Partnerstvo za saradnju u održivom upravljanju divljači (Collaborative Partnership on Sustainable Wildlife Management - CPW), koje se sastoji od 14 organizacija, uključujući CIC, objavilo je zajedničku izjavu o izazovima u održivom upravljanju divljači usled COVID-19 pandemije.

U izjavi se poziva na "pragmatičan pristup ovim izazovima zasnovan na činjenicama i nauci", i navodi četiri glavna principa za donošenje odluka u cilju sprečavanja pojave i širenja zoonoza, uz poštovanje dobrobiti ljudskih zajednica i globalnog biodiverziteta.

Ovi principi su:

1. Poštovanje značaja divljači za mnoge zajednice, uključujući starosedeoce i lokalne zajednice (IPLC), u donošenju i sprovođenju politike.

2. Održanje i obnova zdravih i otpornih ekosistema radi smanjenja rizika od širenja zoonoza i budućih pandemija.

3. Progon i uništavanje divljači kao potencijalnih nosilaca bolesti neće uticati na uzroke pojave i širenja zoonoza.

4. Regulacija, kontrola i praćenje lova, trgovine i eksploatacije divljači da bi se osigurala bezbednost, održivost i legalnost.

Pre svega je neophodno da vlade i međunarodne organizacije prepoznaju značaj starosedelačkih zajednica prilikom donošenja odluka o upravljanju divljači. Zajednice koje žive od divljači treba da budu uključene u aktivnosti zaštite.

Ako lokalne zajednice imaju podršku u održivoj eksploataciji divljači, takođe će imati interesa da se uključe u aktivnosti zaštite. U kontekstu lova i održive eksploatacije, podrška može uključivati direktne prihode, ili druge pogodnosti, npr. podelu mesa.

Što se tiče mera koje bi trebalo sprovesti, naglašavamo da uvođenje totalnih zabrana eksploatacije divljači (što su mnogi zatražili usled COVID-19) neće rešiti ključne probleme u pojavi i širenju zoonoza, kao što su uništavanje staništa i smanjenje biodiverziteta.

Zato je održanje zdravih ekosistema kroz integrisani pristup, i efektivno sprovođenje propisa i praćenje eksploatacije divljači, pravilno rešenje koje bi trebalo razmotriti.

Starosedelačke zajednice imaju značajnu ulogu u sprovođenju mera. Pravilno sprovedeni programi održivog lova su pozitivan primer u smislu održavanja zdravlja ekosistema, a takođe i značajan izvor prihoda, kako za lokalne zajednice, tako i za aktivnosti zaštite. Osim toga, održive lovne aktivnosti su korisne za biodiverzitet uopšte, jer sprečavaju destruktivnije aktivnosti, kao npr. krčenje šuma radi industrijske poljoprivrede u zaštićenim područjima.

Realna iskustva, kao što je porast krivolova širom sveta tokom COVID-19, su takođe pokazala važnost lokalnih zajednica u upravljanju i praćenju eksploatacije divljači. Zabrana putovanja je dovela do znatnog pada prihoda u lovnom turizmu, i usled toga nema lovočuvara da spreče lovokradice.

Pošto je budućnost divljači i zajednica koje od nje žive ugrožena, CIC preporučuje svim relevantnim organima vlasti da sagledaju činjenično stanje, i da razmotre gore navedena četiri principa.

izvor: cic-wildlife.org