Lov koji poznajemo je na izdisaju nastavili se ovako!

Prozivke i zavist pojedinaca na društvenim mrežama. Kolega za kolegu više ne postoji. Postoji da jedan drugog “predje” za 10-20 eura, u korist trećeg poznanika.

Bitno je samo koliko je ko, kako, sa čim i gde odstrelio...

Podeljena udruženja, društva, grupe. 

Svako gleda da svom uticajnom poznaniku učini. Znanje i stručnost na poslednjem mestu. 

Lovačka etika toliko nisko, da se ni lovački savezi ne mogu pohvaliti tom najbitnijom odlikom! 

Sakrivamo organizaciju zajedničkog lova kao da smo gradjani trećeg reda. Da nas onaj zavisni što ne može da dodje zbog nekog razloga ne prijavi. Sami sebe nipodaštavamo raznim postupcima! 

Ukradeni lovački psi se preprodaju. 

Na kraju sezone sve aždaje i sokolovi se prodaju!?!

Lovac je i kinolog?!?

Kada si poslednji put iskreno pohvalio kolegu i način njegovog uzgoja lovačkog psa?  A voliš kad ti istera pred nišan?!

Takozvani zašitari nas progone na svakom ćošku. Napadaju i vredjaju službena lica. Policija ćuti. Lovačka komora ćuti! Savezi ćute. Udruženja ćute! Društva ćute!

Svako misli samo na sebe, i na svoju funkcijicu, na svoj ćar. Sabira sigurne glasove u upravnom odboru, medju delegatima! 

Novac za unapredjenje lovstva potrošen na “trice i kučine”. Divljači sve manje. Uzurpiranih prirodnih staništa i uzoranih kanala sve više. Na sve to i veoma loše klimatske promene koje takodje doprinose slabom prirastu divljači. 

Diskreciono pravo kao trn u oku stoji, i polako ulazi sve dublje i dublje gaseći i poslednju iskru lovstva! 

Visoki porezi na oružje. Cene nabavne dozvole i registracije lovačkog oružja, po ceni jednog polovnog lovačkog karabina...

Podmladak i njegov razvoj maltene ne postoji. Nema se vremena za učenje mladjih. Za učenje po pravilima i po lovačkoj etici. 

Da li neko misli da je ovaj način održiv i zdrav? 

Neka se svako zapita šta je uradio za lovstvo ove godine! 

U pozitivnom smislu pa i u negativnom.

Jer ako se pod hitno ne saberemo i ne napravimo presek stanja sa 31.12.2020. biće sve gore i kraj lovstva koje poznajemo tj. koje smo poznavali je neminovan!

U svemu ovome jedno je sigurno:

Naša lovišta i divljač i njihov opstanak je na nama! Hrani i čuvaj da imaš. Ponašanje u skladu sa lovačkom etikom je prvi korak ka napretku. Mali ali veoma bitan!

Da ne bude sve tako crno, osvesti se i pokreni.

Jesam!

I moja puška i moj pas. 

Lovac sam!

Al' pravičan kao što Plakida bejaše čuvši glas gospodnji Isusa Hrista, i posta Evstatije. 

Sačuvaj me Gospode Bože iskušenja i u pravdi održi me da se po zapovestima tvojim vladam i podari mi plen koji mi uistinu pripada. 

Poštujući Tebe, poštujem i Tvoje darove što njeno veličanstvo priroda ima, a zavet Gospodu da ne skrnavim delo božjih ruku dajem i molim za moju pušku i mog psa. 

AMIN

Dejan Džakula