Sve Novosti

Divljač

Srbija

Region

Najava događaja

Ženeva, čuveni kanton bez lova, vršiće odstrel jelena

Etoiles inactivesEtoiles inactivesEtoiles inactivesEtoiles inactivesEtoiles inactives
 

Od 1974.godine Ženeva je kanton bez lova. Bez lova, ali ne i bez propisa. Primer jelena iz šume  Versoika jasno pokazuje da čovek mora da interveniše kako bi garantovao ravnotežu i da je sveti primer Ženeve loš primer.

Previše jelena u šumi Versoik

Šta se dešava u kantonu Ženeva? Čuveni kanton „bez lova“, čiji primer navode sve organizacije protiv lova, planira da svake godine odstreli oko deset jelena. Zašto ? Odgovor je jasan: radi se o zaštiti šuma i poljoprivrede. Kao što bi rekao Franc-Aller, „I da Jean-Kevin, priroda se ne reguliše“.

Šef zaštite životne sredine kantona Ives Bourguignon izjavljuje da se „U poređenju sa 2000-im, kilometarski indeks brojnosti jelena (drugim rečima, njihova procenjena gustina) udvostručio, a stopa pregledavanja (udeo drveća koje su pojele životinje ) nastavlja da se povećava.

Odgovorni smo da pronađemo ravnotežu između različitih javnih politika, poljoprivrede, biodiverziteta, šumarstva i da uzmemo u obzir želje naših partnera. ”Zbog toga je planirano odstrel oko deset jedinki godišnje. Čak i Philippe Roch, bivši državni sekretar za životnu sredinu, jedan od glasača ovog zakona iz 1974. godine, danas priznaje da se zalaže za ovu meru. „Ako u šumi Versoik ima previše jelena, to može biti i loše za njih. Povećava se rizik od bolesti, kao i rizik od nezgoda na putevima. ”

Ženeva loš primer

Glasanje iz 1974. godine koje je dovelo do zabrane lova u kantonu primoralo je vlasti da preduzmu niz mera koje su koštale značajne sume ženevskih poreskih obveznika i za koje se ispostavilo da imaju štetne posledice po životnu sredinu.

Prestanak lova više nije podstakao povećanje populacije jelena, srndaća i divljih svinja. Očigledno su usevi i šuma pretrpeli štete. Zbog toga je bilo neophodno uspostaviti propis koji su provodili kantonalni službenici i postaviti kilometarske ograde za zaštitu poljoprivrednog zemljišta i šume. Ove ograde su dovele do fragmentacije teritorije i sprečavaju slobodno kretanje velike faune (poznati ekološki koridori). 70 km ograda na tako malom području izgleda da ne šokira anti-lovačku populaciju  jer se ne bune protiv onih raspoređenih u Sologni. Da li je to nedoslednost, licemerje ili samo nesposobnost. Ja bih rekao sva tri.

Očigledan zaključak: zabrana lova koju je 1974. izglasalo pretežno gradsko stanovništvo bez ikakvog znanja o pitanjima agro-lovnog bilansa dovela je do neravnoteže, do fragmentacije teritorija, do propisa koji su službenici sprovodili bez ikakvih briga za lovačku etiku.

Tamo pucamo na toliko životinja koliko i drugde, ali moral je siguran, oni nisu lovci! To pokazuje da se za borbu protiv lova ne računa takozvana dobrobit životinja već mržnja lovaca

izvor:www.jaimelachasse.fr

preveo sa francuskog: Dejan Džakula

foto: Lov i još ponešto

Lov i još ponešto©2019-2023 Sva prava zadržana. Design & SEO by Lov i još ponešto

Radio Lovac uživo

Search