Neki ga znaju kao direktora Osnovne škole “Dobrosav Radosavljević Narod” iz Mačvanske Mitrovice i nastavnika istorije, neki kao zamenika upravnika Specijalnog rezervata prirode “Zasavica”, a neki kao lovca sa ozbiljnim stažom iza sebe, on je sve to i još mnogo više, ipak o sebi Slađan Papić iz Mačvanske Mitrovice ne voli puno da priča, jer kako sam kaže, dela govore o svima nama. Bez ijedne izgovorene reči, ono što se o njemu može zaključiti jeste da gaji neizmernu ljubav prema životinjama, o čemu u prilog najbolje govori činjenica da trenutno neguje jednu povređenu rodu.

-Za Božić su me pozvali meštani iz Salaša Noćajskog, tačnije porodica Ćosić i rekli da imaju jednu povređenu rodu kojoj je hitno potrebna nega. Oni su rodu sa slomljenim krilom pronašli na keju u blizini škole u Mačvanskoj Mitrovici, a pošto znaju da radim u “Zasavici” odlučili su da me kontaktiraju i vide da li mogu da joj pomognem. Ja sam, naravno, bez razmišljanja preuzeo rodu od njih i doneo je u svoje dvorište – počinje Papić.

Vrlo brzo on je shvatio da se radi o rodi koja ove zime nije odletela u toplije krajeve, već ostala u našem gradu i koju su Mitrovčani nazvali Đura. Đura se uglavnom mogao videti u Mačvanskoj Mitrovici, međutim redovno je leteo do gradske pijace gde su ga giricama redovno hranili iz jedne ribarnice.

-Čim sam video rodu shvatio sam da joj je jedno krilo slomljeno, jer je udarila u nešto, drvo ili u žice, a najverovatnije je to slučaj, obično velike ptice kao što su upravo rode ili na primer labudovi, ne mogu tako brzo da eskiviraju kablove dalekovoda, te ptice često znaju tako da nastradaju ili kao što je slučaj sa Đurom, da se ozbiljnije povrede. Rodu sam doneo kući, odmah otišao da joj nabavim hrane i uz pomoć ćerke, koliko sam uspeo bandažirao joj krilo. Naravno, odmah sam obavestio nadležne o Đuri, tačnije Zavod za zaštitu prirode. Inače već sam ja pre par godina pokušao da spasim jednu rodu, ona je imala nažalost bila ozbiljnije povređena, ne znam kako je došlo do toga, ali obe noge su joj bile slomljene. Na razne načine ja sam pokušao da joj pomognem, međutim povrede su bile takve da joj nije bila spasa i ona je uginula – priča za Sremske novine Papić.

On dodaje da Đuru neguje i pazi koliko je to u njegovoj moći, ali da čeka da ga neko iz Zavoda preuzme, kako bi dobio svu neophodnu negu.

-Nadam se da će naša roda biti dobro i da će ponovo poleteti, ali iskren da budem sumnjam u to, jer sve ptice imaju šuplje kosti i prilikom ovakvih lomova treba da se operišu i da im se ta povreda na pravi način sanira – nastavlja Papić.

Prema njegovim rečima iako je za nas neobično da vidimo rodu tokom zime, jedan deo ovih ptica uvek ostane, te da se one sele u toplije krajeve, ne koliko zbog hladnoće, već zbog nemogućnosti pronalaska hrane.

-Đura se bio dobro snašao, ljudi su ga redovno hranili i on bi bez sumnje da se nije povredio, prezimio bez velikih problema kod nas – kaže Papić.

Ranije je odnegovao i spasao skoro sigurne smrti i tri laneta, koje je mačvanski istoričar i zaljubljenik u prirodu odgajio u sopstvenom dvorištu.

-Pre par godina kontaktirali su me iz jednog beogradskog udruženja za zaštitu životinja u vezi jednog laneta koje je ostalo bez majke. Pitali su me da li postoji mogućnost da ge preuzmem i odnegujem, što sam takođe, kao što je to slučaj i sa Đurom,odmah prhvatio. Ćerka ga je nazvala Lana i zajedno smo je odgajili, što se kaže na cuclu, budila me je dva puta tokom noći da je hranim. Lana je slobodno šetala po kući, izlazila napolje, bila je naša prava miljenica. Pošto imam pse, prvo su negodovali zbog laneta, ali su se brzo navikli na njega. Međutim kada je odraslo, plašio sam se da će izaći iz dvorišta, tako da sam Lani našao lep dom – objašnjava Papić i dodaje da je osim nje odnegovao i još dva laneta.

Škola u Mačvanskoj Mitrovici, podseća Papić, pre izgradnje novog objekta bila je poznata po jednom mini vrtu u kojem su se nalazile brojne vrste životinja. Njagova zamisao jeste, da se u budućnosti vrt ponovo oformi.

-Nekada smo u školi imali pravu malu oazu, naš mali vrt bio je pun životinja, imali smo tu i jedno jezerce i deca su vodila brigu o svemu, na žalost morali smo da ga uklonimo, ali ideja je da kada se izgradi fiskulturna sala, jedan deo zelene površine koja ostane slobodna ponovo ogradimo i formiramo novi vrt. Važno je da đaci nauče kako da se ophode prema životinjama i prirodi, jer i to pokazuje kakav je neko čovek, a mi želimo da iz naše škole izlaze dobri ljudi – završava Papić.

D. Tufegdžić

sremskenovine.co.rs