Upravni odbor LSV je na sednici održanoj 14.09.2020. doneo odluku da se godišnja Skupština LSV održi 26.09.2020. godine u Indjiji.

Ovom zakazivanju Skupštine je prethodila odluka o održavanju zasedanja u junu, ali je naprasno pred samo održavanje telefonski odlučeno da se zbog epidemije korone Skupština odloži. Sada, sa smirivanjem epidemije, stekli su se uslovi da se Skupština održi, uz poštovanje svih epidemioloških mera (razmak izmedju učesnika, zaštitne maske, dezinfekciona sredstva...). Uprkos jasnim znakovima smirivanja epidemije, i uprkos odlukama nadležnih da se zaštitne mere ublaže i da se dozvole pojedina okupljanja ljudi, neki iz rukovodstva LSV, pre svega predsednik Novak Andrić, nisu baš bili raspoloženi da se zakaže ni Upravni odbor, a kamoli Skupština. Boljim poznavaocima situacije u vojvodjanskom lovstvu je verovatno jasan motiv da vreme teče bez dogadjanja – bitno je, izgleda, da mandat ide a da se ništa realno ne radi, dok LSV tone sve dublje u krizu iz koje se može izvući samo drastičnim promenama, kako organzacionim tako i personalnim.

Takvu neodgovornu praksu pojedinaca sada je ’pokvarila’ velika većina članova UO LSV, koji su zahtevali od preds. Andrića da hitno, imajući u vidu očajnu situaciju u lovstvu Vojvodine, a još očajniju što se tiče članstva LSV, zakaže sednicu UO LSV na kojoj će se zakazati Skupština. Pritisnut opravdanim zahtevima, Andrić je ipak zakazao UO LSV, i doneta je odluka o održavanju Skupštine. Sednici UO LSV je prisustvovao i predsednik Skupštine LSV Dragan Gutić, a ispred NO LSV Dalibor Djurić. Sama sednica UO LSV je bila prilično burna, i na Andrićevu adresu je sa više strana upućena gomila kritika koja samo nagoveštava ono što će se gotovo sigurno  dešavati na skupštinskom zasedanju ali u mnogo većem obimu. Stanje u vojvodjanskom lovstvu je takvo da nikakvo odlaganje promena ne dolazi u obzir; nezadovoljstvo članstva se širi baš kao epidemija, a broj članarina koje su do sada naplaćene je svega oko 3.500 – katastrofalan broj koji praktično dovodi u pitanje dalje funkcionisanje LSV, i koji jasno govori sve! Pored ovog problema, kao vrlo jasan signal (ne)sposobnosti i (ne)rada vrha LSV se ogleda u izostanku aktivnosti na barem održanju članstva, ako već nema povećanja – statutarna i moralna obaveza čelnika je da predano rade na popularizaciji lovstva, a ne da zanemare rad u tom cilju. Godinu i po dana od početka svog mandata Novak Andrić nije uspeo da se nametne kao lovački autoritet, prvi medju jedakima, a potpuni nedostatak dobrih rezultata i lične harizme koju su njegovi prethodnici imali samo dopunjava loš utisak, rezutati sve govore. LU članice LSV su redom u problemima svih vrsta: počev od smanjenja fondova divljači, preko gubitka članstva kako zbog ekonomske situacije tako još više i zbog rigidnog Zakon o oružju i municiji koji razoružava i lovce, organizaciona kriza u LU i u savezu je više nego očigledna. Staništa divljači u Vojvodini su sve više devastirana, prekomerna hemija u poljoprivredi uzima danak, krivolov i lovokradja su sve masovniji, pa je stanje u lovstvu na rubu kritičnog. Vrh LSV je na sve ovo reagovao indolentno i ignorantski, ne preduzimajući i ne radeći skoro ništa, pravdajući to, zamislite, ’nedostatkom vremena’!? Prihvatiti funkciju, prava i obaveze, a onda neuspehe pravdati nedostatkom vremena je zaista apsurdno – pa kako prihvatiti nešto ako se 'nema vremena' za rad? Program rada predsednika LSV Andrića, iznet na izbornoj Skupštini LSV je ostao samo kao spisak neostvarenih želja i praznih obećanja onog ko je program sastavio. Kada se svemu ovom doda tekući sudski spor za poništaj odluka izborne Skupštine LSV zbog manipulacija na glasanju, koji će tuženi LSV skoro izvesno izgubiti (novo ročište, možda i poslednje, je 26.okotbra), postavlja se urgentno pitanje šta i kako dalje, i naročito sa kim dalje. Odgovore na ova pitanja, i mnoga druga, će dati delegati Skupštine LSV.

Citiraćemo ovom prilikom jednog od najstarijih lovaca delegata, uglednog Miću Boškovića iz Rume, izrečenu vizionarski na Skupštini pre nekoliko godina: ’LSV od nekadašnjeg luksuznog broda kruzera postaje bušan čamac na vesla’. Slikovito, i prilično tačno.

Jedna veoma dobra i konkretna stvar, koja budi nadu da može biti bolje: UO LSV je na predog zamenice predsednika Sanje Momčilović Bognič odlučio da na Skupštinu LSV budu pozvana i LU koja trenutno nisu u članstvu saveza, i da i oni uzmu u češća u zasedanju, ali naravno bez mogućosti glasanja. Ovim veoma dobrim potezom je otvorena mogućnost da sva vojvodjanska LU iznesu svoje probleme i predloge rešenja, ali i da kažu razloge prestanka članstva, čime bi dali signal i šansu LSV da se promeni u pravcu želja i potreba lovaca, a ne u pravcu interesa pojedinaca ili interesih grupa. Biće vrlo zanimljivo čuti izveštaj o radu LSV koji treba da podnese Novak Andrić, sa čime će izaći pred delegati i zatražiti da to što (ni)je uradjeno podrže.

Očekuje se da Skupština LSV donese veoma važne odluke koje će sudbinski uticati na dalji rad saveza, i da će rasprava, imajući u vidu ogromno nezadovoljstvo, na zasedanju biti veoma burna. Ne treba zaboraviti da se bliži jubilej 100 godina LSV, i veoma ružno bi bilo da taj jubilej bude dočekan sa ovakvim stanjem i rukovodstvom koje je do ovakvog stanja dovelo. Dakle, na delegatima Skupštine je da se pojave u što većem broju, i da budu svesni svoje odgovornosti kada budu diskutovali i odlučivali.

izvor: srbijalov.com