Na svom sajtu LSS je objavio prepisku sa nadležnima iz ministarstva zdravlja povodom izmena Zakona o oružju i municiji.

Radi se o usaglašavanju stavova na Radnoj grupi za izradu izmena ZOM, koji traje već poduže vreme, a ovaj put predmet spora je trajanje važnosti lekarskog uverenja o sposobnosti za držanje/nošenje oružja.

Na prethodnim sastancima Radne grupe, dobar deo brojnih učesnika je uvažio zahtev LSS da važnosti lekarskog uverenja za lica mladja od 65 godina bude  DO 10 godina, umesto predloženih 5. Medjutim, Ministarstvo zdravlja se tome usprotivilo, i traži da važnost ostane 5 godina. U prepiski koju je objavio LSS mogu se pročitati argumenti i jedne i druge strane.

Nakon pažljivog čitanja dopisa Ministarstva zdravlja ne možemo da se otmemo utisku da su, uprkos deklarativnoj brizi za vlasnike oružja, pravi razlozi daleko prozaičniji, i kriju se naravno u tokovima novca i količini novca koju vlasnici oružja moraju iz svog džepa da izdvajaju za obavezni lekarski pregled. Zašto bi se direktno zainteresovana strana, a to su zdravstvene ustanove i lekari, odrekla masnog kolača koji im predstavlja čist prihod direktno u džep, dakle zašto bi jeli kolač jednom u 10 godina, kad je mnogo sladje jesti ga dva puta za isto vreme? E tu treba tražiti prave razloge, a ne u banalnim objašnjenjima tipa 'šta bi bilo, kad bi bilo', i nekim nategnutim pravdanjima.

Smatramo da je LSS povukao pravi potez objavljivanjem ove prepiske, jer jedino pritisak javnosti može da birokrate i interesne grupe natera da ne misle samo na svoju korist. Sa druge strane, nakon dužeg natezanja oko izmena ZOM, i posle tvrdokornih odbijanja ključnih promena, a ne samo prihvatanja kozmetičkih, može se steći utisak da se na otezanju promena smenjuju jedan po jedan državni organ: prvo se 'mačevalo' sa Ministarstvom finansija, pa su tu donekle napravili minimalni ustupak i prepolovili samo taksu za 'preregistraciju', a sve ostalo ostavili netaknuto i na taj način napravili budale od onih koji su oružje već preregistrovali po većoj taksi; posle toga se sa MUP natezalo oko nabavke municije, dužine lekarskog, odbijanja popuštanja oko onog glupog 'opravdanog razloga' i još glupljeg 'diskrecionog prava', da bi se sada i Ministarstvo zdravlja našlo da kontrira NVO sektoru i interesima vlasnika oružja.

Neko maliciozan bi tačno pomislio da se kao po dogovoru na predstavnicima vlasnika oružja smenjuju jedni, pa drugi, pa treći, a sve u cilju prolongiranja bilo kakvih izmena. Status quo očito nekom jako odgovara, troši se vreme kojeg baš i nema napretek, a izbori su za koji mesec, pa dok se ne obavi izborni proces, ne oformi Skupština u novom sazivu, pa nova Vlada Srbije, eto proći će i ova 2020. godina, izmene ZOM verovatno neće ni ući u proceduru usvajanja, ali će se razoružavanje gradjana Srbije nastaviti pod istim obrazloženjima kao i do sada. Setimo se da su nas do pre samo koji mesec neki od faktora naivno ubedjivali da će izmene biti usvojene do kraja 2019., pa od toga naravno nije bilo ništa.

Da li u takvim okolnostima ima smisla dalje sedeti i sastančiti, bez rezultata? Da li ima svrha da onima kod kojih je 'i nož i pogača, pa seku kako hoće' objašnjavati da nešto nije u redu, ako postoji i tračak sumnje u dobre namere svih učesnika u ovom procesu? Ili zažmuriti, 'praviti se mrtav' i nastaviti učešće u predstavi za raju da bi se stvorio utisak da se nešto radi i pozitivno dešava? Niko ne može da kaže da se predsednik LSS Ćirković i sekretar NAOS Ilić ne bore, ali njih dvojica su samo deseti deo broja članova Radne grupe. Opasna je to igra, jer ako se pokaže, a kanda će baš tako i biti, da će se samo ZOM našminkati, onda će oni koji su prihvatili da u tome učestvuju morati da polože račune šta su to i zbog čega radili. Niko više ne pominje prikupljanje potpisa lovaca za izmenu ZOM, isaplo je da je pominjanje toga bilo samo 'plašenje mečke rešetom', jer su odjednom 'jaganjci utihnuli', a pominjanje te zakonske mogućnosti prestalo. Odluka šta činiti je na predstavnicima NVO sektora koji su prihvatanjem učešća u Radnoj grupi na sto stavili kredibilitet funkcija na kojima su, ali i lični kredibilitet - niko živi neće moći da ubedjuje vlasnike oružja u nekakav 'uspeh' ako se i dalje nastavi sa dosadašnjom praksom od strane vlasti. Niko nije blesav, narod ponajmanje, i zato ne može da prodje priča da je 'usvojena većina zahteva NVO sektora', ako ključne sporne stavke ostanu netaknute. Nikakvi UNDP ili SEESAC, EU ili NATO neće tada pomoći predstavnicima NVO sektora ako prihvate tako nešto, jer broj usvojenih zahteva nije merilo, nego je merilo dubina i kvalitet promena.

Saopštenje LSS i korespodenciju izmedju LSS i Ministarstva zdravlja možete pogledati klikom na link: http://www.lss.rs/vesti/izmene-zom-a-usaglasavanje-stavova-lss-a-i-ministarstva-zdravlja/

izvor: srbijalov.com