Shanna Reis (28) predstavlja novu nemačku generaciju entuzijasta zabrinutih oko toga odakle im stiže meso.  Sa svojim dredovima i pirsingom u nosu, Shanna Reis ne izgleda baš kao deo klasičnih lovaca.

Ali 28-godišnjakinja predstavlja novu nemačku generaciju entuzijasta zabrinutih oko toga odakle nabavljaju svoje meso, posebno jer domaća kuhinja doživljava oživljavanje tokom pandemije.

Reis je bila vegetarijanka deceniju pre nego što je vratila meso na tanjir kada je pre pet godina dobila dozvolu za lov.

Ali jedina vrsta mesa koju danas konzumira je sveža divljač, po mogućnosti primerci koje je sama odstrelila i pripremila.

„Važno mi je da znam odakle dolazi meso koje jedem“, rekla je na periferiji svog zapadnog sela Aspishajm u blizini reke Rajne, puške prebačene preko ramena i u pratnji jednog od svoja tri psa.

Lovačke dozvole postale su sve popularnije u Nemačkoj, gde meso čini veliki deo prosečne ishrane.

Nacionalna lovačka federacija saopštila je da je na kraju 2020. godine bilo oko 390.000 lovaca, četvrtinu pre više od 30 godina, rekla je za AFP njena portparolka Anna Martinsohn.

To je daleko ispod broja u susednoj Francuskoj, koji se procenjuje na oko milion 2019. Ali tamo je ta brojka prepolovljena u poslednjih 40 godina.

U Nemačkoj je prošle godine 19.000 ljudi dobilo dozvolu za lov, a četvoro od pet bilo je uspešno - „dvostruko više nego pre 10 godina“, rekao je Martinsohn.

- 'Ne želim to meso' -

Vrhunska evropska ekonomija je najveći potrošač svinjskog mesa u EU, a njegova velika klanica priprema meso više od 55 miliona svinja i 3,5 miliona krava za konzumaciju.

Međutim, masovna proizvodnja mesa pretrpela je ozbiljan udarac po imidž nakon niza epidemija Covid-19 u nemačkim klanicama, posebno u pogonima koje je vodio tržišni lider Toennies.

Medijsko izveštavanje o širenju infekcija na nulu je bilo skandaloznim radnim uslovima među kooperantima, mnogi dovedeni iz istočne Evrope da se muče zbog niskih plata po nesigurnim ugovorima kako bi osigurali nabavku mesa sa popustom.

„Ljudi kažu da dugoročno ne žele da jedu takvo meso“, rekla je Nicole Romig (47), srednjoškolska profesorka u Offenbachu izvan Frankfurta koja je krenula u lov.

Uz pomoć mesara koji je prijatelj njene porodice, ona pravi niz mesnih jela od divljači koju je odstrelila, uključujući odreske za roštilj, kobasice i jetrene paštete.

Još jedan zaljubljenik u lov, 55-godišnji Ulf Grether, sam pravi kobasice od divljih svinja i kaže da je potražnja toliko velika da uspeva da rasproda „čak i pre nego što sam ih napravio“.

- „Poštovanje životinjskog sveta“ -

Oni koji su novi u lovu zainteresovani su za „razumevanje odnosa šume, polja i životinja“, rekao je Aleksander Polfers, direktor lovačke škole u ​​Emslandu u severnoj državi Donja Saksonija, koja godišnje daje 600 licenci.

Reis je rekla da je zainteresovana za čišćenje surove slike o lovcima, takođe uz pomoć društvenih mreža.

„Radi se o očuvanju biotopa, razgovoru sa poljoprivrednicima i očuvanju šumske ekonomije“, rekla je Reis, koja na svom Instagram nalogu ima više od 20.000 pratilaca posvećenih načinu života u lovu.

Braća Paul i Gerold Reilmann, stari 25 i 22 godine i strastveni lovci, imaju preko 30 000 pratilaca na Fejsbuku.

Ali snimci njihovih trofeja ne privlače samo obožavaoce u zemlji u kojoj su grupe za zaštitu životinja moćan lobi.

"Ubijanje životinje nema nikakve veze sa poštovanjem njenog života", rekla je Sandra Franz, portparolka nevladine organizacije Animal Rights Vatch.

„Nema racionalnog argumenta za lov, osim želje za ubijanjem i sakupljanjem trofeja za izlaganje.“

Lovci se takođe moraju pridržavati propisa o staništima divljih životinja koje podržavaju šumari i farmeri, koji imaju tendenciju da podržavaju masovne odstrele kako bi sprečili jelene da jedu izdanke mladog drveća i horde divljih svinja koje gaze polja kukuruza.

„Uvek smo u ratu sa čuvarima šuma“, rekao je Grether, jer „lovci su srećni kada je jaka populacija životinja“.

izvor: AFP