Povodom nemilog događaja u Pirotu kada je dečak (13) zadobio teške telesne povrede u lovu, kao i zbog javnosti koja je opravdano uznemirena, smatramo da je potrebno dati odgovore na određena pitanja, kako bi se jasno sagledala lovačka regulativa i stepeni odgovornosti koji su zakonom predviđeni.

Smatramo na početku da je izuzetno opasno davati primat lovačkoj praksi  u odnosu na propise kojima su regulisane lovne aktivnosti. Namera zakonodavca je bila da se opasna, prevaziđena i u današnjem vremenu potpuno nepotrebna praksa prekine, a da se lov kao aktivnost unificira jedinstvenim pravilima za celu državu. Takođe je opasno kada lovački funkcioneri pogrešno tumače zakon na štetu samog lovstva, jer se ne može stvoriti poverenje javnosti kada se na jasno postavljena pitanja daju neodređeni, nejasni i na posletku netačni odgovori, koji su lako proverljivi i koje bi lica koja su svakodnevno u ovoj temi morala da znaju.

Pitanja za koja je javnost opravdano zainteresovana su:

Da li maloletno lice može biti u lovu odnosno u aktivnostima kada se vrši odstrel divljači?

APSOLUTNO NE. Zakon o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, br. 18/10), jasno kaže da je lov aktivnost lovaca (Čl. 4. st. 1. t. 14), a lovac je fizičko lice koje je steklo lovnu kartu za tekuću lovnu godinu, ispunjava uslove iz propisa kojima se reguliše oružje i municija i osposobljeno je za lov divljači (Čl. 4. st. 1, t. 12). Zakon o oružju i municiji u članu 11. predviđa da lice mora biti najpre punoletno da bi moglo da nabavi i drži oružje, dok je isti kriterijum unet i u član 60. Zakona o divljači i lovstvu.

Podsećamo na slučaj iz 2019. godine, koji je iz sličnih razloga uznemirio javnost, a koji se odigrao u Petrovcu na Mlavi. Naime, tada je izašao snimak na kome se vidi dete dok drži lovačku pušku, dok se oko njega nalaze lovci. Očigledno zabranjeno ponašanje sankcionisano je samo od strane Komore, kada su kažnjena lica koja obavljaju poslove stručne i lovočuvarske službe. Nadležni državni organi oličeni u tužilaštvu i inspekcijskim službama, po našim saznanjima, nisu procesuirali odgovorna lica kod korisnika lovišta, čime bi se preventivno delovalo na sve subjekte u lovstvu da se ovakvi slučajevi više ne ponavljaju.

Ko je odgovoran za povređivanje maloletnih lica u lovu?

Odgovornost za kršenje propisa snose akteri u lovu, svako u svom domenu rada. Pre svega odgovornost snosi korisnik lovišta koji nije smeo da dozvoli učešće nepozvanog lica, a naročito deteta, čime nije organizovao lov na zakonski način (Čl. 102. st. 1, t. 14), kao i što je dozvolio korišćenje minicije zabranjene za lov određene vrste divljači (Čl. 102. st. 1, t. 26). Potom je odgovoran stručni pratilac/pratilac odnosno u ovom slučaju vođa grupe koji je bio dužan da prekine lov i isključi nepozvano lice iz lova (Čl. 5. Pravilnika o merama bezbednosti u lovištu „Službeni glasnik RS“, br. 76/2011 i 41/2021). Zatim, postoji odgovornost lica koje je koristilo nedozvoljenu municiju, nije imalo jasan hitac, a ipak je pucalo, iz čega se jasno vidi da nije posvetio dovoljnu pažnju da prilikom lova ne dođe do povređivanja. I na kraju, ali ne i manje važno, odgovornost je na onima koji primenjuju zakon, jer nažalost ovakvi propusti nisu izuzetak, dok je prema saznanjima Komore korisnik lovišta imao manji broj lovočuvara od propisanog.

Mogu li se lica slobodno kretati kroz delove lovišta gde se odvija lov?

Ovo pitanje zahteva posebnu pažnju, jer su se pojavila različita tumačenja pa čak i tvrdnje pojedinih aktera koji su ovlašćeni da sprovode zakon, da se ne može zabraniti slobodno kretanje kroz lovište. Treba napomenuti da je lovište izuzetno velika teritorija koja može imati i preko 100 hiljada hektara. Korisnik lovišta izdaje dozvolu za lov i priprema određeni deo lovišta („mesto zvano“), za bezbedno izvođenje lova (Čl. 2. st. 2. t 7. Pravilnika). Korisnik lovišta je dužan da iskoristi sve raspoložive resurse radi preduzimanja mera za zaštitu i bezbednost života, zdravlja i imovine učesnika u lovu, divljači i njenih staništa, kao i pravnih i fizičkih lica koja se nalaze u lovištu, a ne učestvuju u lovu. Pojedini korisnici lovišta vrše prethodnu najavu lova, tako da se lov organizuje na prostoru i na način da se obezbedi maksimalna bezbednost. Ono što je činjenica da ne postoji dovoljna saradnja između korisnika lovišta i raznih lica koja se mogu kretati u prirodi, a tu pre svega mislimo na planinare, travare, gljivare i slične ljubitelje prirode, koji bi morali da se najave korisniku lovišta kada se naročito vikendom (jer se lov uglavnom izvodi u dane vikenda) kreću kroz lovište. Komora je imala inicijativu prema Ministarstvu za zaštitu životne sredine kako bi se ova oblast jasnije uredila za sve aktivnosti na sakupljanju iz prirode zaštićenih vrsta divlje flore, faune i gljiva i očekujemo odgovor nadležnih na naše predloge.

Lovački podmladak je budućnost lovstva, ali ovakvi primeri kao iz Pirota čine da možemo ostati bez te budućnosti, jer neki će prestati da se bave lovom zbog posledica ranjavanja, a daleko veći broj će lov izbegavati i lovce percipirati kao asocijalnu grupu ljudi, društveno neprihvatljivu za većinu građana. Tada nam neće značiti činjenica da su lovci prvi kada je potrebno izneti hranu u zimskom periodu, konstantna briga o divljači i praćenje brojnog stanja, jer će nas zaostala i nazadna lovačka praksa pojedinaca da se deca samo kroz odstrel mogu upoznati sa lovom, koštati društvenog ugleda kakav je krasio srpsko lovstvo od vremena kralja Milana koji je osnovao prvu lovačku organizaciju i svog ađutanta postavio za njenog predsednika.

Smatramo da je potrebno mlade upoznati sa lovom kroz niz aktivnosti koje čine lov, a prethode odstrelu. Apelujemo da se lovački podmladak uči lovu, ljubavi prema divljači i lovačkoj etici, kroz mnoge aktivnosti kojima se pravi lovci ponose, a to su npr. izgradnja hranilišta, solišta, brojanje divljači, uzgajališta divljači, kako bi nakon položenog lovačkog ispita i sticanja prava na lovačko oružje bili spremni da prepoznaju vrstu i starosnu kategoriju divljači, bolesnu ili povređenu divljač i slično.

Podsećamo da je ranije postojala dobra praksa lovačkih organizacija, da decu i omladinu (podmladkari) upoznaju sa prirodom kroz tv emisije kao što je „Zooteka“ ili kroz odlazak poznatih ličnosti (koji su lovci) u škole i vrtiće u kojima bi se mladi upoznavali sa osnovama lova i brigom o divljači. Dobre primere treba slediti, a pouke izvući iz sopstvenih grešaka.

lovackakomora.rs