Na skoro hiljadu metara nadmorske visine, kod Vujičić vode, na Miletinoj kosi na Sokolskoj Planini, već desetu godinu živi Radovan Popović okružen prirodom.

Svašta čovek tu može videti, a ovih dana je on napravio fotografiju sa divljim veprom. Ne, nije Radovan bio u opasnosti jer je to vepar Gile, ljubimac planine koji je do njega stigao iz kilometar udaljenog komšiluka.

- To je divlji vepar koga je kao prase našao moj komšija Mijo Avramović, oko Đurđevdana prošle godine. Odgajio ga je, nazvao Gile i svi ga ovde poznaju. Miran je, voli da se mazi, kad prošeta do mene dam mu kukuruza i jede mi iz ruke. Psi počnu da laju kad se pojavi i obleću oko njega, ali on ne haje za to. Nije zatvoren već hoda kud on hoće, zna gde mu je baza pa se vrati kod komšije da prespava i jede, a inače, ide danju po planini, šumi, gde mu se ćefne. Malopre me baš zvao komšija da pita da nije Gile došao do mene. On je više pitom, nego divlji, a ko ga vidi prvi put ne bude mu svejedno, pomisli divlja svinja, a ne zna da je Gile baš mazan – priča Radovan koji neprekidno živi u planini.

Idealan poklon za svakog lovca. Poručite vaš primerak porukom na telefon 0694150557 po ceni od 800,00 dinara (+ptt) ili ga potražite na kasama u maloprodajnim objektima:  Peloponez, Temerinska 119, Novi Sad  i Ferox Hunter, Cara Lazara 6, Kruševac. Za BiH, dostava iz Dvorova, Bijeljina (14km+ptt).

Smestio se u kolibu koju je još 1935. sagradio njegov pradeda, brine o 60 ovaca i 20 jagnjadi, a biće ih, kaže, još. Planina ko planina, decembar i januar su beli od snega, sada ga ima dvadesetak santimetara i čim malo okopni eto novih pahulja. Noću Radovan sluša dozivanje vukova, a prošlog i ovog meseca su lovci nekoliko i odstrelili. Morao je i on da baca petarde, da preplaši vukove jer su prilazili njegovoj kolibi.

- Sad brinemo za Gileta. Sezona lova na divlje svinje traje još ovaj vikend, samo da slučajno ne dođe nekome, ko ga ne zna, na nišan još danas i sutra pa je posle Gile miran - priča Radovan koji nije mogao da sanja da će mu povremeni posetilac u dvorištu biti pravi pravcati divlji vepar koji je postao maskota planine.

Da je sve tako, potvrdio je i Mijo, čovek koji je našao Gileta i misli da je bio odbačen kao "trinaesto prase".

- Imao je dva kilograma. Moj sin Aleksandar i njegove ćerke, Marina, Dunja i Nađa, hranili su ga i odgajili. Sada Gile ima sto kilograma, počele su i kljove da mu rastu. Kod nas je uglavnom na konaku, a danju ide po šumi, druži se sa drugim divljim svinjama. Ne pušta u dvorište nikoga koga ne poznaje, ponaša se kao pas čuvar, a kad idemo na njivu ide za nama. Dok je lepo vreme prenoći u šumi, a kad je loše spava u šupi gde je napravio pored drva sebi brlog i tu dovuče granja, lišća, ponjava, šta nađe. Nama ne treba meteorolog, znamo dan ranije čim Gile počne da pravi brlog eto snega i promene vremena – priča Mijo koji se danas malo zabrinuo za Gileta i odahnuo je tek kada se ovaj iz lutanja vratio na konačište.

Inače, kaže Aleksandar Avramović, bilo je smešnih scena sa ovim veprom. Gile bez straha prilazi ljudima pa ako na nekoga naleti u šumi on odmah krene ka njemu misleći dobiti će nešto da jede, a čovek ne zna šta ga je snašlo. Nekom čoveku je tako trčao za autom, pratio ga, a ovaj nije znao šta da radi ni zašto ga "juri" divlja svinja.

(Kurir.rs/T.Ilić)