Svetski dan šuma obeležava se pod sloganom “Obnova šuma – put ka oporavku i blagostanju”, ističući važnost ovih ekosistema čije uništavanje dovodi u opasnost ljudsko zdravlje i zdravlje naše planete.

Od vazduha koji udišemo do drveća koje koristimo, šume su ključne za naš život. Predstavljaju stanište za više od polovine svetskih kopnenih vrsta, a globalno više od milijardu ljudi živi u šumama i njihovoj okolini. Posle okeana, šume su najveće skladište ugljenika. Uprkos svim uslugama koje nam pružaju, šume uništavamo alarmantnom brzinom. Ljudski uticaji već su doveli do gubitka oko 40% svetskih šuma, a očekuje se da će se globalna potražnja za drvnim proizvodima utrostručiti tokom sledeće tri decenije.

Zemlja će procvetati kad stari ljudi počnu saditi drveće znajući da se u njegovom hladu nikada neće odmarati. 

Grčka poslovica 

Prekomerna i bespravna seča šuma, nedostatak podataka o šumama u privatnom vlasništvu i slaba kontrola njihovog korišćenja, kao i negativni efekti klimatskih promena i zagađenja, samo su neki od problema u gazdovanju šumama u Srbiji. Neophodno je da se u strateškim dokumentima za njihovo upravljanje promovišu i vrednuju njihove vitalne usluge koje nam pružaju – obezbeđivanje hrane, čiste vode i vazduha, lekova, rekreacije, građevinskog materijala - jednom rečju, egzistencije.

Molitva šume 

Čoveče, kad pored mene prođeš, 

nemoj podići ruku ni na jedno stablo, 

ni na jedan grm. 

Nemoj me nepromišljeno povrediti. 

Ja sam toplina tvoga doma 

i ognjišta u hladnim zimskim noćima, 

prijateljski hlad i štit od vreline letnjeg sunca. 

 

Ja sam drvo tvoje kolevke, 

seme tvoje kuće, daska tvog stola, 

postelja na kojoj spavaš i odmorište večnog počinka. 

Čoveče, poslušaj me i usliši molitvu moju: 

Ne ruši me nepotrebno, 

ne spaljuj me nepažnjom, ne seci me nerazumno, 

ne povredi me bezobzirno. 

Očuvaj me za svoju decu!

U Srbiji ima 2,7 miliona hektara pod šumom  i to čini oko 30% ukupne površine. Cilj je da se postigne pošumljenost Srbije od 41% površine.

Drveće je  GLAVNI izvor prerađenog kiseonika u atmosferi. Ono predstavlja pluća naše planete. Jedno razvijeno drvo bora ili nekog drugog sličnog drveta ima površinu listova koja može da pokrije od 40 do preko 120 ari zemljišta kiseonikom, zavisno od vrste drveta. Drveće kišnih šuma ima površinu listova koja pokriva više od 16 hektara po drvetu. Kroz ovakvu veliku površinu sunčeva svetlost se koristi kao izvor energije koji pokreće pretvaranje ugljen-dioksida u kiseonik i biljnu materiju (korišćenjem ugljenika). Drveće doslovno udiše ugljen-dioksid kroz tu svoju veliku površinu listova, nakon što ga mi izdahnemo kao biološki otpad, i izdiše kiseonik kao svoj biološki otpad. Bez drveća, naša atmosfera bi postala otrovna za nas.

Bez šumskog zemljišta koje pumpa milione tona vode u atmosferu, bilo bi manje vlage koja bi se oslobodila u atmosferu da se kondenzuje u oblake i da kasnije da kišu. Rezultat je da tamo gde je nekada bila šuma, a danas je razgolićen teren, kiše dugo ne padaju i počinje proces formiranja pustinje. To se dešava u većem delu severne i istočne Afrike, dovodeći do velikih gladi. Kako kiše prestaju da padaju, usevi propadaju, gornji sloj zemljišta nestaje i ono što ostaje jeste pustinja. (Veći deo kiše koja pada na zemljišta koja nisu pod šumom se ili upija i postaje podzemna voda ili se transportuje duž odvodnih kanala, jarkova, bujica i reka, i eventualno uliva u okean. Na našim kontinentima jedino drveće efikasno prenosi velike količine vode nazad u atmosferu. Radi upoređenja, zamislimo isparavanje sa jezera velikog 16 hektara. To može izgledati kao da tu isparava mnogo vode u atmosferu, ali tih 16 hektara je takođe površina isparavanja listova na samo jednom velikom kišnom drvetu.)

Dok ovo čitamo, više od 600 hektara kopna će postati pustinja širom sveta svakog jednog sata, velikim delom zbog uništenja šuma. Ukupna količina kišnih šuma koja je preostala na našoj planeti je otprilike kao površina kontinentalnog dela SAD-a, i svake godine površina veličine države Florida se poseče i trajno uništi.

Nemilosrdnim uništavanjem šuma na račun novih naselja i saobraćajnica, čovek ugrožava opstanak svih živih bića na Zemlji. Iz dana u dan sve je više stanovnika, naselja, industrijskih pogona, elektrana, toplana a samim tim i onih u čijem je interesu krčenje šuma i koji imaju veliki ekonomski interes u tome.

Ekonomija jedne zemlje se na ovaj način razvija, ali zato ponestaje i sve je manje i manje reka, potoka, močvara, livada, biljnih i životinjskih vrsta.

Čistoća vode, vazduha, tla je žrtva zarad novih tehnologija u industriji koja donosi profit.

Upravo krčenjem šuma, a posebno onoh tropskih, čovek je izazvao ogromne, štetne i dalekosežne posledice koje ozbiljno ugrožavaju sav živi svet na Zemlji.

Šume čuvaju i pročišćavaju vodu, štite od poplava i sama njihova prirodna struktura u startu štiti od velikih materijalnih katastrofa a u tome takođe možemo pronaći veliki ekonomski značaj jedne šume.

Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa velikim posledicama među kojima su prvenstveno promene tla i klime, kao i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Tlo koje nakon seče šume ostaje golo i bez zaštite drveća i njihovog korena postupno odnose reke i vetrovi, tako se stvaraju klizišta. Osim što je izloženo eroziji, ono u velikoj meri gubi sposobnost apsorbovanja vlage, gde se rasipa i postaje neplodno. Neplodna tla su za ekonomski značaja društva vrlo deficitarna i ne mogu čovečanstvu da pruže nikakvu drugu korist osim izgradnje stambenih prostora. Osim što svojim intervencijama u prirodi čovek izaziva njihovo nestajanje, on zagađivanjem svoje okoline posredno uništava i postojeće šumske ekosisteme.

Šuma je, dakle, savršena ekološka radionica, ali i idealno stanište za brojni živi svet (biljni i životinski ) i blagodet za čoveka. Koristeći isključivo prirodne sirovine - ugljendioksid i vodu, a kao izvor energije isključivo sunčevu energiju, u stanju je da proizvede znatne količine biomase (drveta, lišća). Istina, uz nešto otpada u tom proizvodnom procesu koji se zove – kiseonik. Tek onako usput, zadrža će pri procesu znatne količine prašine iz vazduha, povoljno utiče na kruženje vode u prirodi, kao i na atmosferske prilike (vremenske i klimatske) a posluži će i kao odlično stanište za brojne biljne I životinjske vrste. Šume sprečavanju nastajanja bujica i poplava sprečavaju eroziju zemljišta. Najbolji su i najjeftiniji filter za dobijanje pitke vode.