14. Februar, je poseban dan za sve članove i simpatizere Društva sokolara Srbije, to je dan kad proslavljamo velikomučenika Svetog Trifuna, zaštitnika svih sokolara.

Dan kada sumiramo utiske u odnosu na prethodnu godinu, prelazimo preko svih neprilika i nelagodnosti, okrećući se čistoći i plemenosti ove drevne veštine. Sabiranjem oko nje kao i samim praktikovanjem iste, stavljamo do znanja, nama, a pre svega našim pokolenjima da i dalje postoje oni koji su spremni da prenose predanje sa kolena na koleno.

Da još postoje ljudi koji će baklju, naše kulturne baštine čuvati od ugušenja i osigurati neke buduće generacije, da ugledaju tu iskru svetlosti u najvećem sjaju.

Po drugi put zvanično obeležavamo slavu, a nezvanično ona je deo svih nas, kroz našu dugu i bogatu istoriju. Koja iako je vremenom gubila nit, zadržala je svoju svrsishodnost i konzistenciju. Zahvaljujući pre svega Lovačkom savezu Srbije, Upravi za šume Republike Srbije, članovima društva, lovcima, volonterima, zaljubljenicima, fanaticima...

Ponovo je doživela svoju reprodukciju, ekspanziju i glorifikaciju. Bez svih pomenutih ljudi, realizacija današnjeg događaja bi se svela samo na masnim slovima boldovan praznik. Spoj ljubavi i lova, čoveka i ptice, neba i zemlje, je ono što najbolje prikazuje današnji dan. Našu težnju, kao i svih onih koji nas podržavaju da kroz naredne godine samo u većem broju i još boljem raspoloženju dočekujemo ovaj praznik.

Verujemo da smo ozbiljnim pristupom i mukotrpnim radom napravili i važan iskorak ka našem članstvu pod okrilje UNESKO-a. Što između ostalog potvrđuje koordinatorka za upis u nacionalni registar. Koja je organizaciju ocenila najvećim mogućim ocenama i pozitivnim utiskom, dala nadu svima nama, da ćemo naše srpsko sokolarstvo uskoro zaštiti, i postaviti ga tamo gde pripada. U sam vrh, ne samo naše, već i svetske kulturne baštine.

Što nam je potvrdio naš prijatelj, brat, predsednik Grčkog Sokolarskog Kluba, Stavros Atanasiu. Sa kojim je, na svečanom ručku, uz najveće moguće počasti, potpisan dekart saradnje. Kojim je pismeno overeno, da će se naša dva kluba jos više pomagati u budućnosti. I za kraj, najveće zasluge idu ipak našoj Crkvi, veri, pretcima koji su sačuvali ovo kulturno bogatstvo negovali ga i održavali kroz najteže moguće trenutke i predali ga u ruke ljudima koji su spremni, da bez ikakvog oklevanja budu most sa budućim pokolenjima.

Istorija se piše svakodnevno, a ovim danom smo samo stavili tri tačke i nagovestili, da ćemo trudom, dobrom voljom i ljubavlju nastaviti naš put ka očuvanju kulture, tradicije, sokolarstva, na mnoga leta!

tekst:Strahinja Draganov

Foto:Matija Popovic