Novi Grad

Zapadni gradić na ušću reke Sane u reku Unu. Moja lokacija boravka Ranč Petkovača udaljen 11 kilometara. “Djedovina” koja se prostire na tromedji tri lovačka udruženja, “Srndać” iz Svodne, “Pastirevo” Dobrljin i “Fazan” Novi Grad. 

Neki sledeći put i o ovim udruženjima. 

Bato i Igor, pašenozi (šogori) će biti moji domaćini u ovom lovu.

Plan se pravi 7 dana ranije pre mog polaska.

Obustavom upotrebe pasa goniča posle 15.01. znao sam da za lov na predatore nećemo imati potrebnu pomoć, avaj...

Igor Ličina, sekretar LU “Lane” iz Rudice je po mom dolasku na ranč, potvrdio plan za nedelju. 

Bato mi je zakazao skup u Bifeu “Kod Raje” za 05:45h. Kratka uputstva od deda Raje, iskusnog lovca i kinologa uz šolju vruće kafe, i po koje “pozitivno” dobacivanje zalutalog gosta na prvu jutarnju. Važna napomena,deda Rajo je starac mojim domaćinima, pa njegove reči imaju “težinu” za mog dobro raspoloženog druga Batu.

Svanuće

Oprema proverena i spakovana. 

Krećemo iz Petkovca za Blatnu. Naseljeno mesto kraj reke Une, udaljeno 30tak minuta vožnje. 

Vozimo se lagano kraj reke Sane, nema žurbe i uživamo u predelima. Prolazimo Novi Grad preko mosta na ušću reke Sane u, nekada najčistiju reku Evrope, reku Unu. Ime potiče još od doba rimljana, lat.Una ( jedna-jedina). Prirodna granica sa Rep.Hrvatskom uz Trgovinsku goru?!?Sporo svitanje i oblačno vreme mi uskraćuje potpuni doživljaj vožnje kraj ove lepotice, te i Bato. “Gledaj na put, pa gledaj na put”.

Prolazi mi misao o povratku istim putem i dopuna one memorije u glavi, ovom lepotom, bitne za zdravorazumne odluke u najtežim momentima ovog sumornog doba koje nas je sve zadesilo.

Blatna

Dočekuje nas predsednik sekcije “Blatna”, Draženko Ćulibrk, Dado. Igor malo kasni, ali sekretarska posla se nekada znaju i malo “odužiti”. Naravno, Bato ne ostaje dužan svom pašenogu. Ubrzo stižu i ostali, Marko,Duško,Milan,Dragan...

15-tak lovaca željni druženja ne mare za izostanak lovačkih pomoćnika i plan rasporeda pogona na predatore je predložen.

Rašće

Prvi teren za obilazak. Vožnja od zbornog mesta par kilometara u brda, dobrim putevima. Rasporedjivanje dočeka u nekoliko minuta. Znak oslabljenom pogonu na motoroli koji izdaje Dado, “MOŽE”, direktno rasplamsava adrenalin i zagreva promrzle prste na kočnici lovačke puške. Hrastova i bukova šuma u dubokom useku obećava. Ali ne ispunjava obećanje. 

Matavazi

U 08:00h prebacivanje nekoliko kilometara autima, i nov raspored. Srneća divljač nas oseća i podiže se pred nama.

Nismo samo mi lovci budni ovako rano, po teškom vremenu. Tišina. Nema vetra. Kao da sve stoji. Pogled na planinu Grmeč, dugačku 60kilometara oduzima mi dah. Snežni vrhovi štrče iza golih grana starog hrasta... Memorija-dopunjena!!

Pogon je krenuo, i nakon 45 minuta izlaze iz potoka na nas. 

“Ništa?”

“Ništa!”

“Doručak?”

“Može!”

Vatra se razgoreva, pripremaju se razni domaći prozivodi za pečenje.

Dan ranije deda Rajo mi je spakovao njegove domaće kobasice od divlje svinje da imam da ispečem i dam moje skromno mišljenje o kvalitetu. 

Ukus za recept!

Prisećanje dogadjaja svih članova ove dobro organizovane sekcije uz vatru i prepričavanje anegdota mi zaokružuju sliku o lovcima iz ovog društva kao jednoj ekipi sa kojom treba graditi dugoročno i kvalitetno prijateljstvo. Kiša nas ovaj put prekida uz dogovor o novim akcijama.

Dejan Džakula