U Srbiji je otvorena sezona lova na jedinu selicu iz porodice koka - prepelicu (lat. Colturnix Colturnix). Naša ekipa je željno isčekivala lov prepelice, medjutim...Nekoliko dana ranije dobili smo poziv od našeg prijatelja Dragiše Simića iz Dvorova kraj Bijeljine, da dodjemo u lov na srndaća, i to brdsko-planinskog uzgoja.

U nekoliko reči sve je dogovoreno.

Pakujemo se i krećemo

Dolazak, u ranije utvrdjeno vreme i mesto, nakon vožnje u trajanju od 2 časa u lovačku kuću na Gajevima, Peljave. Sledi upoznavanje sa članovima sekcije Peljave kroz kratak razgovor. Upoznajemo lovce Milo Ristić , Nenad Tekić, Bane Petrović, Mladen Lukić, Mirko Milovanović, Cican Živanović, Stevica Despotović, Slaven Ristić. Nakon domaćinskog doručka, prasećeg pečenja, pravimo plan za obilazak terena sa Dragišom, pre odlaska na čeke. 

Lovačko Udruženje “Majevica” iz Lopara, Republika Srpska, BiH okuplja oko 500 lovaca i gazduje sa 29.600ha velikim lovištem. 

Izuzetno ambiciozan plan našeg domaćina Dragiše, ali ne sumnjamo i  krećemo ka prvoj lokaciji gde nas čeka predsednik LU “Majevica” iz Lopara, Jovica Gligić. Stigli smo, kaže Jovica, u pravi čas. Jagnje na ražnju je hvatalo poslednje mirise dogorelog žara. Uz po koju kratku čašicu razgovora i špinjetke (zaponjci) upoznajemo se i sa članovima sekcije “Busija“. 

Prijavite se na naš You Tube kanal

Gligić nam je rekao da udruženje u Loparama okuplja oko 500 lovaca u 8 sekcija i gazduje lovištem na 29.600 hektara.

„Lovište je brdsko-planinskog zemljišta koje je bogato divljači kao što su zec i fazan, srneća divljač, divlja svinja, a od predatora koji nanose štetu lovištu su lisica, šakal i kuna", kazao je on. Posle ratnih dejstava fond srneće divljači je bio smanjen na biološki minimum.

Terenskim vozilom nastavljamo obilazak, i penjemo se ka vrhu “Banj brdo“.  Kroz neformalan razgovor čujemo neke od problema, kao i plan za rešavanje istih, te planove za budućnost, koja po svemu sudeći ima ozbiljnu perspektivu. Makadamskim putem idemo dalje prema vrhu "Draganovac" dela lovišta koje love članovi sekcije "Busija" i uživamo u predelima.

Pazi mine

Stajemo na jednom vidikovcu odakle se pruža, kroz jedan usek, neverovatan pogled, do Tuzle a dalje čak i do veličanstvenog Konjuha. Medjutim, ne možemo da ne uočimo jednu tablu na kojoj piše “PAZI MINE”! Jedan od “gorućih” problema u ovom LU je i ovaj potez sa zastalim minama. Na samoj “granici” izmedju Federacije i Rep. Srpske, nedaleko od kamena-trigonometra se nalazi ovaj ogradjeni minirani deo lovišta koji je pre rata bio bogat jelenskom divljači, kao i divljim svinjama.

levo: Dragiša Simić, naš domaćin, desno Jovica Gligić, predsednik LU "Majevica" Lopare

Obilazimo dalje sve lepše i nestvarnije predele, sa obnovljenim, kao i novim visokim čekama sa kojim se pruža neverovatan pogled od kojih zastaje dah. Kamere su tek nešto kasnije uključene, jer neke stvari se ne mogu verodostojno prikazati, jednostavno se moraju doživeti. Obilaskom dela lovišta na kojem lovi sekcija “Busija“ predvodjeni izuzetnim lovnim radnikom, Gligićem, nailazimo na mnogobrojne čeke koje su urađene po visokim standardima. Sve to zaključujemo onako na osnovu šta smo videli, a ne na rekla-kazala. Uostalom kad snimimo i završimo kompletan materijal, imaćete prilike da sami donesete zaključke.

