Istorijat: Koreni irskog setera srazmerno su mladi, dosežu unazad do ranog 18, veka. Ovaj seter je nesumnjivo u Irskoj bio poznat u 18. veku, kada je upotrebljavan za rad pre pucnja. Premda je crveni seter (početak 19 veka) bio redak, brzo je postao poznat. Kada je 1882. u Dablinu osnovan Irish Red Setter Club, bio je između puno drugih držan kao jedini irski seter. Od tada povećao se broj crvenih a smanjio broj crveno belih irskih setera.

Do kraja 19. veka, mnogi crveni seteri su izvezeni i gajeni izvan Irske. On je u Velikoj Britaniji, Evropi i Americi toliko svakodnevan kao i u Irskoj. Mnogi vlasnici shvatili su da je seter pre pas ljubimac nego upotrebljivi pratilac u lovu.

Kao i uvek irski kinološki klub je uveren da od irskog crvenog setera treba tražiti ispit u polju. Irski crveni seter je dokazao da je ipak više od samo jednog lepog psa.

Opšti izgled: Plemenit, atletski građen pas, ukupno više utreniran i elastičan nego snažan i mišićav.

Temperament: Punog kvaliteta, prijateljskog izraza. Aristokratski, živahan i inteligentan.

Glava: Duga, suva, nije uska ili špicasta, nije gruba. Lobanja: Ovalna između ušiju, sa izraženom potiljnom kosti. Stop: Izražen.

Nosna pečurka: Tamnomahagoni, tamne orahovine ili crna. Široke nozdrve.

Njuška: Duboka i gotovo pravougaona. Duga između stopa i nosne pečurke.

Čelo: Nadočni lukovi uzvišeni.

Vilice: Snažne, gotovo iste dužine. Usne nisu „njihajuće“. Zubalo je makazasto.

Oči: Tamne, boje lešnika ili tamnobraon, nisu velike.

Uši: Srednje veličine, fine, nisko i daleko unazad usađene, u finom naboru obešene prisno uz glavu.

Vrat: Srednje dug, mišićav, nije debeo, blago zaobljen, suv.

Telo: Odgovara veličini psa.

Gornja linija: Od grebena do repa treba da je postepeno ravno padajuća.

Plećke: Dobro prepoznatljivi vrhovi lopatica. Dobro priležuća i unazad postavljena.

Slabine: Mišićave i blago zasvođene.

Grudni koš: Dubok, uzan front. Dobro zasvođena rebra sa puno mesta za pluća, ali ipak ne smeju psa praviti bačvastim.

Donja linija: Podižuća ali ravna.

Rep: Srednje dužine, odgovara veličini tela,prilično nisko usađen, jači u korenu, sužava se u jedan fini vrh. Nošen u visini leđa ili niže. Dozvoljeno je nešto višlje nošenje kada pas za vreme rada

čvrsto markira divljač.

Noge

Prednje noge: Ravne i vertikalne, dobre snage kostiju.

Laktovi: Slobodni i dobro postavljeni ispod, ne napolje ili unutra okrenuti.

Zadnji deo: Širok, pun snage.

Zadnje noge: Od kuka do skočnog zgloba duge i mišićave. Od skočnog zgloba do šape kratke i snažne.

Koleni i skočni zglob: Dobro građeni, nisu ni unutra niti napolje usmereni.

Šape: Male, čvrste. Snažni prsti, dobro zatvoreni i olučasti.

Kretanje: Slobodno, tečno. Poželjno je osvajanje prostora. Visoko nošena glava. Akcija zadnjih nogu je gipka i veoma snažna. Prednje noge dobro hvataju unapred, pri tome ostaju nisko iznad zemlje. Veoma je nepoželjno ukrštanje nogu ili izvrtanje prednjih šapa.

Dlaka: Na glavi, prednjim stranama nogu i vrhovima ušiju, kratka i fina. Na drugim delovima tela i nogama srednje dužine, ravna i po mogućstvu bez uvojaka i talasa. Dlaka na gornjim delovima ušiju je duža i svilenkastija. Na postranim delovima tela, prednjim i zadnjim nogama duga i fina. Na stomaku obilata odlakanost i gradi rese koje se mogu produžavati preko grudi do guše. Na

šapama između prstiju dobra odlakanost. Srednje duga dlaka na repu čini zastavicu koja se sužava do vrha. Sva dlaka je ravna i ravnomerna.

Boja: Sjajno kestenjasta braon bez ikakvog traga crne boje, nije diskvalifikaciona mana belina na grudima, na vratu, na bradi ili na prstima, ili mala zvezda na čelu, ili uska lisa, belina na nosniku ili njušci.

Mane: Svako odstupanje od navedenih tačaka smatra se manom čije ocenjivanje stoji u tačnom odnosu sa stepenom izraženosti.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.