciju itd. Sve to ne iziskuje niti mnogo truda, a niti previše materijalnih žrtava, pa je uz malo dobro volje lako i sprovodivo. 

I našoj organizaciji treba svaki pojedinac da se trudi i bude prvi medju prvima, te će tim dobrim primerom dati podstreka i volje za rad i onim malodušnijim kolegama.

Niko ne treba da čeka samo na tudju i sporednu pomoć, na zakon, na Savez, na vlast itd. već neka u prvom redu čini sam svoju dužnost. Pored medjusobne tolerancije mora biti u svakom lovačkom udruženju i autoriteta, stručnog tj. mora biti nekolicina onih stručnih koji zapovedaju, a više onih koji zapovedi izvršavaju; to važi za svaku organizaciju.

Ne sme biti zavisti, egoizma, žučnosti i dr. medju članovima, jer to dovodi u pitanje opstanak organizacije. Organizacije se zato i stvaraju, da se svi zainteresovani dobrovoljno pokore jednoj disciplini i jednoj težnji za postignuće zajedničkog cilja.

Pojašnjenje!

Možda nekima nedovoljno precizan tekst koji je objavljen sa ciljem podrške aktuelnom nastojanju da se sanira LSV, neprimereno je napadnut po nečijem nalogu!

Naime, pojedinci iz smenjene garniture LSV pokušavaju da izguraju nekog od političkih aktivista na čelo vojvodjanskih lovaca, što smo već slično videli sa Šormazom na čelu srpskog lovstva.

Likovi, koji poput aktivista idu od vrata do vrata sakupljajući sigurne glasove, ne bi li dobili radno mesto u komunalnom preduzeću, su ovaj tekst dočekali na nož.