Sve Novosti

Divljač

Srbija

Region

Najava događaja

ŠAKALI STIGLI I DO GRADA Ove divlje zveri prilično su se namnožile, evo u kojim sve delovima Beograda ih ljudi viđaju i šta da radite ako ih sretnete

Etoiles inactivesEtoiles inactivesEtoiles inactivesEtoiles inactivesEtoiles inactives
 

Ako živite u Pančevačkom ritu, velika je šansa da uveče začujete uznemirujuće zvuke zavijanja iz komšiluka jer se upravo u ovom kraju najčešće mogu sresti - šakali.

Ove životinje nemaju ništa ni protiv drugih naselja u prestonici pa su tako prethodnih nedelja sugrađani iz Kaluđerice, Mirijeva i sa Karaburme svedočili da su ih viđali.

Čini se da se polako završava sezona parenja pa su šakali aktivniji u ovom delu godine. A to vidimo jer sada prelaze malo veće distance - kaže za "Politiku" dr Duško Ćirović sa Katedre za ekologiju i geografiju Biološkog fakulteta.

Ove divlje zveri nalik psima, čija je ekspanzija počela pre tridesetak godina, prilično su se namnožile u okolini prestonice.

- Jedan deo šakala živi na samom obodu grada i vrlo često prilazi naseljima jer traže hranu, odnosno animalni otpad na ilegalnim i divljim deponijama. Ima ih svuda oko Beograda, u surčinskom delu, po Pančevačkom ritu, po obodnim naseljima na šumadijskomj strani, oko Železnika, pojavljuju se već oko Petlovog brda, a nedavno je jedan prespavao u vojnom objektu u Kumodražu, ali je već sutradan izašao. Oni traže mesta u kojima imaju zaklona, treba im šikare, guste vegartacije, a nekad koriste i zapuštena imanja i dvorišta zarasla u korovsko bilje - objašnjava profesor Ćirović.

Praćenje šakala on i njegove kolege počeli su pre nekoliko godina obeležavanjem mužjaka i ženke uhvaćenih u Surčinu, a zatim je ogrlicu sa dži-pi-es tehnologijom dobila i mlada ženka Joka.

- Joku smo otpratili i njena ogrlica nam je za godinu dana poslala gotovo 3.000 podataka koji se trenutno analiziraju. Ali posle nje uhvatili smo još desetak šakala i sada pratimo kretanje njih četiri. Želeli smo tako da vidimo na koji način oni koriste prostor, koliko blizu prilaze ljudima i naseljima, da li se približavaju stoci... - navodi Ćirović.

Provooptuženi za pokolj domaćih životinja

Šakali su, uz pse lutalice, i prvooptuženi ako se na teritoriji grada desi kakav pokolj domaćih životinja.

- Ovde nema slobodnih stada koja se drže u poluotvorenom sistemu, ali na osnovu podataka ne vidimo da ima nekih velikih šteta. Moguće je da tamo gde ljudi drže stoku slobodno toga ima, ali je to jako teško dokazati jer vrlo se slabo razlikuju znakovi kada to urade psi lutalice i šakali. Zato bismo u budućnosti želeli da za takve slučajeve uvedemo i forenzički pristup - kaže Ćirović i dodaje da su šakali opasni jedino ako ih dirate.

Teški su između 11 i 13 kilograma i ne mogu ozbiljnije da ozlede čoveka, ali poput svake životinje, mogu da ujedu.

Glavna hrana su im klanični otpad i glodari na poljoprivrednim površinama. Teško je proceniti veličinu njihove populacije jer su pod velikim lovnim pritiskom, odnosno odstreljuje se veliki broj njih.

Gde ih još sve ima

Radoje Kević, predsednik Lovačkog udruženja "Beograd", objašnjava nam da je lov na ovu vrstu dozvoljen cele godine, kao i da se na godišnjem nivou izlovi od 160 do 200 jedinki.

- Najviše ih je u Pančevačkom ritu, a sad su se pojavili i u podunavskom delu lovišta, odnosno u Višnjici, Velikom Selu, Slanicima i prema Grockoj, odnosno Vinči. Veliki je problem što se njihov uticaj dosta odražava na smanjenje populacije divljih svinja, zečeva, srneće i fazanske divljači i jaja- objašnjava Kević i potvrđuje da u potrazi za hranom šakali prilaze naseljima, tako da ih lovci često ustreljuju i u blizini firmi PKB-a, odnosno "Al Dahre".

- U potrazi za hranom jedu sve jer im je populacija povećana. Oni su kao kučići, ženka izleže od pet do osam mladunaca. Kreću se uglavnom samostano ili u paru - pojašnjava Kević.

 

Šta da radite ako ih sretnete

Direktor Veterine Beorgad rekao je za Blic da su šakali bezopasni po ljude i da nema potrebe da građani strahuju od njih.

- Šanse da vas napadne šakal su ravne da dobijete sedmicu na LOTO-u. Ja više od 30 godina radim sa životinjama i imao sam prilike samo dva puta da vidim šakala uživo. Plus, oni izlaze tek na svake dve-tri godine, a pojedini koji zalutaju u naselja su u većini slučajeva "odbačeni" od čopora. Ne znamo kako izgleda njihova socijalna struktura, pa ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo zašto se to dešava. Najbolje šta možete da uradite ukoliko vidite šakala jeste da se okrenete i nastavite svojim putem. Skoro nikada ne napadaju ljude jer su obično gladni, znaju da ne mogu da savladaju čoveka, pa jednostavno neće da troše preko potrebnu energiju - rekao je Budimir Grubić.

izvor:blic.rs

Tags: ,
Lov i još ponešto©2019-2023 Sva prava zadržana. Design & SEO by Lov i još ponešto

Radio Lovac uživo

Search