Odlazak na čeku

Vraćamo se u lovačku kuću sa početka ovog našeg putovanja. Dočekuju nas i lovočuvari, Mićo Petković i iskusni Radivoje Maksimović koji nakon 40 godina rada u lovočuvarskoj službi predaje dužnost mladjem kolegi. Skupilo se još lovaca koji željno isčekuju raspored i polazak u lov. Rasporedjujemo našu ekipu na čeke, i lov može da počne oko 17:00 časova. Izuzetno sparno i toplo vreme, iako se nalazimo na 300-350m n.v. te sunčevi zraci koji su se skoro poklopili sa brdovitim horizontom, otežava nam osmatranje. Sunce je već zašlo, temperatura se spustila za koji stepen, i izgledalo je kao savršeno predvečerje za “lavež” šumskog princa u potrazi za srnom. Nekoliko srndaća u našoj okolini se oglašavalo, bili smo sve nestrpljiviji da izadju na neku od livada koje vidimo sa naše pozicije. 

Svaka livada ima svog srndaća! 

Mrak pada, i čekanje savršenog šesterca nam izgleda nedostižna misija. I pre samog pakovanja opreme, na livadi ka “jugozapadu” se pojavljuje jedan mladi srndać, perspektivno grlo koje će da ostane sačuvano u lovištu za dalju reprodukciju. To nam je ulilo nadu da ćemo ipak biti uspešni, ako promenimo taktiku.

Dragiša Simić nam je ispričao o svom trenutnom angažovanju kao turistički vodič u kompaniji TRB adventure. Firma se bavi prodajom oružja, municije i opreme za lov, lovnim turizmom, organizacijom ronjenja, planinarenja, kao i ostalih adrenalinskih aktivnosti u prirodi. O njima više sledećom prilikom.

Noć

Povratak u lovačku kuću na sabiranje utisaka, i večeru. Vruće praseće pečenje je u medjuvremenu majstor Cican pripremio. Večera i lovačke priče su mogle da počnu. Čulo se, Ko je video, gde je video, koga je srndać opet nadmudrio. Primetivši pravi momenat našim domaćinima smo podelili primerak našeg izdanja Zbirke lovačkih priča “Iz dnevnika lovca”. Razilazak na samo nekoliko sati, jer je Nenad, zakazao skup u 04:00 časova.

Tu je - nije tu

Umorni, nešto posle ponoći odlazimo do Milana, gde ćemo dopuniti baterije od opreme, osvežiti se i na nekoliko sati prespavati. Sabiramo utiske, po glavi premotavamo film, šta uraditi pri sledećem izlasku. Ma ni tren ne prodje, eto ga zvono na mobilnom telefonu koje tera na ustajanje. Visoka vlažnost vazduha i jaka rosa sa punim mesecom u zalasku iza obližnjih vrhova, po našem domaćinu Dragiši, su obećavali. 

Nenad je sačekao sve lovce sa već skuvanom domaćom kafom. Dva, tri kratka gutljaja tog vrelog napitka sa specifičnim ukusom na vrhu jezika, da je princ tu i da nas čeka, razbudjuje i poslednju ćeliju naših organizama.

Snimamo prelepe kadrove. Izlaze naizmenično srne, srne sa lanadima. Sve je živo oko nas. Fazanski petlovi se čuju sa svih strana, i dodatno razbudjuju prirodu. A onda, totalno zatišje. Niska magla je prekrila sve livade, i bogaze.

Čekamo.Čekamo da se sunce pojavi. Da se pojavi "ON"!

I to je to, momenat koji smo čekali, i to baš na mestu na koje su nam skrenuli pažnju iskusni lovci, i Zdravko i Nenad. Pažljivo osmatra, gleda, pa sagne glavu i pase. Šarena, sad veće dobro osunčana nisko pokošena livada uz bagremaru je njegova jutarnja rutina.  Uživamo... 

Do sledećeg odlaska i snimanja, sa nestrpljenjem čekamo, kako bi upotpunili priču o Lovačkom Udruženju “Majevica” Lopare i pokušali da vam prikažemo sve što ono nudi.

Dejan Džakula