"29. jun" je Međunarodni Dan Dunava i obeležava se u 14 evropskih podunavskih zemalјa potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava.

Cilj obeležavanja je da se  podigne  svest za očuvanje reke kod što većeg broja lјudi i kako da se apeluje na racionalnu upotrebu vodnih resursa. Obeležavanje Dana Dunava se i ove 2022. godine  odvija pod sloganom „Otkrij Dunav“.

Konvencija o zaštiti reke Dunav je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite Dunava na čijem slivu živi više od 80 miliona lјudi. Potpisana je 29.06.1994. godine, u Sofiji (Bugarska), od strane podunavskih zemalјa i Evropske unije. Prvi put je ovaj dan obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi, na 6. redovnom sastanku ICPDR-a u Beču povodom desetogodišnjice potpisivanja Konvencije.  Svih 14 podunavskih zemalјa koje su potpisale Međunarodnu konvenciju o zaštiti Dunava proslavlјaju ovaj dan. 

Dunav je druga po dužini evropska reka. Sa svojih 2888 kilometara Dunav povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Kroz Srbiju njegov tok je dug 588 kilometara, tu se u njega ulivaju Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok... Pored Dunava se u Srbiji nalaze mnogobrojna zaštićena prirodna dobra: SRP„Gornje podunavlјe", SRP "Karađorđevo", Park prirode "Tikvara", PP „Begečka jama", NP „Fruška gora", SRP „Kovilјsko petrovaradinski rit", SRP "Titelski breg", PIO „Ade i odseci kod Slankamena“,  SRP „Deliblatska peščara" i Labudovo okno, NP „Đerdap". Stručne ekipe Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predano istražuju i nova staništa u Podunavlju sa željom da ih zaštite i sačuvaju  za buduća pokolenja.

Dunav je sudbinska reka Evrope i vekovima je bio glavna saobraćajnica, kolevka kulture i svedok prvih koraka naše civilizacije. Svedoci burne prošlosti su tvrđave na Dunavu i to: tvrđava u Baču, Petrovaradinska tvrđava, Kalemegdan, Smederevska, Ramska, Golubačka i tvrđava Fetislam, ali i arheološki lokaliteti Donja Branjevina (Crvenokosa boginja), Vinča, Lepenski vir, Trajanova tabla...

Zavod se trudi da najvrednija prirodna dobra dobiju i međunarodni status i priznanje. Na osnovu predloga i studija Zavoda tri prirodna dobra na Dunavu u Vojvodini je dobilo status Međunarodnog močvarnog područja po Ramsarskoj konvenciji (Ramsar Convention) i to: Gornje Podunavlje, Koviljsko petrovaradinski rit i Labudovo okno (deo SRP „Deliblatska peščara“). Nacionalni park „Đerdap“ je takođe 2020.godine dobio ovo vredno priznanje, kao i status „Geoparka prirode“. 

Međunarodni koordinacioni savet UNESKO programa „Čovek i biosfera“  je 2017. godine doneo odluku u Parizu da rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe“ bude upisan u Svetsku listu rezervata biosfere. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je u saradnji sa Svetskim Fondom za prirodu WWF-om i resornim ministarstvom izradio predlog za nominaciju. Rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe“ je veličine 176.635 hektara i nalazi se na području lokalnih samouprava Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka. Rezervat biosfere “Bačko Podunavlјe” je 2021.godine postao i sastavni deo Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ („Evropski Amazon“) prvog zaštićenog područja u svetu koje se prostire kroz pet država: Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju. Predstavlјa jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom toku Dunava, površine 931.820 hektara.

Zavod je u poslednjih desetak godina puno ulagao u promociju prirodnih vrednosti Dunava u Vojvodini i Srbiji. Na Prirodnjačkoj  izložbi Zavoda su predstavljene mnogobrojne zaštićene i strogo zaštićene vrste biljaka i životinja koje obitavaju u Podunavlju. Trenutno se može pogledati i tematska izložba „Kavijar“ čiji je glavni cilj promocija zaštite jesetarskih vrsta riba: jesetre, morune, kečige... Izložba je organizovana u saradnji sa Prirodnjačkim muzejom u Beogradu. U okviru svoje izdavačke delatnosti Zavod je, kao suorganizator, izdao i dokumentarne filmove koji promovišu prirodu Podunavlja u Srbiji: „Reka života – Dunav“ (2012.) i „Konji Krčedinske ade“(2013). Monografijom:  Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ – priroda i ljudi (2018),  Zavod je u suizdavaštvu sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine, predstavio bogatstvo biološke raznovrsnosti ovog prostora, tradicionalne delatnosti, održivi razvoj i kako da ih očuvamo za buduća pokolenja.

Verujemo da je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode,  svojim aktivnostima na zaštiti i promociji, pridržavajući  se postojećih zakona, uspeo da na najbolјi način utre put zaštiti, očuvanju i promociji prirode srpskog Podunavlja, zaštićenih prirodnih dobara i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, a na korist generacijama koje dolaze.

Više o obeležavanju Dana Dunava 2022. godine i manifestacijama u podunavskim zemljama može da se pročita na sajtu ICPDR-a:  http://www.danubeday.org/

dr Oliver Fojkar

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode