Na poljima širom Srema bukte požari zbog paljenja ostataka obranog kukuruza

Foto: Tanjug/AP

Na poljima širom Srema bukte požari zbog paljenja ostataka obranog kukuruza. Prema rečima poljočuvara, od početka berbe do danas, u Sremskom okrugu bilo je više od 30 požara izazvanih paljenjem strnjike. Kontrola zapaljenih kukuruzišta i pozivanje vatrogasaca, ove jeseni, glavna je aktivnost poljočuvara.

Pored toga, u prethodnih nekoliko nedelja, kao posledica spaljivanja strnjišta, na parcelama sa neobranim žitaricama i zasadima voća, pričinjena je višemilionska materijalna šteta.

Posle serije požara i paljevina niskog rastinja, kao i učestalih saobraćajnih nesreća zbog gustog dima na putu, poljoprivredna inspekcija pojačala je nadzor, te su angažovani su svi inspektori zaduženi za ovu oblast na celoj teritoriji Srbije, a Sektor poljoprivredne inspekcije upozorava i apeluje da građani ne spaljuju ostatke useva posle žetve.

– Dešava se da dnevno budu i tri-četiri vatrogasne intervencije na njivama. To su veliki požari, koji prete da se prošire i na kuće koje se nalaze na periferijama sela – navodi sagovornik za Sremskomitrovački portal.

Poljočuvari ne uspevaju da piromane uhvate na delu, ali pišu prijave protiv zemljoradnika, na čijim parcelama gori posle berbe.

– Vlasnici njiva za požare okrivljuju ljude koji pabirče kukuruz, ili govore kako je plamen buknuo od slučajno bačenog pikavca, ali je jasno da sami pale biljne ostatke. Dokaz je to što se ne bune da plate kaznu – ističe sagovornik.

On objašnjava da je ratarima lakše i isplativije da kukuruzovinu zapale, nego da je isitne i posle toga plitko zaoru.

– Razlog požara su niske kazne za one koji pale biljne ostatke. Bez obzira na veličinu njive, kazna je 12.000 dinara, koja bude upola manja ako se plati u roku od osam dana – naglašava on.

U cilju zaštite života ljudi, materijalnih dobara i životne sredine, Uprava za vanredne situacije, upozorava građane da je, shodno Zakonu o zaštiti od požara, zabranjeno spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i biljnih ostataka.

– Nepoštovanje ovih zakonskih odredbi povlači prekršajnu odgovornost i visoke novčane kazne od 300.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica, od 10.000 do 50.000 dinara za odgovorna lica u pravnim licima, od 150.000 do 500.000 dinara za preduzetnike i 10.000 dinara za fizička lica. Ukoliko izbijanjem požara nastupe štetne posledice po život ili imovinu većih razmera, vinovnici podležu i krivičnoj odgovornosti – predočavaju u Upravi za vanredne situacije. 

Ljudi koji imaju salaše u sremskim atarima posebno su zabrinuti za svoju i bezbednost imovine. Sve se češće dešavaju i saobraćajni udesi.

– Poslednji je bio na putu izmedu Vognja i Sremske Mitrovice. Taj gust dim od požara, sa njive se proširi i na put, pa vozači odjednom ulete u crni dim, bukvalno se ništa ne vidi – navodi se iz Uprave.

Poznato je da “seljaci zapale njivu i onda odu, ostave je bez ikakvog nadzora“ te je „pitanje dana kada će se desiti tragedija “.

Stručnjaci Poljoprivredne stručne službe ukazuju da se spaljivanjem kukuruzovine smanjuje kvalitet i plodnost zemljišta i uništava humus. Oni upozoravaju i na veliku štetu od paljenja, jer bi se biljni ostaci mogli upotrebiti kao stočna hrana ili sirovina za proizvodnju energije.

Situacija je i širom Srbije alarmantna.

Sindikat vatrogasaca Srbije