Jutro ko i svako drugo ustaješ u 5:00 h čekaš brata i oca da dođu na kafu i na finalni dogovor, pošto sam radio do kasno dogovor ubrzo pada na koji teren da se krene pakuje se oružje, kerovi,ručak i sve što svaki lovac treba imati uz sebe.

Izlazimo na teren prelazimo preko svežih tragova od divljih svinja gde otac insistira da se kerovi puste baš tu. Brzo i efikasno se raspoređujemo. Daje se signal za puštanje pasa. Odzvanja lavež pasa kroz šumu istrajni su u svom gonu,brat mi kaže idi preseci kera u laganom hodu vidim vepra i kera i za njega trčim još brže stižem na mesto gde se trebamo sresti oči u oči prsa u prsa. Čujem kršenje lomljava, znam svega na par desetina metara ispred mene. Srce kuca hoće da iskoči iz grudi,adrenalin koji se ne može zaustaviti i opisati u jednom momentu ker izlazi sam,njega nema. Malo od treme malo od umora bodrim kera da se vrati par metara unazad i u tom momentu crna mašina kreće krši lomi sve pred sobom,podižem karabin on je već u optici povlačim oroz prvi put,čini mi se kao pogodak ali nisam siguran,povlačim drugi put ali bezuspešno. Ker nastavlja sa gonom sve nade iščekivanje, u trenutku propada,zato što odlazi u tuđi teren. Dolazi brat Vlada sa još dva psa pusta ih i oni kreću u pesmu do bespuća. Čuje se odjek pucnja pogledam u brata i kažem pade ali kerovi nastavljaju dalje još nekih 800 m i počinje zakivanje u mestu. Trči ponovo ispočetka,ništa ti nije teško zaboraviš umor koji je do pre par sekundi bio nesnosan i ideš napred sa novom nadom da će ovog puta ipak biti nešto. Brat obilazi iznad, ja blizu kera čekam da krenem u akciju. Pred sam polazak čujem prasak, granje i ugledam tu crnu mašinu koja krši ponovo sve pred sobom,ponovo udari adrenalina ponovo dižem pušku puštam ga da mi prođe. Pucam dva puta, on pada u vatri! Uzimam motorolu i kažem gotovo je, na šta se čuju čestitke od raznih kolega. Zaključak za prvi pucanj je bio tačan, ali loš pogodak kroz stomak....

Prijavite se na naš You Tube kanal

Eto drage kolege, to je jedan lovni dan lovca u planini za koji iščekuje iz dana u dan kada će doći i ta nedelja da izađe na teren i sluša pesmu svojih vernih pomagača koji ga do sada nikada nisu izdali i nikada neće, jer pas je čovekov najbolji prijatelj.

Toliko od mene, hvala vam.

Autor teksta: Aleksandar Alempijević